Ruski blokbaster Metro poznat je kao prvi veliki ruski film katastrofe koji potpisuje reditelj Anton Megerdičev. Sa budžetom od 13 miliona evra, ovaj film je fascinantno tehnološko dostignuće i triler do sada neviđen u ruskoj kinematografiji. Film katastrofe razvio se u Holivudu i može se reći da je postao samostalni žanr, ako uzmemo u obzir veliki broj filmova sa sličnom tematikom koji se pojavljuju u bioskopima iz godine u godinu. Posebno inspirativan period bio je pred najavljenu majansku apokalipsu 21.12.2012, a čak je i Metro bio zakazan da premijerno bude prikazan upravo na ovaj datum.
Najveći utisak koji film ostavlja je u domenu vizuelnog, scnografija, režija i specijalni efekti su na neverovatnom nivou, a mnogi ističu da je sa daleko manjim budžetom od tipičnog holivudskog, filma uspeo da postigne daleko više. Iako pozajmljuje klišee i zaplete iz sličnih ostvarenja (mnogi ga upoređuju sa Staloneovim filmom Daylight), Metro je ipak specifičan ruski film. Scenario se ne bavi samo pukim rešavanjem katastrofalnog urušavanja tunela i sudbinom putnika, već se bavi i ličnim dramama preživelih.
Takođe, veliki iskorak je i što u holivudskim filmovima svemoćni junak predvodi i spašava preživele, dok je junak Metroa, lekar Andrej, čovek od krvi i mesa, uplašen u situaciji u kojoj se našao i suočen sa ličnim demonima koje mora da pobedi. Film je takođe kritika ekonomskog progresa u savremenoj Rusiji. Podzemni tuneli se se bukvalno urušavaju pod teretom novih zgrada, a hitne službe ne mogu da dođu do mesta nesreće zbog gužve u saobraćaju. Stari radnik na održavanju jedini shvata moguću opasnost, ali niko od mlađih kolega ga ne sluša. Andrej, koji bi mogao da bude bogat, ali je umesto toga izabrao rad u bolnici, je u suprotnosti sa Vladom, ljubavnikom njegove žene koji je predstavljen kao amoralni agent za nekretnine. Sukob stare i nove Rusije je očigledan, a pukotine na tunelu oslikavaju neminovne pukotine u društvu.
