Pročitajte intervju s autorima serije Ostavljeni, nagrađene Pibodijem, čiju treću sezonu upravo gledamo na HBO.
Od Dejmona Lindelofa, koscenariste popularne serije Izgubljeni, dolazi nam ova dramska serija zasnovana na bestseleru Toma Perote (koscenarista i izvršni producent) iz 2011. godine. Serija se fokusira na nekadašnje stanovnike Njujorka koji pokušavaju da shvate globalni događaj nazvan „Odlazak“, u kome je oteto (tj. nestalo) 2 odsto svetske populacije, a ostali su ostavljeni...
Na veoma zaniimljiva pitanja o nastavku popularne serije, Ostavljeni, Dejmon Lindelof i Tom Perota davali su intrigantne odgovore koji će zagolicati vašu maštu i naterati vas da pogledate nastavak.
- Iako znam da vam nije u cilju da publici otkrijete sve odgovore, čini se da ova sezona odgovara na neka pitanja iz prethodnih epizoda i prethodne sezone, koja su, možda, zbunila ljude...
DL: Da, zbunjivanje nikada nije naša namera. Život može da bude zbunjujuć. Ljudi mogu da se ponašaju na nepredvidljive i čudne načine, načine koji nemaju nikakvog smisla, ali mi želimo da ljudi mogu da se poistovete sa serijom. Naša namera nije da je stalno gledate sa namrštenim obrvama.
Mislim da neke serije, naročite one koje pokušavaju nešto novo i drugačije, moraju da vas nauče kako da ih gledate. Ova serija je nas sigurno naučila kako da je pišemo. Gledajući seriju kao što je "Legion", na primer, stalno sam se pitao: ’’Gde je ovo? Šta je ovo?’’ Posle nekoliko epizoda, moj mozak je zaključio: ’’Oh, ovo ovako izgleda i svaka epizoda će ovako da izgleda.’’ To mi je postalo veoma uzbudljivo. Ali svakako, prvo postoji proces koji se zove: Ne znam tačno kako bi trebalo da čitam ovo.
- Kada smo već kod serije"Legion", koja je takođe veoma nadrealna, da li mislite da se publika menja, ili da pisci televizije zahtevaju više od nje, u smislu držanja do nečega što možda od početka nisu sasvim razumeli?
TP: Ono što se promenilo je činjenica da sada postoji kultura diskusija i analiza. Ako ne razumeš seriju kad je pogledaš, jako brzo posle nje možeš da se edukuješ. Možeš da kažeš, okej, sada shvatam i sada mogu da pogledam sledeću epizodu. Dok mislim da ranije, kada nismo imali sav ovaj materijal, sve što si mogao da kažeš jeste: Ja ne razumem ovu seriju. A ako osoba koja sedi pored tebe takođe ne razume i ne može da je razume, onda si gotov.
DL: Ali ako postoje ljudi koji takođe govore kako ’’Ni ne treba da je razumemo,’’ onda možeš da kažeš: ’’O, super, onda mogu da nastavim da gledam.’’
Nastavak pogledajte na sledećoj strani...
TP: Na američkim koledžima, klasično kritičko mišljenje o literaturi više ne postoji. Ono što se dešava umesto toga jeste kritičko mišljenje o politici. Sve se svodi na analiziranje stvari iz ugla pedera, ili šta već. Tako da u komentarima vidimo nešto što gotovo izgleda kao klasični kriticizam literature. Neko ko čita na vrlo sofisticiran način će to da iznese pred ljude, koji će zatim na to da reaguju. To je kao kritička zajednica koja se preselila sa koledža i vodi vrlo pismene razgovore o serijama. Kao klasičan čas književnosti, gde čitaš i diskutuješ o tekstu.
Ako ekran podeliš na dva dela, dok gledaš epizodu serije, možeš da budeš na Tviteru ili Reddit-u, i u momentu kada se nešto desi, virtuelno možeš da se okreneš ka osobi pored tebe i da je pitaš šta je to značilo. A ta osoba može da ti kaže: ’’Oh, to se odnosi na nešto iz prošle sezone. Evo ga link.’’ Veoma je nova mogućnost konverzacije u realnom vremenu.
- Da li je oduvek bio plan da se poslednja sezona sedam postavi posle Iznenadnog Odlaska, da bi se poigralo sa svim idejama o Apokalipsi, sedam godina borbe i slično?
