Razvod braka i sve ono što mu prethodi i nakon njega sledi, izrazito je stresan događaj kroz koji prolaze i roditelji i deca. S obzirom na to da su odnosi među roditeljima često do te mere narušeni i da su sukobi među njima česti, neretko praćeni psihičkim i fizičkim zlostavljanjem jednog od partnera, što za posledicu ima narušavanje njihove psihičke stabilnosti i stvaranje nezdrave porodične atmosfere, deca svakako trpe. Posledice mogu biti prisutne dugo, ponekad i čitav život. Deca osećaju strah koji proizilazi iz osećanja neizvesnosti, nesigurnosti, strepnje vezane za promene koje slede, tuge za roditeljem koji više neće živeti sa njima. Vrlo često ih preplavljuje osećanje napuštenosti, samosažaljenja i snažno osećanje odgovornosti (sebe smatraju odgovornim za razvod roditelja), a samim tim i osećanje krivice. Dugotrajna nezdrava porodična klima nije dobra za psihički i emotivni razvoj dece tako da je razvod nekada jedini način da postanu sigurne, samosvesne, odgovorne i kompletne ličnosti. Razvod braka je u tom slučaju manje štetno rešenje. Samo razdvajanje roditelja relaksiraće njihove već negativno afektivno obojene odnose i učiniti da postanu koliko god je moguće uravnotežene osobe posvećene svojoj deci. Takvi roditelji su onda u stanju da pravovremeno i adekvatno odgovore na dečje potrebe i da se pozitivno prilagode novonastaloj situaciji. U tom slučaju neće biti razloga da problemi dece razvedenih roditelja budu veći od problema dece koja žive u kompletnim porodicama.
NA KOJI NAČIN TREBA SAOPŠTITI DETETU DA SE RODITELJI RAZVODE
Prema deci uvek treba biti iskren i saopštiti im činjenice na način koji je prilagođen uzrastu i mogućnostima da shvate šta se dešava. Idealno bi bilo da se roditelji unapred dogovore šta će im reći i kako će funkcionisati ubuduće, da zajedno razgovaraju sa decom, objasne im šta se dešava i popričaju o promenama koje će uslediti. Roditelji bi trebalo da se potrude da prilikom tog razgovora kontrolišu svoje emocije i da obavezno planiraju vreme da odgovore na pitanja koja slede i isprate emocionalno stanje dece. Bitno je objasniti im da se odnos mame i tate promenio, ali da je njihova ljubav prema njima nešto što će trajati ceo život. Deca moraju shvatiti da ih roditelj koji odlazi ne voli manje i da će moći da ga viđaju kad god se dogovore, tako će osetiti sigurnost i da su pod kontrolom.
PROVOĐENJE VREMENA SA DECOM NAKON RAZVODA
Ljubav, pažnja, briga, učestvovanje u svakodnevnim aktivnostima kao i interesovanje roditelja za dešavanja, potrebe i osećanja njihove dece neophodni su. Vrlo je važno da dete nastavi sa aktivnostima koje je imalo do tada, da mu se dnevni ritam ne remeti i da mu se obezbedi osećanje sigurnosti i stabilnosti. Bilo bi dobro da se roditelji dogovore o svemu što je u interesu deteta. Komunikacija među njima treba da bude pristojna i nikako ne smeju da koriste decu da međusobno komuniciraju. Sa decom treba razgovarati o njihovim osećanjima, obratiti pažnju na promene u njihovom ponašanju i blagovremeno reagovati. U praksi se pokazalo da roditelj koji ne živi sa decom vreme koje provodi sa njima uglavnom koristi za igru i kupovinu igračaka, garderobe ili im ispunjava neke druge želje. Pri tom decu, dok su sa njim, oslobađa školskih i drugih obaveza, a to nije dobro, nije ni dovoljno da bi ih ubedio kako ih voli i brine o njima. Takvo ponašanje je sredstvo manipulacije, način da se još više pogoršaju nerešeni partnerski odnosi i da se kod dece stvori nerealna i neobjektivna slika pažnje i brige.
