Kome je namenjena tzv. kardiološka dijeta i koja su njena pravila? Zbog čega je ona toliko popularna proteklih godina?
Kardiološka dijeta poznata je još kao dijeta za srce i fokusira se na smanjenje unosa natrijuma, masti i holesterola.
Cilj ovakve ishrane je smanjenje unosa hrane koja sadrži zasićene masti i trans masti, kao i da se takve namirnice zamene mono i polinezasićenim mastima.
Umesto toga, konzumiraju se složeni ugljeni hidrati, rastvorljiva vlakna i omega-3 masne kiseline, a ovakav režim se preporučuje osobama s kardiovaskularnim oboljenjima ili osobama koje žele da se hrane zdravije.
Šta (ne) treba jesti na kardiološkoj dijeti?
Kardiološka dijeta ograničava unos mesa, mlečnih proizvoda, jaja (na prvom mestu žumanca), kofeina i određenih poslastica, dok je u velikoj meri zastupljeno voće i povrće. Obično se preporučuju namirnice kao što su spanać, karfiol, paradajz, brokoli, paprika, rukola i šargarepa.
Važno mesto u ovoj ishrani imaju biljna vlakna, pa se tako savetuje da se jedu pasulj, ovas, mleveno laneno seme i bobičasto voće.
Kako poznati američki kardiolozii Vilijam Kraus i Stiven Ketejian navode u svojoj knjizi "Srčana rehabilitacija", kardiološka dijeta "dozvoljava oko 25–30% kalorija iz mono i polinezasićenih masti".
Spisak dozvoljenih namirnica
Integralne žitarice:
- hleb, tortilje i druga peciva od celog zrna
- musli od celog zrna
- smeđi pirinač
- kinoa
- testenina od celog zrna ili kuskus testenina
Meso i jaja:
- živina (pileća i ćureća prsa bez kože, nemasna mlevena piletina i ćuretina)
- nemasno meso (svinjska plećka, govedina, nemasna mlevena govedina)
- morski plodovi
- belanca
- pasulj
- grašak
- sočivo
- belanca
- neslano seme i koštunjavi plodovi
- voće
- povrće
BONUS VIDEO
Kardiolog o hipertenziji: Često nema simptoma