Iz štampe je upravo izašla nova knjiga Luise Valensuele, njen prvi roman "Moraš da se smeškaš", u izdanju "Agore".
Luisa Valensuela je jedna od najznačajnijih savremenih južnoameričkih književnica, dugogodišnji borac protiv argentinske dikatature i aktuelni predsednik argentinskog PEN-a. Na srpski jezik su prevedene knjige priča "Promena oružja", "Simetrije" i "Roman noar s Argentincima", prošle godine je posetila Beograd i Novi Sad, gde je bila gost "Prozefesta".
Roman "Moraš da se smeškaš" je njena prva knjiga, kojom je, kao veoma mlada spisateljica, šezdesetih godina privukla pažnju i publike i kritike. Hulio Kortasar ju je tada najavio kao važan događaj u argentonskoj prozi. Knjiga i danas, nakon pedeset godina, deluje sveže i aktuelno.
"Moraš da se smeškaš", prvi roman Luise Valensuele (1966) prikazuje život jedne prostitutke sa empatijom, iz antipatrijarhalne perspektive, bez moralisanja, ali neumoljivo kritički prema društvu koje nema mnogo milosti za žene kao što je Klara, prostodušna junakinja sa skromnim snovima o moru i sreći, koja se na svakom koraku suočava s eksploatacijom i nasiljem.
U ovu tragičnu priču autorka uključuje komične i kič elemente, te predstavlja izuzetno živopisnu galeriju sumnjivih likova, sitnih kriminalaca i prevaranata koji stoje u suprotnosti s naivnošću junakinje, čija maštanja o životu i ljubavi odražavaju sentimentalna opšta mesta popularne culture. Ovo je takođe priča o sporom i mukotrpnom sticanju svesti jedne potlačene žene, a otvoreni kraj romana nagoveštava da je uspela spoznati slobodu, po prvi put i uprkos svemu.
Luisa Valensuela ovim romanom već najavljuje svoje centralne književne preokupacije, pre svega zanimanje za rodne teme i kulturni i društveni položaj žena, koje se nalazi u osnovi njenog poimanja ženskog pisma.
Na svakoj stranici nalazi se istinsko svetlo, istinska ljubav, istinska sloboda,” rekao je Hulio Kortasar.
Luisa Valensuela (Luisa Valenzuela – Buenos Ajres, 1938) – autorka brojnih eseja, romana, pripovetki, mini-priča i jedna od najvažnijih savremenih argentinskih književnica. Rođena u umetničkoj porodici – njena majka, Luisa Mersedes Levinson, takođe je bila književnica – Valensuela je odmalena bila okružena velikanima argentinske književnosti; u njenoj kući okupljali su se Horhe Luis Borhes i Ernesto Sabato, između ostalih. Vrlo mlada počela je i sama da se bavi novinarskim poslom i književnošću. Puno je putovala, živela je u Francuskoj, Španiji, Meksiku i SAD-u. U Njujorku je provela deset godina (1979–1989), gde je otišla da radi kako bi se sklonila od vojnog režima u zemlji. Tamo je napisala "Roman noar s Argentincima" (1990). Dobitnica brojnih argentinskih i međunarodnih priznanja, prevođena na brojne svetske jezike, danas živi, radi i neumorno piše u Buenos Ajresu. Ponekad klasifikovana kao predstavnica latinoameričkog posbooma, u kome je zapaženo veće učešće ženskih autorki, među kojima je najpoznatija Isabel Aljende, sama Valensuela se ograđuje od sentimentalnog romana i magičnog realizma karakterističnog za mnoge književnice te generacije. Valensuela piše političku književnost, u najširem smislu te reči, i u svojim autopoetičkim esejima prevashodno se bavi konceptima ženskog pisma i pisanja telom. Od velikana latinoameričke književnosti, stilski joj je vrlo blizak Hulio Kortasar: njena je proza duhovita, razigrana, eksperimentalna, istovremeno zabavna i vrlo kritična u odnosu na društvenu i političku stvarnost.
Važnija dela: "Ovde se dešavaju čudne stvari" (1975, priče), "Kao u ratu" (1977, roman), "Promena oružja" (1982, priče), "Roman noar s Argentincima" (1990, roman), "Simetrije" (1993, priče), "Putešestvije2 (2001, roman), "Opasne reči" (2002, eseji), "Sutrašnjica" (2010, roman), "Sardinijska maska" (2012, roman), "Dnevnik maski" (2014, putopis). Na srpski jezik su prevedene knjige "Promena oružja", "Simetrije" i "Roman noar s Argentincima".