Predstavnica istinske avangarde s ovih prostora koja je uspela da zaludi ljude sa sve četiri strane sveta jeste umetnica Aleksandra-Slađana Milošević čije pesme, izgled i neustaljeni stavovi nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Iako je prošlo više od tri decenije od kada je ova prva prava dama rokenrola stupila na scenu, ona do danas nije prestala da vodi nemilosrdnu borbu za slobodu izraza u bilo kom smislu te sintagme. Mada mnogi s neprihvatanjem dočekuju sve što radi odbijajući da se na taj način poklone kvalitetnom umetničkom izražaju, Slađanina neponovljiva energija zasigurno će ostati zauvek upamćena. Tiha patnja, neosvojena nevesta i majka sopstvenih dela sa svojih pedeset godina i dalje pleni i pobuđuje najtananije misli muškaraca svih generacija.
Story: Kao fatalna žena, jeste li tokom života bili skloni povređivanju zaljubljenih i opijenih muškaraca ili ste se, pak, vodili onom maksimom: Kompliment je kompliment, nevažno od koga dolazi?
- Ako ste osoba koja važi za poželjnu ženu, pogotovo u vremenu mojih početaka, s jedinstvenom, neuobičajenom pojavom, treba da budete spremni da ćete mnogo stradati. Simbolizovala sam uzbuđenje nečega novog pa je zbog toga mnoštvo muškaraca sebi postavilo za cilj da me osvoji. Nažalost, doživeli su razočarenje, što su protumačili kao lični poraz. A kao što znamo, nema ničeg strašnijeg od povređene muške sujete. Tada sam postala meta i žrtva raznih osveta koje i danas trpim. Neki od onih koje sam odbila, danas su izuzetno moćni i moćno se svete.
Story: Neki su išli čak tako daleko da su zbog vas sebi oduzimali život. Kako ste se nosili s tim? Da li ste osećali krivicu i grižu savesti?
- Naravno da sam krivila sebe jer drukčije nisam umela. Zbog jednog incidenta napustila sam karijeru i više godina odsustvovala sa scene. U pitanju je bio muškarac koji se, u želji da se pokaže zanimljivim i fascinira me svojom brzom vožnjom, kolima survao u ambis jedne od primorskih planina. Tada sam shvatila kako je bolje da me u javnosti nema ako već druge dovodim u opasnost.
Story: Jedanaest godina bili ste u vezi sa šesnaest godina mlađim Dejanom. Jesu li vam smetale tuđe predrasude o razlici u godinama?
- U našoj neposrednoj okolini nije ih bilo. Dejan je svirao sa mnom u grupi, a naša veza je bila skladna. Niko nije razmišljao na taj način. Verovatno je šira javnost burno reagovala, ali Dejanova porodica nikada nije pokazala neslaganje. Ipak, verujem da su želeli nešto drugo za njega. Mojih nekoliko veza bilo je sa muzičarima, što je sasvim prirodno. Čak i sada imam simpatiju, mladića koji je dvadeset i pet godina mlađi, i čini mi se da je to obostrano.
Story: Jeste li trenutno emotivno ispunjeni?
- Imam simpatiju, tačnije dve, ali ništa ne ukazuje da će od toga biti nešto više. Jedan je iz sfere politike, a drugi je, naravno, muzičar. Ali, u mom slučaju, sve će ostati na tome. Sada ne treba više da me se boje. Trenutno sam bezopasna, sem ako ne odlučim da ponovo pustim pipke.
Story: Kao i oko svega u vašem životu, dosta se spekulisalo i oko vaše seksualnosti. Ima li istine u glasinama da vas privlače žene?
- Ne privlače me u seksualnom smislu. Kao esteta, često komplimentiram zgodnu ženu i primećujem njenu lepotu, ali na način kao što volim i lep cvet. Ne ulazim u ljubavne veze sa ženama.
Story: Kakav je vaš stav po pitanju homoseksualnih veza i koliko su se vremena promenila u odnosu na sedamdeset i osamdesete po ovom pitanju?
