Bend Ljubičice je od samog početka osvojio svojim pesmama brojnu publiku, a zanimljivo je da su svi članovi benda završili Muzičku akademiju.
Karakterističan zvuk benda, čiju okosnicu čine braća Stevanović, gradi se iz širokog spektra uticaja od rokenrola i bluza do savremene klasične muzike.
Priča o nastanku Ljubičica sasvim je uobičajna. Grupa omladinaca punih želje i očekivanja sastala sa da napravi bend koji će biti najbolji na svetu. Gledano sa strane, bendovi nastaju i rastaju se uvek po nekom šablonu. Autentičnost svake priče utkana je duboko u prijateljstvo, specifične okolnosti i emocije koje se teško mogu rečima opisati. Na kraju, valjda ljudi zbog toga i prave bendove.", kaže Vuk Stevanović, basista i vokal Ljubičica, i dodaje:
Danas Ljubičice broje puno članova. Imamo običaj da radimo i sa ljudima koji su često u inostranstvu i mada nas to sprečava da redovno sviramo, ipak doživljavamo jedini druge kao članove jednog kolektiva. Njih ima puno i spisak bi bio podugačak, ali bez sumnje su to ljudi koji su izvršili veliki uticaj na bend. Milan Bjelica je naš producent od samog početka, a Rastko Ilić često radi kao snimatelj i ton majstor na našim nastupima uživo. Okosnica benda, koju ćete videti i na koncertu u petak, čine Lazar Pajić, Miloš Budimirov, Petar Stevanović, Vuk Stevanović, a sa njima će nastupati i Zorica Joksimović i Ivana Manojlović, koje su se pridružile bendu tokom snimanja prvog albuma."
Vuk objašnjava da je zvuk koji je bend Ljubičice izgradio više posledica nego uzrok:
Posledica našeg izrazito širokog pristupa muzici, zatim saradnji sa muzičarima širom sveta, velike posvećenosti instrumentima, i naravno radoznalosti. Treba zaviriti iza svakog ćoška, jer nikad se ne zna gde se krije nešto izuzetno. Stalno je prisutan i osećaj o ogromnim neistraženim prostranstvima. Često mi se čini da jedan život nije ni izbliza dovoljan. To je taj drajv i on jednostavno ne prestaje. I dalje volimo da idemo na sve žive koncerte, pratimo festivale, demo bendove, džez svirke, orkestre i kamernu muziku, rok i pop spektakle, i rejv žurke. Neizbežno je da sve te stvari ostave svoj trag. Ponekad se osetim po malo i nelagodno. Mislim da su ljudi prilično opterećeni traženjem referenci za sve, pa mi se često čini da je važniji stil kojim pričaš nego šta pričaš. Nismo se nikad trudili da kombinujemo ili kopiramo neke stilove namerno, osim kada nešto specifično parodiramo. Ali volimo i izazove. Dok tražimo pravi način da prenesemo poruku, neretko se dešava da jednu istu pesmu snimimo u više različitih verzija. Koliko smo uspešni u tom poslu moraće da proceni publika. I mada sam svestan da nećemo izmisliti nikakvu toplu vodu, Ljubičice se trude da govore originalnim jezikom vodeći više računa o tome šta je sadržaj. Neko je to posle prepoznao kao spajanje određenih žanrova i nama je to okej. Možda je to deo duha vremena."
Prilika da nastupe na Zidiću Doma omladine Beograda za Ljubičice, po Vukovim rečima, znači izazov, uzbuđenje, priliku, ali i čast i zadovoljstvo.
Prvi put ćemo beogradskoj publici prikazati naš novi zvuk i koncept uživo. Drago mi je što će se to dogoditi baš na Zidiću, jer ove koncerte doživljavam upravo kao odličnu platformu da se publici prikaže nešto nesvakidašnje i novo.", ističe Vuk Stevanović.
Buč Kesidi je mladi energični autorski levoruki pančevački indi-rok trio. Pokušavaju da postanu popularni praveći stidljivu muziku za đuskanje.
Do sada su za etiketu Lampshade media izdali EP od tri pevanja pod nazivom "Španska serija EP", a za jesen/zimu 2016. u Studiju Krokodil spremaju debi album "Posesivno-ospulsivni hospul". Bend čine Luka Racić - gitara, Alen Duš - bas i Zoran Zarubica - bubanj.
Svi smo se znali od ranije iz Gimnazije i počeli smo da se skupljamo radeći obrade domaće muzike, Idola, Šarla Akrobate, Duška Jakšića, ja sam krenuo da pišem pesme, i na kraju se svelo na nas trojicu koji ozbiljno hoćemo i volimo da se bavimo muzikom. U međuvremenu smo postali braća. Zoran (bubnjar) i ja se godinama, od kad se družimo, ložimo na istu muziku, bendove kao što su Arktik Mankiz, Strouksi, Veksinsi, Franc Ferdinand, Tejm Impala... I verovatno onda sve što radimo podsvesno vuče na tu stranu. A to je još muzika koja nekako nikad nije imala svoj trenutak na domaćoj sceni. U kontrastu, Alenovi (basista) uzori su prevashodno na nekoj drugoj strani, rege, fank; kad mi otkrijemo nov bend on uzme da sluša vijetnamsku narodnu muziku; to je dobar način da nas izbaci iz zone komfora i da se kreativnije radi.", objašnjava Luka Racić.
