Kako se seća odrastanja u Sarajevu uz roditelje operske pevače?
Po kome je dobio ime Egon? Kako je izgledao povratak u rodni grad mnogo godina kasnije? Zašto danas kao profesor na FDU mladim rediteljima objašnjava da je najvažnije da budu bezobrazni? Na ova pitanja odgovara Egon Savin, reditelj za čije predstave se traži karta više, a želeo je da jedan dan u kome će uz njega biti ekipa TV lica kao sav normalan svet bude obilazak nekoliko beogradskih pozorišta. Uz pokušaj da se seti da li u našoj zemlji postoji još nešto što u nazivu ima reč jugoslovensko osim Yu grupe i pozorišta u kome je dočekao Tanju Peternek, govorio je o odrastanju u pozorištu, o tome kako su ga čuvale balerine i horistkinje, o tome kako su se nekada mladići delili po tome da li vole košarku ili fudbal i kakve devojke im se dopadaju a ne po verskoj i nacionalnoj osnovi, o baklavama koje mu je poslala mama jedne Jadranke tada u Sarajevu... Šetnja je nastavljena kroz Atelje 212, Narodno pozorište i Madlenianum, a ovaj intervju biće slikovit prikaz izjave Egona Savina:
- Najbolje se osećam u pozorištu, tu mi je sve poznato...
