Nekada je bio ugledan lekar, a kasnije je postao pacijent iste bolnice u kojoj je radio.
On je svojeručno varvarsku profesiju pretvorio u herojsku disciplinu", kažu o "ocu hirurgije" Vilijamu Stjuartu Holstedu koji je umro 1922. godine od posledica celoživotne zavisnosti od kokaina, a onda i morfijuma, prenosi Stil.kurir.rs.
Čovek koji je preporodio struku, insistirao na sterilnosti sale, instrumenata i ruku, napravio prvu operacionu salu na Džons Hopkinsu, osmislio radikalnu mazektomiju i izmislio medicinski karton u koji se zapisuje temperatura, puls i respiracija pacijenta nije se "navukao" iz klasičnih razloga. Kokain i morfijum tada nisu bili protivzakoniti, a svi medicinski pioniri su svoje ideje testirali prvo na sebi.
Holsteda je tako zanimalo kako kokain deluje kao anestetik, a to ga je bacilo u pakao zavisnosti od koje se nikada nije oporavio. I kada su ga prijatelji vodili na jedrenje uspeo je da prokrijumčari zaliha dovoljno za barem dve nedelje, a kada je i to potrošio provalio je u kabine u potrazi za "šutom".
To ne menja činjenicu da je Holsted promenio hirurgiju. Njegovi idejni naslednici su na čelu gotovo svih bolnica i klinika u zemlji, i van nje", kaže plastični hirurg Džerard Imber.
Holsted je bio najstariji od četvoro dece, a rođen je u bogatoj njujorškoj porodici engleskog porekla. Nije bio talentovan niti zainteresovan za sport, nisu ga zanimali alkohol i druženja, a hteo je da učini sve što je mogao da ne završi u očevom porodičnom biznisu. Bio je šminker i kicoš koji je svoje brojne košulje često slao na čišćenje u Pariz. Relativno kasno se priklonio medicini.
Nastavak pročitajte na sledećoj strani