TP: Oduvek smo imali ideju o sedam godina, ali nismo znali da li ćemo dobiti treću sezonu serije, sve dok je nismo dobili. Onda je to izgledalo kao najprirodnija stvar do koje smo došli. Tu premisu smo i postavili skačući između prve i druge sezone. To nas takođe dovodi do kraja sa kojim se paralelno dešavaju ljudska pitanja o njihovom svetu i šansi da on nestane, srećom.
DL: Ovu sezonu otvaramo Mileritima, sektom iz 18. veka koja je imala ogranak u Australiji, vođen od strane tog nekog Tomasa Plejforda. Oni su eventualno postali Adventisti Sedmog Dana. Šta se desi kad predvidiš kraj sveta i on se ne desi? Pomislio bi da je to kraj tvoje religije. Ali i to je deo hrišćanstva, donekle. Pogledajte Predskazanja. Svet je trebalo da nestane u vreme ljudi koji su čitali prva propovedanja, tako da, kada se to ne desi, moraš da improvizuješ.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani..
- Kada je pala odluka o tome da će radnja biti postavljena u Australiji?
DL: Kao i mnogo drugih divnih ideja u ovoj seriji, počelo je kao šala. Onda su ljudi počeli da se pitaju da li sam se šalio. Onda su u toku druge sezone jednostavno zaključili da je to tako. Ostin je bio divno mesto za početak sezone. Smatrao sam da je Australija divno mesto za njen kraj.
TP: Meni je samo trebalo malo vremena da se naviknem na ideju. Kao i našim likovima, doduše. Postoji ona pesma Nemarnog Erika o tome kako je: Pretražio ceo svet, uzduž i popreko, tamo i ovamo, ma svuda, i možda će da ga nađu, a možda neće. Ali toliko daleko su morali da odu.
- Postoji i apokaliptična osobina koja se može pripisati Australiji. Da li je i to bio jedan od faktora za odabir?
DL: Ona jeste veoma primarna i antička, skoro kao da je van našeg vremena, makar pomalo. Tamo jednostavno postoji ta neverovatna energija koja skoro da je, u nedostatku bolje reči, kosmička, i to je veoma karakteristično za Australiju. Mislim da je, iz ugla belca, veoma zanimljivo otići u Australiju, i svi pričaju engleski. Pomisliš – o, svi izgledaju skoro kao ja, ali sam VEOMA daleko od kuće. Najdalje što mogu biti. Ako odeš u Tokio, znaš da si ti onaj Drugi. Ali ono što Australija ima a što prevari ljude jeste činjenica da si isto tako Drugi, ali kad se okreneš oko sebe, pomisliš: Ovo izgleda kao San Diego. I onda izađeš na makar 45 minuta od grada, i možeš da budeš pojeden tako lako. Postoji otprilike 80 miliona stvari koje mogu da te ubiju.
TP: Australijanci su veoma prezrivi prema tebi ako uspeš da dozvoliš da te nešto ubije.
- Ima toliko mnogo referenci ka lažnim prorocima u svim sezonama, ali izgleda da to dobija veći značaj u ovoj sezoni, kao politička apokalipsa na putu... da li ste se vi tako osećali dok ste je pravili?
