Neke će vas iznenaditi, a nešto treba ODMAH naučiti: 10 nedoumica u srpskom jeziku kod kojih često grešimo

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se 21. februara i delimo s vama neke od najčešćih nedoumica govornika srpskog.

Svakog 21. februara od 1999. godine obeležava se Međunarodni dan maternjeg jezika.

 

Važnost negovanja maternjeg jezika izuzetno je važna, pa, u tom smislu, možemo da se setimo rečenica slavnog Duška Radovića, koji je svojvremeno zapisao:  “Volite srpski jezik svakoga dana pomalo. Srpski jezik nema nikoga drugog osim nas”.

 

Ipak, gramatika i pravopis srpskoga jezika nisu tako jednostavni za učenje, pa mnogi ljudi, čak i filolozi lično, imaju pregršt jezičkih nedoumica.

 

U čast Dana maternjeg jezika, predstavićemo vam neke od njih. Neke su prilično česte i u njima grešimo na svakodnevnom nivou, ali većina ovih grešaka je krupna i dobro ih je otkloniti i usvojiti pravilno gramatičko ili pravopisno načelo.

 

 

10 jezičkih nedoumica koje treba otkloniti

 

• Pantofle, pantofne ili patofne...?

 

Ovo je veoma interesantna nedoumica, za koju ćete se možda i začuditi kada saznate tačan odgovor! Dakle, Rečnik srpskoga jezika Matice srpske iz 2011. godine navodi samo pantofle kao ispravno.

 

• Volim Harija Potera ili Hari Potera?

 

Volimo samo Harija Potera, Breda Pita, Ala Paćina... Kod ovakvih primera, nije dovoljno da samo prezime promenite po padežima, već i ime. Svakako nećete reći: "Volim Marko Petrovića, Miloš Jovanovića, Petar Nikolića", već " Volim Marka Petrovića, Miloša Jovanovića, Petra Nikolića".

 

 

• Ićiću ili ići ću?

 

Ovaj glagolski oblik naziva se futur prvi i, kada se gradi od glagola koji se završavaju na -ći, dobro je zapamtiti da se uvek odvaja infinitiv od pomoćnog glagola ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će. Dakle, samo ići ću, stići ću, reći ću, peći ću, ali pevaću, radiću, voleću...

 

 

• Oženio se Dunjom, sa Dunjom, Dunju...?

 

Kod glagola oženiti se (nekim), imenica koja sledi treba biti isključivo u instrumentalu i bez predloga sa. Dakle, oženio se Dunjom, a ne sa Dunjom ili Dunju.

 

 

• Milicin ili Miličin?

 

Ovo je česta greška u našem jeziku. Kada se imenica završava na -ica, prisvojni pridev će uvek imati nastavak -ičin. Što znači da će neki pojam biti samo Miličin, Jeličin, Maričin, Daničin, Veričin... Ipak, ako se imenica završava na -čica, nastavak će biti -čicin, kao u primerima prodavačicin, Sunčicin.

 

 

• Razumi me ili razumej me?

 

Imperativ glagola razumeti glasi razumej, razumejmo, razumejte, a ne uvreženo razumi, razumimo, razumite. 

 

Razumejte ovo!

 

• Pijaniskinja, alpiniskinja ili pijanistkinja, alpinistkinja?

 

Ispravno je samo pijanisTkinja, alpinisTkinja, sportisTkinja.

 

 

• Sa mnom ili samnom, nadamnom ili nada mnom?

 

Predloške veze sa ličnim zamenicama se pišu odvojeno: sa mnom, preda mnom, nada mnom, kao i sa tobom, sa nama i sl.

 

• Zaboga ili za boga?

 

I jedno i drugo! U izrazu zaboga koji izražava čuđenje, piše se spojeno, a u izrazima za boga miloga, ako znaš za boga piše se odvojeno.

 

• Idem kod lekara, lekaru...?

 

Bio sam kod lekara, a idem lekaru. Uz glagole mirovanja ide genitiv sa predlogom kod, a uz glagole kretanja dativ. Idem kod lekara je danas najrasprostranjenija konstrukcija, ali treba dati prednost gorenavedenima.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

Bonus video

Kako društvene mreže utiču na pismenost kod mladih?