Još od devedesetih godina naučnici su otkrili da mozak ne raste i razvija se linearno, već prolazi kroz ključne faze, svaka sa svojim karakteristikama i izazovima.
Često mislimo da postoji "pravi" ili "pogrešan" način razvoja mozga. U stvarnosti, mozak se menja različito u različitim životnim dobima i to je potpuno normalno.
Detinjstvo (od rođenja do 9 godina)
U ovom periodu mozak intenzivno formira neuronske veze i uklanja nepotrebne sinapse. Zanimljivo je da efikasnost prenosa informacija između delova mozga može privremeno da opadne.
NE PROPUSTITE
Ovo je rezultat intenzivnog učenja, razvoja govora, motorike i jezika. Iako mozak još nije potpuno razvijen kao kod starije dece, deca u ovom periodu uče neverovatno brzo.
Adolescencija i mladalačko doba (9–32 godine)
Oko 9. godine počinje nova faza u kojoj se mozak "preprogramira" za veću efikasnost, a traje sve do ranih tridesetih.
Adolescencija je period velike podložnosti mentalnim poremećajima, ali i ključno vreme za razvoj mozga. Tokom ovog dugog perioda sazrevanja formiraju se složene neuronske mreže koje nas razlikuju od drugih životinja.
Punolestvo (32–66 godina)
Ovo je najduža faza života mozga, obeležena relativnom stabilnošću. Promene se i dalje dešavaju, ali su manje dramatične.
Punolestvo je period stabilnosti u inteligenciji, ponašanju i ličnosti. Mozak je tada "podešen“, zbog čega je ovo vreme često povezano sa produktivnošću i životnom stabilnošću.
Rana starost (66–83 godine)
Nakon 66. godine mozak postaje podložniji promenama koje donosi starenje, ali to nije nužno negativno. Istraživanja pokazuju da starije osobe često postaju mudrije i bolje kontrolišu emocije.
Svako životno doba ima svoje prednosti i izazove, starenje mozga donosi i koristi i gubitke.
Kasna starost (83+ godine)
Posle 83. godine mozak prolazi kroz fazu "centralizacije“, neka područja postaju važnija, dok druga gube na aktivnosti. Ovo se može uporediti sa saobraćajem, ako neka direktna ruta ne postoji, mozak bira najvažnije "puteve“.
Ova istraživanja potvrđuju da se mozak razvija i prilagođava tokom celog života. Na neke faktore možemo uticati, pravilna ishrana, fizička aktivnost i društvene interakcije igraju važnu ulogu.
Ideja je jednostavna, mozak se stalno menja. Razumevanje ovih promena pomaže nam da bolje planiramo obrazovanje, karijeru i brigu o sebi u bilo kojem životnom dobu. Starenje ne znači nužno gubitak sposobnosti, naprotiv, ono donosi nove mogućnosti.
Bonus video:
Kako droga utiče na mozak mladih?
NE PROPUSTITE
