Još kada je prvi put primila pismo od pisca Vanje Čobanova (44) koji joj je predložio da napiše knjigu o njoj, modna kreatorka Verica Rakočević (63) osetila je veliko uzbuđenje. Kada su se prvi put sreli na vratima njenog stana, kroz glavu joj je prošlo samo to da se nije dovoljno doterala za savršenog muškarca koji je stajao pred njom. Želja da uvedu modu u srpsku literaturu, dovela je do izuzetne bliskosti među njima, ali i uticala da steknu beskrajno poverenje jedno u drugo i razmenjuju najintimnije tajne. Svesni činjenice da će njihova prisnost izazvati brojne spekulacije o odnosu koji gaje, ali i pitanja o tome da li su se kroz zajednički rad prepustili nežnim emocijama, u zajedničkom intervjuu za Story Verica i Vanja pričaju koliko su posvećeni jedno drugom, ali i kakva ih osećanja vežu.
Story: Kako ste se i gde upoznali? Ko je bio inicijator vašeg prvog susreta?
Vanja: Kada sam postavljao promociju za knjigu Remedy for Love u dvorcu Fantast, shvatio sam da postoji previše slučajnosti u mom životu. Dok sam pisao taj roman, stalno su mi se događale neke zanimljive situacije i imao sam utisak da se roman sam piše. Poslednja slučajnost bila je u Fantastu kada sam upravniku hotela govorio gde želim da budu glumci koji će izvoditi deo iz romana, kao i koji nameštaj hoću da koristim, a on mi je rekao da je na istom mestu i sa istim nameštajem radila Verica kada je snimala editorijal za kolekciju Koko Šanel. Nekoliko meseci pre toga, razmišljao sam o pisanju romana čija će tema biti moda. Uopšte nisam imao dilemu s kim to želim da radim, pošto sam pratio rad Verice Rakočević. Zatražio sam njenu mejl adresu i poslao pismo s mojim namerama, tako je počeo naš kontakt. Verica mi je odgovorila pismom koje je bilo iskreno, lišeno sujete, bez prenemaganja i uveličavanja. Kada sam pročitao odgovor, znao sam da će knjiga biti napisana. Zakazali smo prvi sastanak i počeli da pričamo o svemu.
Verica: Naš prvi susret bio je veoma interesantan. Ono što je još čudnije, jeste to da sam ranije bila opsednuta pričom o zamku Fantast. Čekala sam koja će tema moći da se iskoristi za fotografisanje u zamku i odlučila da to bude upravo za poslednju kolekciju koja je inspirisana životom Koko Šanel. Kada sam videla o čemu Vanja želi da piše, bilo mi je zanimljivo. Pozvala sam ga da dođe u Beograd iz Novog Sada gde živi, ali sam u međuvremenu zaboravila na to. U trenutku sam se setila da dolazi, na brzinu se istuširala i sačekala ga. Kada se pojavio na vratima, sav u svojoj visini i snazi s jedne strane, a tih i mističan s druge, meni je kroz glavu prošlo: Jao, izgledam kao kreten. (Smeh)
Story: Kako ste odlučili da napišete knjigu o Verici?
Vanja: Od početka sam imao osećaj da Verica veruje u ono što ću napisati. Imao sam za temu modu, savremenu ženu i društvo pa sam znao sam da će priča biti dobra ako se ona bude otvorila na pravi način. Roman će se baviti modom, Vericom i pre svega njenim inspiracijama, stvaralaštvom, kako sadašnjim, tako i prošlim. I na taj način pokušaćemo kroz roman da na jasniji i privlačniji način predstavimo modu. To nije biografija, već romaneskna priča o kreatorki Verici Rakočević.
Verica: Knjiga na kojoj zajedno radimo biće korisna zato što će imati mnoštvo pravih i istinitih informacija o modi u zemlji gde nisu iskristalisana modna pravila. Drugi segment knjige ljude će više interesovati jer ćemo odgovoriti na pitanja: Zašto baš ja? Da li među nama ima nečeg više? Šta će to o meni još saznati? Šta će to o nama saznati? Ali, na te odgovore čitaoci će morati da čekaju do marta sledeće godine.
Story: Kako izgleda vaš zajednički rad?
Vanja: Naš razgovor je izuzetno miran, opušten i iskren. Verica mi govori neke stvari koje bi mnogi prećutali. Dok ona priča, ja u istom momentu pokušavam da vidim da li je ta slika interesantna za čitaoce ili nije. Ukoliko se uklapa, insistiram na njenom produbljivanju.
Verica: S obzirom na to da sam Ovan u horoskopu, gestikuliram rukama i nogama dok govorim, a Vanja koji je izuzetno miran čovek i potpuno drugačiji od mene, uspeo je da me natera da pričam polako. Tako je svojim magnetom uticao na mene. Od kada je kročio u moju kancelariju, znala sam da mu mogu verovati. Kada sam počela da čitam njegov poslednji roman Remedy for Love, u samoj knjizi nailazila sam na neke neverovatno koincidencije. Neke stvari za koje bi običan svet rekao da su nemoguće, ja sam iskustveno znala da su moguće, što je on potvrdio svojim pisanjem. Svima nama čini se da su prave ljubavi moguće, ali za to morate da budete predodređeni.
Story: Kada će knjiga biti objavljena?
Vanja: Rukopis ću predati do kraja godine i dogovorili smo se da sve to spojimo s izlaskom Veričine kolekcije i rođendanom, tako da će knjiga biti objavljena 23. marta.
Verica: Zamislili smo da promocija bude specifičan događaj, a ako budemo imali sreće da se održi u Ateljeu 212, onda bismo na jednom mestu imali pozorište, muziku, književnost, modu... Ništa nije onako kako izgleda.
Story: Kako biste vas dvoje opisali vaš odnos?
Vanja: S obzirom na to šta sada radimo, možda se taj odnos i ne može definisati. Kada je neko spreman da vam se potpuno otvori, onda ulazite u neku vrstu specifičnog odnosa. Kada se sve ovo završi, sigurno će biti i dalje specifičan, da ne kažem trajan.
Verica: Vanja je čuvar tajni mog srca.
Story: Verice, vi ste nedavno na svom Facebook profilu napisali da ste u vezi. Kada vam se dogodila ljubav?
Verice: Taj status sam promenila još onda kada me je Vanja pozvao telefonom. (Smeh) Ja sam to stavila ne da bih obaveštavala narod da li sam u vezi ili nisam, već zbog toga što me je uvek intrigirala ljudska glupost. Za razliku od banalnih razmišljanja da li je neko star kada ima bore, moja teorija je da ima mladih staraca i starih mladića, tako da sam samo bacila kosku. To je bilo mnogo pre nego što sam srela Vanju. Ako ljudi nemaju pametnijeg posla nego da se bave takvim stvarima, onda neka glođu kosku.
Story: Vanja, vi ste razvedeni i imate troje dece: sinove Jovana, Nevena i ćerkicu Dunju, kao i Verica koja ima dve ćerke i sina. Da li razgovarate o deci i porodici? Jeste li u tom smislu upućeni jedno na drugo?
Vanja: Verica nije upućena u moj život, koliko sam ja u njen.
Verica: Moji unuci su stariji od njegove dece. Ako nekom ukažete toliko poverenje kao što sam ja Vanji, sasvim je sigurno da razgovaramo i o deci. Njegova ćerka Dunja podseća me na mene kada sam bila mala. To kakva je osoba kojoj poklanjate poverenje, kao i njegov odnos prema deci, umnogome oslikavaju kakav je on čovek. Količina muškosti koju neki muškarac poseduje oslikava se u tome kada vidite kakav odnos ima prema svojoj deci.
Story: Da li ste sigurni u tvrdnju iz vaše knjige: Kao što ne postoje neosvojive tvrđave, ne postoje ni neosvojive žene? Da li vam je to moto kada su dame u pitanju, naročito one koje vam se dopadaju?
Vanja: Naravno da i dalje stojim iza te tvrdnje. Mislim da ne postoje neosvojive žene. To je pitanje osvajanja i povezivanja tog pojma sa pravim muškarcem. Ako žena ispred sebe ima muškarca koji je interesantan za nju i zna da osvaja, sa svim tim šta određeno osvajanje znači, onda ne postoje neosvojive žene.
Story: Da li ste vi Verice uvek bili osvajani ili ste i vi osvajali muškarce?
Verica: Imam višak muških hormona, ali oni mi služe samo za posao i borbu sa ljudima. A kao žena, mislim da se nikada ne bih osetila dovoljno ženom kada bih morala da osvajam muškarca. Ne pripadam toj kategoriji žena koje treba da se lickaju i sređuju da bi upoznale nekoga, a isto sam razmišljala i sa dvadeset godina. Mislim da muškarac mora da osvaja jer žene uživaju u tome da budu osvojene, što ne znači da neke žene impulsima ne treba da ulepšaju ceo čin osvajanja.
Story: Kada je ljubav prava, da li bilo šta može da bude prepreka?
Verica: Meni ne. Mislim da prepreke postoje kod ljudi koji imaju sve vrste barikada u mozgu i to ne govori mnogo lepo o tim ljudima. Oni se kreću u uskim okvirima, sistem vrednosti im je na niskom nivou i banalizuju stvari. Vanji sam malopre rekla da bih se, ukoliko bi on bio predmet moje ljubavi i uz to moreplovac, ukrcala kao slepi putnik na brod i negde na pučini, kada više ne bi mogao da uradi ništa, izletela sa palube. Ali, to nije velika prepreka jer postoje i veće, a ukoliko ih preskočite, došli ste do većeg cilja.
Vanja: Kada su dvoje ljudi slobodni, onda ne bi trebalo ni da bude prepreka. Ja sam u romanu pisao o najvećim preprekama, a to je kada neko ima porodicu i brak.
Story: Oboje ste razvedeni. Da li upoznajete vaše nove partnere sa decom?
Vanja: Ne, sa moje strane ne bih bio spreman na takvu odluku jer smatram da deca u tom periodu treba da budu usmerena samo na roditelje. Ja se trudim i molim se da oni rastu okruženi ljubavlju oba roditelja.
Verica: Smatram da je loše kada se deca na taj način izlažu tako velikom emotivnom stresu. Ja sam se razvela kada su moja deca već bila velika, ali su u mom životu posle njihovog tate upoznali samo jednog čoveka. Da su mi deca mala kao što su Vanjina, to nikada ne bih uradila, osim ako sa partnerom ne bih započinjala zajednički život ili novi brak.
Ksenija Konić