DL: Mislim da reč prorok naglašava ideju o nekom ko tamo negde širi mudrost. Kevin nikada nije hteo ovo. Ako postoji ijedan lik sličan njemu u američkoj trci za predsednika, to je verovatno Džo Bajden, kome su svi govorili da se kandiduje, dok je on govorio ’’Ne, ne, ipak ne bih.’’ Voleo bih da je iko u našoj Sobi Pisaca pomislio da Tramp potencijalno može da dobije izbore, ili da je recept za malo distopijski pogled bio tu, ali istina je da smo svi bili veoma optimistični kada se radilo o pravcu u kom smo išli. I onda je došlo do 8. novembra, kada smo dobili taj osećaj Iznenadnog Odlaska: za dva sata, sve se promenilo. Živim u Los Anđelesu, gde su svi primarno liberali. Otišao sam na žurku sa balonima i hranom, svi su se smejali i, u roku od 90 minuta, ljudi su se grlili i plakali. Osetio sam da mi ovo liči na The Leftovers. Ne zato što mislim da je došao kraj svet, već zbog te ideje da svet može da se promeni tako brzo. Svi znaci upozorenja bili su tu i svi egocentrici su bili tu. Osećao sam se tako krivim. I to je još jedna stvar o Odlasku – postoji ideja da sam JA kriv za to, jer to nisam predvideo, nisam pokucao na dovoljno vrata, postao sam uobražen, prestao sam da slušam šta govori toliki broj Amerikanaca. Sada je period prisećanja, tuge i besa i toliko drugih stvari. Ali niko od nas to nije predvideo.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
TP: Knjiga je napisana sa određenim prisećanjem na 11. septembar, ali i na finansijsku krizu 2008. Sada je teško setiti se toga, ali je bilo strašno. Postojao je osećaj da životne ušteđevine ljudi mogu da nestanu, i da će da nastane ekonomski haos. I negde u to vreme, došlo je do navale apokaliptičnih filmova i serija. Mislim da možda, ljudi koji su uspeli da se oporave od toga i koji su pomislili – o, svet nije uspeo da nestane, kao i uvek – nisu primetili za koliko ljudi je zapravo došlo do kraja sveta. Toliko stvari smo se plašili, da naši životi više neće biti stabilni, da ne možemo da računamo na stvari – veliki deo zemlje se osećao tako, i to su ljudi koji su izglasali Trampa. Tako da, u širem smislu, serija je prodirala u raspoloženje koje je stvorilo Trampa, ali mislim da nismo bili svesni tih tihih sila.
- Ipak imamo izgovor da je to verovatno bila krivica Rusije...
DL: I to – Rusija je još jedan emocionalni konstrukt stvoren da bi se prebacivala krivica. Zato što niko ne govori da su oni uticali na glasanje, ali su bili veoma efektivni u naglašavanju Hilarinih slabosti. Voleo bih da je ovo bila neka vrsta testa, ali na kraju krajeva, ovo su bili legitimni izbori, i na njih se možda uticalo, ali Rusi nisu imali ništa više uticaja na njih od Vila Hortona ili Majkla Dukakisa koji se vozikaju okolo u tenku. Ti imejlovi koju su procureli zbog Vikiliksa nisu lažni. Bili su vrlo legitimni.
Postoji taj tip koji sada radi u Trampovoj administraciji koji je napisao članak pod nazivom Izbori Leta 93. On u suštini govori da je naša zemlja Ujedinjen let 93, i da ulećemo u zgradu. U tom slučaju, jedino što može da se uradi jeste da se kokpit požuri. U suštini govori o tome kako je to isto što i izglasivanje Trampa. To je sve što nam je ostalo, ionako padamo. Ja se nisam tako osećao – bio sam veoma srećan za vreme Obaminih godina; nisam se osećao kao da ulećemo u zgradu.
DL: Obama ne deluje zabrinuto. On je tamo negde, bavi se paraglajdingom. Moja žena se veoma naljutila zbog toga, rekla je: ’’Šta on to radi? Pogledaj kako je srećan.’’ Ja sam rekao da je, pod a, on to zaslužio, i pod b, da me to razuverava. Ako bi iko dobio poziv da požuri naciju u nuklearno sklonište, to bi bio on. Ali ne, on je tamo negde, bavi se paraglajdingom.
- Ova sezona ima sveukupnu divljinu Australije, i prostranstvo i crvenu zemlju. I onda, u sredini svega toga, postoji jedna veoma drugačija epizoda, postavljena na trajektu. Otkud to?
DL: Način na koji se ta epizoda razvijala je jedna od stvari koju najviše volim kada se radi o Sobi Pisaca. Počelo je kao ideja da će ovo biti epizoda o Metu Džejmsonu i da će da ga odvede u Australiju. Takođe, ona dovodi Lori, Džona i Majkla Marfija u Australiju, kao Kevinove učenike.Hteli smo da zaista otežamo Majklu da stigne tamo. Zato, na početku epizode, on saznaje da je Kevin odleteo za Australiju, pa je pomislio, ovaj narativ koji pišem je upravo izgubio glavnog lika – moram da stignem u Australiju.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani..
