Pročitajte intervju s autorima serije Ostavljeni, nagrađene Pibodijem, čiju treću sezonu upravo gledamo na HBO.
TP: Knjiga je napisana sa određenim prisećanjem na 11. septembar, ali i na finansijsku krizu 2008. Sada je teško setiti se toga, ali je bilo strašno. Postojao je osećaj da životne ušteđevine ljudi mogu da nestanu, i da će da nastane ekonomski haos. I negde u to vreme, došlo je do navale apokaliptičnih filmova i serija. Mislim da možda, ljudi koji su uspeli da se oporave od toga i koji su pomislili – o, svet nije uspeo da nestane, kao i uvek – nisu primetili za koliko ljudi je zapravo došlo do kraja sveta. Toliko stvari smo se plašili, da naši životi više neće biti stabilni, da ne možemo da računamo na stvari – veliki deo zemlje se osećao tako, i to su ljudi koji su izglasali Trampa. Tako da, u širem smislu, serija je prodirala u raspoloženje koje je stvorilo Trampa, ali mislim da nismo bili svesni tih tihih sila.
- Ipak imamo izgovor da je to verovatno bila krivica Rusije...
DL: I to – Rusija je još jedan emocionalni konstrukt stvoren da bi se prebacivala krivica. Zato što niko ne govori da su oni uticali na glasanje, ali su bili veoma efektivni u naglašavanju Hilarinih slabosti. Voleo bih da je ovo bila neka vrsta testa, ali na kraju krajeva, ovo su bili legitimni izbori, i na njih se možda uticalo, ali Rusi nisu imali ništa više uticaja na njih od Vila Hortona ili Majkla Dukakisa koji se vozikaju okolo u tenku. Ti imejlovi koju su procureli zbog Vikiliksa nisu lažni. Bili su vrlo legitimni.
Postoji taj tip koji sada radi u Trampovoj administraciji koji je napisao članak pod nazivom Izbori Leta 93. On u suštini govori da je naša zemlja Ujedinjen let 93, i da ulećemo u zgradu. U tom slučaju, jedino što može da se uradi jeste da se kokpit požuri. U suštini govori o tome kako je to isto što i izglasivanje Trampa. To je sve što nam je ostalo, ionako padamo. Ja se nisam tako osećao – bio sam veoma srećan za vreme Obaminih godina; nisam se osećao kao da ulećemo u zgradu.
DL: Obama ne deluje zabrinuto. On je tamo negde, bavi se paraglajdingom. Moja žena se veoma naljutila zbog toga, rekla je: ’’Šta on to radi? Pogledaj kako je srećan.’’ Ja sam rekao da je, pod a, on to zaslužio, i pod b, da me to razuverava. Ako bi iko dobio poziv da požuri naciju u nuklearno sklonište, to bi bio on. Ali ne, on je tamo negde, bavi se paraglajdingom.
- Ova sezona ima sveukupnu divljinu Australije, i prostranstvo i crvenu zemlju. I onda, u sredini svega toga, postoji jedna veoma drugačija epizoda, postavljena na trajektu. Otkud to?
DL: Način na koji se ta epizoda razvijala je jedna od stvari koju najviše volim kada se radi o Sobi Pisaca. Počelo je kao ideja da će ovo biti epizoda o Metu Džejmsonu i da će da ga odvede u Australiju. Takođe, ona dovodi Lori, Džona i Majkla Marfija u Australiju, kao Kevinove učenike.Hteli smo da zaista otežamo Majklu da stigne tamo. Zato, na početku epizode, on saznaje da je Kevin odleteo za Australiju, pa je pomislio, ovaj narativ koji pišem je upravo izgubio glavnog lika – moram da stignem u Australiju.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani..