- O tome se danas više priča, ali homoseksualnost je van očiju javnosti u sličnim razmerama oduvek postojala. Ovakvi odnosi su za mene prihvatljivi i nikada ih nisam osuđivala. Mislim da homoseksualnost ne bi trebalo prikazivati kao problem, ali smatram da zahtev za posebnim tretmanom gej populacije u društvu nije prihvatljiv. Ravnopravnost za svakog da, ali ništa više od toga. PREDLOG ZA BACANJE zbog skracivanja
Story: Svojevremeno ste se pitali: Da li je bolje da se celog života mučim oko dece i umrem kao gospođa ili da čitavog života živim kao gospođa, a umrem sama?! Mislim da je to drugo bolje. Da li i dalje mislite tako?
- Da! Na planeti smo svi i slični, ali i različiti. Smisao mog života i nastanka jeste moje stvaranje. Ako neko rodi dete, stvorio je fizičko telo, a ako rodi delo kome podari život, njegov doprinos nije zanemarljiv, već je jednako značajan. Umetnička, naučna i druga stvaralačka dela imaju jednako važnu ulogu u vaspitanju i podizanju dece kao i nega roditelja. Ako uspete da se i biološki, umno i duhovno nastavite, to je sjajno, ali se retko dešava.
Story: Razneže li vas ponekad tuđa deca i zažalite li tada što nemate svoju?
- Ne, ali radujem se i volim ih kao da su moja. Uvek razmišljam kad posmatram dete: Divno je što te mama i tata odgajaju, ali kada porasteš i dok odrastaš, ja ću učestvovati u tvom odgajanju, tako što ću se boriti za bolje društvo u kome ćeš živeti, čitaćeš moje knjige i slušati moju muziku i tako ću te i ja odgajati.
Story: Smatrate li da je takva odluka sebična?
- Sigurno nije, možda je važnije da deca žive u boljem društvu i imaju šta da čitaju, nego da im se pružaju materijalna dobra. Bitno je da zajedničkim snagama novim generacijama obezbedimo bolje uslove. Ne vidim ništa loše u svojoj odluci. I dan-danas srećem ljude koje su moja dela inspirisala, usmeravala i na neki način odgajala.
Story: Kako su vaši roditelji podneli saznanje da ni vaš brat Goran, a ni vi niste od onih koji žele brak i porodicu?
- Nisu bili mnogo srećni tom našom odlukom, ali Goran će možda i imati decu, još se ne zna.
Story: Plašite li se samoće i starosti?
- Neki put da. Živim stvaralački život, što podrazumeva druženje s brojnim ljudima. Kada sve to nestane, verovatno će ostati praznina i knjiga će se svesti na dva slova i najbolje prijatelje kojih je nemoguće imati mnogo kada se vodi dinamičan život.
Story: U dva navrata ste zbog bolesti prilično dugo bili vezani za postelju.
- Važim i jesam borac u svakom smislu. Moje mesto i pozicija u društvu su takvi da postoji previše pritisaka sa svih strana, što neminovno dovodi do toga da sistem slabi. To su normalne krize koje se dešavaju u životu svakog umetnika ili poslovnog čoveka. Usled stalnih borbi, moja snaga se iscrpljuje i nekada ne mogu da dam svoj maksimum.
Story: Da li ste tada zapadali u melanholiju i očaj ili vam čak ni bolest ne može ništa?
- Nikada. Meni ni smrt ne može ništa!
Story: Jeste li laki na suzama?
- Suze nisu moj način rešavanja problema, ali imam svoje trenutke. Pogađaju me suštinski teške stvari i osetljiva sam kao svaki drugi čovek, ali suze češće puštam zbog drugih. Međutim, hrabro se nosim sa svojom teskobom i nesrećom.
Story: Poznato je da se neki umetnici tokom karijere odaju porocima. Jeste li ikada bili u situaciji da flertujete s opijatima bilo koje vrste?