Kako to možemo da zakomplikujemo? Počelo je kao: šta ako se dogodi nuklearna nesreća koja ga sprečava da bilo šta isplanira? Okej, hajde da uradimo to. Onda: šta ako je let na kome je on ne može da sleti u Melburn? Okej, gde mora da sleti? Tazmanija. I na kraju: okej, kako će da dođe od Tazmanije do Melburna? I jedna od pisaca, Lila Bajak, sa kojom sam napisao epizoduje rekla: postoji trajekt koji ide od Melburna do Tazmanije.
Onda smo zaključili, okej, super, snimaćemo na brodu. Onda smo se zapitali, pa šta se dešava na brodu? Takođe smo imali postavku o jednoj epizodi u kojoj je neki tip pobegao iz pećine tvrdeći da je Bog. Pa smo rekli, okej, Met protiv Boga. Na brodu.
Znali smo da se Metov rak vratio,pa smo zaključili da ćemo da uradimo Posao. Posao će da pita Boga zbog čega sve ovo. Zašto si mi ovo uradio?
Onda je sve to postalo nekako pretenciozno i preslatko.
Takođe smo znali da želimo da ubijemo Boga.
Pomislili smo: koji je stvarno dobar način da Bog umre? Ljudi su ubacivali stvarno komične stvari, i onda je neko jednostavno rekao: trebalo bi da ga napadne lav. Svidela mi se ta ideja, bila je veoma biblijska.
Ali šta lav radi na brodu?
Svi pisci su imali domaći zadatak. Rekao sam im: dođite i recite mi šta lav radi na brodu. I došla je ta priča o filmu iz sedamdesetih, o Frejzeru, Senzualnom Lavu koji je uzet iz zoološkog vrta u Tihuani i doveden u Kaliforniju gde je oplodio sve te lavice, i to je sve istina.
Pa sam se ja zapitao, šta ako su neki seks čudaci iznajmili brod pa Met Džejmson mora da ih nagovori da ga puste na brod. Onda smo dobili Mojsija na vrhu planine: Ja sam ovde gore pokušavajući da pričam sa Bogom, i onda siđem dole i vi se svi jebete jedni sa drugima i obožavate Zlatnu kravu?
Morali smo da uradimo malo posla, malo Mojsija, malo Avelja i Isaka.
Nastavak pogledajte na sledećoj strani...
TP: I onda, ono čega nije bilo baš puno – malo Svetog Vejna i njegovih nevesti – jeste ideja da je jedna od posledica socijalnog haosa koji je Iznenadni Odlazak: svakakve vrste seksualnog iživljavanja. Bilo je super početi seriju sa takvom scenom, zaista je sličilo apokalipsi o kojoj mi pišemo.
DL: Bila je zabavna epizoda za snimiti – najbolji ručni rad na televiziji.
Ono što sam ja smatrao divnim kada se radi o Kevinu i Nori, posebno u ovoj sezoni, jeste njihov užasan strah od toga da budu ranjivi ili da otkriju svoj bol jedno drugom, a opet, oboje su spremni da potencijalno umru.
DL: Da, ako to znači da da ne mora da bude tu gde jeste, što je deo onoga što saznaje epizodi sedam. Da postoji ta stvar unutar njega koju mora da izvadi, ili koju neko mora da uzme.
- Ta scena gde Kevin upoznaje sam sebe je neverovatna.
DL: Theroux je uradio sjajan, odličan posao sa tom epizodom. To je neko ludo sranje koje pišete. Prvo, mora da pročita taj ludi ljubavni roman koji je navodno napisao, ali nije – more da počne totalno blesavo pa da emotivnost raste – što dovodi do toga da izvodi operaciju otvorenog srca na sebi, tačno pre nego sto aktivira nuklearni rat. Kad kažeš tako nešto nekom, oni samo kažu: ’’O čemu ti to jebeno pričaš?’’ Ali kada Džastin to izvede, postoji nivo emotivne autentičnosti.
Jedna od stvari koje čine seriju The Leftovers drugačijom od drugih koje možda rade čudna sranja jeste to da zapravo postoji koherentna alegorija i narativ koji se odvija. Kada on uništi taj svet, on govori Da ovom svetu. On govori: Hajde da uništimo ovaj svet, tako da nikad ne mogu da se vratim. Vrlo je racionalno – izgleda totalno ludo, ali zapravo ima smisla.
DL: To je Most Preko Reke Kwai.
Pogledajte trejler za treći nastavak serije Ostavljeni:
