U pitanju je postavka koja pomera tehničke i umetničke granice, pa je stoga i mogu izvesti isključivo odabrani igrači i vrhunske baletske kompanije.
Kraljevski flamanski balet je trenutno jedina kompanija u svetu koja poseduje saglasnost autora da ovo remek delo ponovo otkrije, čak i da sa njime putuje. Imajući u vidu limitiran broj izvođenja, odnosno dužinu turneje, beogradska publika ima jedinstvenu priliku da 3. aprila na sceni Centra Sava, pogleda jednu od najboljih baletskih kompanija starog kontinenta i naslov koji se ne sme propustiti.
Amerikanac po rođenju, Vilijam Forsajt je kao mladić gledao Freda Astera na televiziji i svoja popodneva provodio svirajući rok, a danas se smatra potpuno evropski-orijentisanim koreografom. To je svakako proisteklo iz njegovog interesovanja za francusku filozofiju, naročito poststrukturaliste poput Mišela Fukoa i druge nepodobne mislioce bliske postmodernistima, koji se ne mogu pomiriti sa nepromenljivim statusom velikih ideologija, već daju prvenstvo dekonstrukciji autoriteta. Upravo to gledište je veoma zastupljeno u Artifaktu. Iako je sama koreografija odmah i jednoglasno prihvaćena, naslov je potvrđen tek onda kada je počeo da prihoduje više od Labudovog jezera, postavši tako mera za brzinu kojom umetnička inovacija postaje mejnstrim, ali i mera suštinskog kvaliteta.
Zanimljivo je da veliki Forsajt uvek ističe da je njegova prva uciteljica baleta u Njujorku bila Nataša Bošković, prva srpska primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu. Kasnije je rastao u školi Džofri baleta i skupljao znanje od drugih velikih majstora. Balet Frankfurt kojim je godinama uspešno rukovodio, izneo je repertoar koji se smatra okosnicom savremene igre kraja XX veka.
Artifakt je celovečernje delo u četiri slike, koje uključuje govor, složen repertoar primene gesta i krajnje čiste plesne delove, a ponekad i frenetičnu kombinaciju svih ovih sastojaka. Ova predstava je proizvod snažnog uticaja Forsajtovog interesovanja za model pokreta koji je razvijao plesni teoretičar Rudolf von Laban. Po njegovom učenju, telo se posmatra u odnosu na 27 tačaka koje markiraju zamišljenu kinesferu, što definiše granice telesnog istezanja u prostoru. Vizuelno, to se u Artifaktu prevodi u igru koja je odmah prepoznatljiva kao balet, a istovremeno prouzrokuje šok karakterističan za različito i novo, jer Forsajt zamenjuje konfiguraciju poznatih pozicija tako što ili izbegava utvrđene prelaze između koraka ili ih neobično ističe. On jednostavno razgrađuje klasični balet i potom sastavlja komade ispočetka, neobavezujući se na isti raspored, baš kao što je to Pikaso činio sa svojim modelima. I traži od publike da se zapita nad svojim poimanjem onoga što se odigrava na sceni. Njegovim istraživanjem, istežu se granice baletske gramatike i podrivaju sve vrste pozorišnih konvencija. Odnos između solista i ansambla je nepredvidljiv. Rasveta se neizmenično prigušuje ili zaslepljuje. Zanemarujući vertikalnu ravan, toliko karakterističnu za klasičnu igru, koristi se čitavo telo igrača, do neverovatne izražajnosti. Dinamika partnerskog odnosa isklizava u potpunu antiravnotežu, toliko suprotnu učenjima klasičnog baleta čije temelje koristi.
Pogledajte kako izgleda promo spot ove slavne trupe:
