Nakon što je u jedinim dnevnim novinama pročitala tužnu ispovest devojčice Anđele Đorđević (16) o njenim sumornim danima i neizvesnoj budućnosti na Kosovu, kreatorka Verica Rakočević (63) koja potiče iz Podujeva osetila je potrebu da makar nakratko njenu mučnu svakodnevicu zameni bezbrižnim danima. Ova simpatična učenica druge godine medicinske škole iz mesta Leška na severu Kosova ispričala je kako je njena velika želja da odrasta bez rata i da više ne strepi svaki put kada njen otac i stric odu na barikade, a popularnu modnu dizajnerku potresle su ove Anđeline reči, pa ju je pozvala da sedam dana bude njen gost u Beogradu.
- Kao osoba koja ništa u životu ne radi smišljeno, reagujem u trenutku, onako kako me emocije ponesu. Kada sam u dnevnom listu Kurir pročitala Anđelinu priču i videla njenu sliku, ruke su mi same krenule ka tastaturi kompjutera i postavila sam status da molim redakciju da me poveže sa devojčicom. Odmah su reagovali i spojili su me sa svojim dopisnikom sa Kosova, a Anđelin dolazak smo organizovali za nekoliko sati jer sam poželela da ona kao moj gost uživa u Beogradu. Htela sam da to dete nekoliko dana ne sluša helikoptere iznad glave, da ne gleda unproforce sa uperenim puškomitraljezima i da bar pet dana izađe iz haosa - iskrena je Verica, dok Anđela ne krije kako uživa u svakom trenutku provedenom sa kreatorkom i napominje da će joj vreme provedeno sa njom zauvek ostati u sećanju.
- Mnogo mi se sviđa Beograd, obilazimo razna mesta, našla sam i društvo i izlazila sam sa njima na piće. Pošto me zanima moda, teta Verica me je već vodila u butike. Nas dve ručamo zajedno, šetamo, spavamo... - priča nasmejana Anđela koju je potpuno fascinirao Veričin poziv.
- Moji roditelji Slađana i Nebojša bili su iznenađeni kada je novinar došao u našu kuću i rekao kako me je teta Verica pozvala u Beograd. Razmišljala sam da li da dođem zato što situacija nije najbolja, ali i roditelji su mi savetovali da treba da prihvatim poziv - priča simpatična šesnaestogodišnjakinja koja uprkos dobrom provodu u srpskoj prestonici neprestano brine o roditeljima i braći Lazaru (14) i Jovanu (4), sa kojima je u stalnom telefonskom kontaktu jer je njen otac i danju i noću na barikadama.
- Ja sam izbeglica iz Prištine, a jedno vreme smo moja porodica i ja živeli kod babe i dede u Obiliću. U Prištini smo imali stan, u Obiliću kuću, ali smo 1999. godine morali da se iselimo. U stanu su nam ostale sve stvari pošto su roditelji napustili sve kako bi došli po nas u selo, a onda se tata vratio u rat. Velika mi je želja da još jednom vidim svoju kuću jer ne znam šta je ostalo od nje - priča ova devojčica koja je sticajem tužnih okolnosti preko noći morala da odraste, što je Vericu koja je rođena na Kosovu lično pogodilo.
- Čula sam strašnu informaciju i ne mogu da poverujem da se to zaista dešava. Naime, na Kosovu se navodno svim Srbima koji se prezivaju Dragović, što je i moje devojačko prezime, prilikom vađenja nove lične karte upisuje sasvim novo - Dragovići, što znači da počinje albanizacija Kosova. Koji će svetski moćnik moći da mi objasni ko to ima pravo da meni promeni prezime - vidno potresena priča Verica koja se svojski potrudila da Anđeli priušti odmor iz snova, a nakon njenog povratka kući kreatorka će se posvetiti još jednom novom poslu.
- Danima sam u lepom projektu pošto sam potpisala ugovor sa izdavačkom kućom Laguna da književnik Vanja Čobanov napiše knjigu o meni - sa osmehom završava Verica.
Ksenija Konić
