eksperimentom dokazano

Psiholozi savetuju: Zato što se previše trudimo, zato i nismo srećni

0

Opasnost osećaja da bi trebalo da izbegnemo negativna iskustva i emocije je u tome što na njih loše odgovaramo, a neizbežni su

sreća
srećafoto: Profimedia

 

Nova studija pokazuje da se previše trudimo da budemo srećni – i da zbog toga nismo srećni. Dakle, ako hoćete da budete srećni, prestanite da jurite sreću. Znamo, paradoskalno je, ali…

 

Istraživanje je pokazalo prenaglašavanje sreće može da dovede do toga da budemo opsednuti neuspehom i negativnim emocijama koje neizbežno nekad moramo da osetimo, a to nas dugoročno izlaže stresu, prenosi Stil.

 

„Sreća je dobra stvar, ali ako to postavite kao cilj koji treba da postignete, verovatno nećete uspeti“, objašnjava koautor studije Brok Bastija, socijalni psiholog na Univerzitetu u Melburnu. „Naša studija pokazuje da to menja kako ljudi reaguju na negativne emocije i iskustva i da se zbog toga još gore osećaju“.

 

Za potrebe studije izvedena su dva odvojena eksperimenta. U prvoj grupi, australijski psiholozi su od studenata tražili da reše 35 anagrama za tri minuta, od kojih je 15 bilo nerešivih. Prva grupa od 39 studenata rešavala je zadatak u sobi ukrašenoj motivacionim posterima i knjigama. Psiholog koji je bio sa njima na testu takođe je trebalo da, kao usputno pomene važnost sreće.

 

U međuvremenu, 39 studenata je isti test rešavalo u neutralnoj sobi, a osoba koja je dežurala na testu takođe je bila neutralna. Treća grupa od 38 studenata test je rešavala u prostoriji u kojoj je, slično kao u prvoj, bila naglašena važnost sreće.

 

Nakon toga, istraživači su od učesnika tražili da rade vežbe disanja, tokom kojih su ih periodično pitali o njihovim mislima. U poređenju sa druge dve grupe, studenti koji su nemogući zadatak rešavali u „srećnoj prostoriji“ više su mislili o svojim neuspesima i bili su „zaglavljeni“ u tim negativnim mislima, što je bilo povezano i sa negativnim emocijama.

 

Misli osoba koje su test rešavale u neutralnoj sobi nisu se značajno razlikovale od njihovih.

 

U drugom eksperimentu, istraživači su ispitali oko 200 odraslih Amerikanaca o tome koliko često imaju negativne emocije i misli, kao i šta društvo misli o takvim emocijama. Učesnici su rekli da osećaju kao da društvo od njih očekuje da budu srećni, da se „skrivaju“ emocije poput anksioznosti ili depresije, bili su skloniji nego drugi tome da osećaju negativne emocije i da budu manje zadovoljni životom, manje srećni.

 

Kada ljudi sebe stave pod pritisak da budu srećni ili smatraju da drugi očekuju to od njih, skloniji su tome da osećaju negativne emocije i da to doživljavaju kao neuspeh. To samo dovodi do toga da se osećaju još manje srećnim“.

 

Bastijan ističe da ova studija nije osuda ljudima koji pokušavaju da budu srećni, već ističe činjenicu da bi trebalo prihvatiti da smo ponekad nesrećni i da je to sasvim normalno i zdravo.

 

„Opasnost osećaja da bi trebalo da izbegnemo negativna iskustva i emocije je u tome što na njih loše odgovaramo, a neizbežni su“, ističe Bastijan.

 

Štaviše nedavno sprovedeno istraživanje je pokazalo da negativne emocije mogu da povećaju osećaj sreće, i da stresne ili neprijatne situacije mogu da pomognu ljudima da bolje podnesu loše vesti.

 

Bastijan dodaje i da neuspeh može da bude važna lekcija i prilika da napredujemo.

 

„Neuspeh je ključ za inovaciju, učenje i napredak. Svaki uspešan čovek zna da je neuspeh deo puta do uspeha, tako da je važno da znamo da odgovorimo na neuspeh“, zaključuje psiholog.

 

 

makonda-tracker