- Nisam protivnik stimulativne upotrebe droga. Lično sam vrlo čvrsta, realna osoba i nisam adiktivna. Moja droga su čista voda i zdrav život. Neke izjave o legalizaciji droga u medijima se podvode kao moje. Međutim, vrlo sam jasna po tom pitanju: ako neko može da vlada sobom, onda može da proba sve i da odoli svim porocima. Ali, takvih je veoma malo. I dalje sam za svaku slobodu i smatram da ljudima ne treba ništa zabranjivati. U tom slučaju treba stvoriti i organizovati takvo društvo koje će nedovoljno jakima dati podršku i pružiti mogućnost da kontrolišu posledice svog eksperimentisanja. Čini mi se da smo, u bavljenju ovim temama, zaostali i neaktuelni. Dok mi pričamo o marihuani, već su dostupne mnogo opasnije psihoaktivne supstance kojima se modifikuje svest.
Story: Zajedno sa bratom Goranom Miloševićem, nekadašnjim frontmenom benda Generacija 5, uradili ste nekoliko projekata. Da li ste i privatno istomišljenici i koliko ste privrženi jedno drugom?
- Svog brata obožavam i u svemu podržavam. Nas dvoje živimo izuzetno blizak bratsko-sestrinski odnos. Što se tiče karijere, savetujemo jedno drugo. Naravno da je bilo situacija u kojima su nas svađali, ali krupnije probleme bilo je teško među nas usaditi jer smo odrasli u porodici u kojoj se poznavao red. Sigurna sam da ću ga podržavati dokle god živim jer među nama vlada jedna otvorena komunikacija i porodična ljubav.
Story: Svojevremeno je Goran važio za najpoželjnijeg muškarca. Da li ste se kao četiri godine starija sestra mešali u njegov izbor devojaka ili ste bili ravnodušni?
- Mislim da bi to bilo nepristojno. Svakako da je oduvek uvažavao moje mišljenje i da smo štitili jedno drugo, ali ništa dalje od toga. Ako Goran primeti da sam u nekoj vezi koja nije dobra za mene, naravno da će reagovati, kao i ja u obrnutom slučaju.
Story: Poslednjih godina nije prisutan u javnom životu. Šta trenutno radi i da li je i dalje lep kao ranije?
- Meni jeste, a shodno svojim godinama i dalje je najlepši. Piše pesme koje ne snima, kao ni ja, ali i mnogi drugi, jer su okolnosti takve. On je odlučio da to učini drugačije. Rešio je da se aristokratski povuče i sačeka bolje vreme. Sada intenzivno slika. Izuzetno je talentovan i volela bih da jednog dana napravi izložbu.
Story: Da li ste i u ljubavi svojeglavi i originalni, kao što je to slučaj na sceni?
- Da! Nemoguća sam, od prvog dana nisam prihvatala ulogu klasične žene i smerne Eve. Mnogi muškarci su očekivali da će me pobediti, podrediti i svesti na krotku, poslušnu Evu, ali ja sam borac koji nikada ne gubi bitke. Bitno je na početku jasno postaviti pravila igre.
Story: Kako sada gledate na vreme kada ste skoro svakodnevno dobijali po nekoliko bračnih ponuda? Žalite li što neku niste prihvatili?
- To se dešava i sad, ne u toj meri. Više nemam vremena za ispraznu zabavu, kafice, klubove, mladalačka dosađivanja. Došao je period u kome moram da uradim sve što sam zacrtala. Nedavno mi se dogodilo da me je u šetnji sa psom gotovo zaprosio dečko od dvadeset i nešto godina. Uprkos svemu, ne žalim što neku od ponuda nisam prihvatila, iako je bilo divnih muškaraca, prinčeva, naučnika, muzičara…
Story: Iskusili ste brak koji je trajao samo dvadeset dana. Kako je do njega došlo i zbog čega ste ga tako brzo okončali?
- Boravili smo u Las Vegasu i odlučili da iskusimo kako izgleda kada ste venčani. Iste noći odlučili smo da poništimo brak. Dvadeset i dva dana zakonske procedure trebalo je da prođe da bi se brak raskinuo.
Story: Tokom karijere bili ste i hapšeni. Kako ste se osećali, prvenstveno kao žena, kada ste se našli iza rešetaka? Šta vas je tada nateralo da izdržite?
- Nisam bila iza rešetaka, već samo hapšena. Pustili su me kada sam zatražila pisani argument zbog koga bi me zatvorili, a koji nisu posedovali. Ono što je strašno, jeste saznanje da neko može da vas ukloni sa lica zemlje samo zbog toga što drugačije mislite. Tada shvatite koliko je život trenutan i drugima malo vredan, zapitate se da li vaše žrtvovanje za ideje i principe ima smisla. Ipak, od svojih stavova nikad nisam odustala. I dalje ostajem buntovnik i borim se, ne samo za svoje, već i za interese drugih. PREDLOG ZA BACANJE
Story: Počekom osamdesetih vaši nastupi bili su zabranjeni jer ste se, navodno, nedolično ponašali tokom turneje po Nemačkoj, Americi i Kanadi. Šta je značilo to nedolično ponašanje?
- Ponašala sam se veoma nedolično, bila sam jedina koja je govorila engleski jezik i uz to se družila sa srpskom emigracijom. Ovo je jako smetalo drugim zvezdama na turneji. Podneli su peticiju državnim organima, zbog čega mi je bilo zabranjeno da zvanično predstavljam državu i nastupam u inostranstvu. Bila sam redovno saslušavana od strane Državne bezbednosti i morala da podnosim izveštaje o kontaktima s našim emigrantima. Zanimljivo je da su se neke od onih zvezda koje su tada potpisale peticiju, u novom sistemu promovisale u četničke vojvode.
Story: Uskoro vas očekuje gostovanje u Kosovskoj Mitrovici?
- Bike rock misija održaće se 26. i 27. juna u Kosovskoj Mitrovici na kojoj će svoje učešće uzeti mnogi bendovi iz regiona, ali i iz inostranstva. Verujem da će biti dobro.
Story: Šta publika može da očekuje na Ušće festu kada ste vi u pitanju?
- Još 2002. trebalo je da održim solistički koncert u Beogradu s više od stotinu i šezdeset muzičara koji su za tu priliku pripremili obrade mojih pesama. Pod uticajem raznih okolnosti i moćnika do toga nije došlo. Raka Marić i Music Star Production uputili su mi poziv za nastup na Ušće festu. Odsviraću zaseban koncert u trajanju od četrdeset minuta pre koncerta Bili Ajdola.
Story: Zajedno s Dadom Topićem briljirali ste na muzičkom festivalu u Budvi. Da li ste očekivali pobedu?
- Apsolutno ne. Neko ko se kao ja ne takmiči na festivalima, trebalo bi da je autsajder. Mislila sam da ćemo eventualno dobiti nagradu stručnog žirija za kompoziciju, tekst ili izvođenje, ali pobedi naše numere nisam se nadala.
Story: Pričalo se da jedno vreme vas dvoje niste bili u dobrim odnosima. Da li je to tačno?
- Nas dvoje smo se nakon Princeze 1984. razišli i okrenuli sopstvenim karijerama. Dado je živeo u Hrvatskoj, a ja u inostranstvu. Nakon mog povratka u Srbiju, često smo bili u kontaktu. Bilo je mnogo ponuda za izvođenje Princeze, ali pre tri meseca Bosansko-hercegovačka televizija ponudila nam je šou na kome se i rodila ideja za novu pesmu. Možda je naša saradnja bila pomalo usporena i usled drugih razloga. Naime, upravo je Dadina supruga Mirjana Topić u Budvi dala zanimljiv intervju kada je izjavila da je u ranoj mladosti bila ljubomorna na mene i da nije želela da Dado sa mnom nastupa. Rekla je i da je kasnije ipak shvatila kako naša umetnost nadvisuje druge interese. Mirjana je čak i inicirala naš nastup u Budvi i njoj pripada deo pohvala.
Story: Vaše gostovanje na RTS-u u emisiji Olje Kovačević izazvalo je dosta kontroverzi zbog prepirke sa Sašom Popovićem i obećanja da ćete gostovati na sceni Grand produkcije. Da li ćete održati obećanje ili mislite da to ipak nije dobar izbor?
- Tada sam postavila uslov i prihvatila gostovanje, ali ne kao jedini gost. Moj uslov je bio da se na TV Pink nedeljno izdvaja po petnaest minuta i promoviše pop-rok muzika. Mislim da bi samo moje pojavljivanje bilo beznačajno i ne bi ništa promenilo. Suština je da se televizija Pink otvori prema vrsti muzike koju stvaram.
Moni Marković