POSLEDICE NA DECU
U zavisnosti od ličnog iskustva braka roditelja pre razvoda, razloga i načina razvoda, njihovog uzrasta u vreme razvoda kao i kvaliteta njihovog života nakon razvoda roditelja, zavisiće dečji stav prema braku i kvalitet emotivnog vezivanja za buduće bračne partnere. U literaturi možemo pronaći da su neka istraživanja pokazala da se deca iz razvedenih brakova teže odlučuju na brak i da se i sama češće razvode.
DA LI ŽIVOT SA JEDNIM RODITELJEM OSTAVLJA POSLEDICE?
Ukoliko je roditelj psihički, emotivno, socijalno, mentalno uravnotežen i ukoliko uspe da adekvatno zadovolji detetove potrebe i uspešno isprati razvojne faze tokom odrastanja, život sa jednim roditeljem osiguraće razvoj psihički, fizički, emotivno, intelektualno i socijalno zdravog deteta.
KAKO DETETU PREDSTAVITI NOVOG PARTNERA
Roditelji pored dečjih treba da zadovoljavaju i svoje potrebe. Imaju pravo na svoje vreme, prijatelje, privatnost i novu emotivnu vezu. Tek kada su sigurni da je taj emotivni odnos stabilan, da će trajati i da je za njih bitan, treba to saopštiti deci. Prethodno ih treba upoznati sa partnerom, predstaviti ga kao prijatelja i razvijati odnos među njima postepeno i vrlo oprezno. Deca uglavnom imaju otpor prema novim emotivnim vezama svojih roditelja i to češće devojčice nego dečaci. Taj otpor se javlja kao rezultat raznih strahova i strepnji. Deca se plaše da će ih mama ili tata manje voleti, da neće imati dovoljno vremena za njih, da će eventualnom bliskošću sa novim partnerom uvrediti drugog roditelja i da će morati da se suoče sa činjenicom kako im se roditelji nikad neće pomiriti. Da bi otpor trajao što kraće, upoznavanje dece sa novim partnerom treba da bude postepen, a kvalitet odnosa sa decom i vremena provedenog sa njim treba treba da ostane nepromenjen.
NAVIKAVANJE NA NOVU SITUACIJU
Koliko će vremenski trajati prihvatanje novonastale situacije posle razvoda braka zavisi od uzrasta i pola deteta, njihove genetske strukture kao i ponašanje roditelja prema njima. U koliko se deci pruži adekvatna podrška posle razvoda roditelja, ako su njihove potrebe na pravi način zadovoljene i ako oba roditelja na pravi način učestvuju u odrastanju i sazrevanju svog deteta, prilagođavanje na novonastalu situaciju ne mora trajati dugo. Kod predškolske dece i adolescenata treba posebno obratiti pažnju jer su mehanizmi koje oni koriste da bi prevazišli problem vrlo osetljivi. Prihvatanje novonastale situacije kod njih može trajati dve godine, a ponekad i duže. Međutim koliko im se pristupi na adekvatan način verovatnoća da će razvod ostaviti posledice na dete znatno se smanjuje. Što se pola tiče, devojčice teže podnose razvod od dečaka, povlače se u sebe, preplavljene su strahovima, dok dečaci svoje frustracije smanjuju agresivnim ponašanjem i neposlušnošću.
KAKO NE RAZMAZITI DECU
Pre svega ne treba preuzeti ulogu bezrezervne žrtve, sažaljevati decu i biti previše popustljiv. Ne treba tolerisati ponašanje koje je ranije sankcionisano. Treba postaviti jasne granice u ponašanju, motivisati svako željeno ponašanje, pohvaliti ga i nagraditi kad god to dete zasluži. Roditelji iz osećanja sopstvene krivice i griže savesti često štede decu i umesto njih rade nešto što su ona ranije i sama radila. To će deca koristiti, vremenom zloupotrebiti i manipulisati roditeljima.
ZAJEDNIČKI ODLAZAK NA GODIŠNJI ODMOR?
Po mom mišljenju to nije dobra ideja. Deca u predškolskom uzrastu imaju potrebu da pomire roditelje i o tome maštaju. Zajedničko letovanje podgrevalo bi te njihove fantazije i dovodilo do ponovnog razočarenja što nikako nije dobro.
Violeta Zoraja, psiholog
