Iako je odrastao uz dvoje muzičkih velikana, oca Arsena Dedića i majku Gabi Novak, Matija Dedić nikada nije bio u njihovoj senci. O svom detinjstvu, muzičkom obrazovanju, uticaju roditelja i okoline, ekskluzivno za Glossy.rs govori neposredno pred koncert u Beogradu, na kome će izvesti kompletan album Matija svira Arsena.
Odrasli ste u muzičkoj porodici i talenat nasledili od oba roditelja. Da li su vas oni usmeravali da krenete njihovim stopama ili je to bio potpuno vaš izbor?
- Čini se da je na kraju bio isključivo moj izbor s obzirom na to da sam se žanrovski dosta udaljio od onoga što su moji roditelji postigli svih ovih godina. Naravno, njihova ogromna želja bila je da nastavim njihovim putem što se tiče marljivosti, poštenja i predanosti poslu, kao i poštovanja prema kolegama.
Izabrali ste drugačiji pravac u muzici nego vaši roditelji. Opredelili ste se za klavir i završili džez akademiju u Grazu. Zbog čega ste baš to izabrali? Jednom prilikom ste rekli da vas je otac usmerio ka džezu kada vam je dao ploču Džaretovog koncerta u Kelnu, ako se ne varam ?
- Upravo pronalaženje sopstvenog putovanja dovelo me do slobodnijh formi i sklonosti prema improvizaciji, za razliku od mojih roditelja koji su oduvek bili u čvrstim formama. Na sreću, i jedan i drugi imali su sklonosti prema džezu, majka neuporedivo više. Istina je da mi je otac dao ploču koja je definitivno odredila moja interesovanja u svetu muzike.
Tokom dvadeset godina karijere svirali ste po celom svetu sa mnogim svetskim džez umetnicima. Kakvo je to iskustvo za vas?
- Imao sam sreće od malih nogu. Poznati roditelji, strogo muzičko školovanje, poklopilo mi se dosta stvari u životu koju sam valjda na neki način i zaslužio jer oduvek sam marljivo radio na sebi i nisam zloupotrebljavao mnoge pogodnosti koje sam imao. Posebno sam srećan zbog mnogih segmenata mojeg delovanja izvan naših granica jer prezime tu nije igralo nikakvu ulogu.
Matija Dedić nastupa za Beograđane u Sava centru!
Koliko su vam roditelji pomagali oko karijere i da li ste slušali njihove savete?
- Uveren sam kako sam na vrlo dobar način iskoristio porodični i muzički pedigre, kao i veliku ljubav prema radu i usavršavanju. Da, puno sam od njih pokupio. Nisu me uzimali odmah kao klinca da sa njima muziciram. Čekali su moju zreliju fazu i verujem da su zadovoljni već duži niz godina sa mojim dometima.
Koga ste više slušali kao mali – mamu Gabi ili tatu Arsena? Ko je bio stroži?
- Arsen je bio stroži. Ipak, glavne odluke, hrabre i razumne, donosila je u našoj porodici osoba puno snažnija od nas dvojice, a to je moja majka.
Da li je presudan razlog za vaš muzički izbor bilo i to da vas ne bi poredili sa roditeljima?
- Odlaskom u Graz vešto sam izbegao puno zamki, ako govorimo o prezimenu.
Nastavak na sledećoj strani...
Vaša četrnaestogodišnja ćerka Lu takođe je muzički nadarena. Da li je istina da je želela da snimi duet sa deda Arsenom?
- Oni su nastupali par puta zajedno i to je bila velika ekskluziva. Nastupi bez kamera i medija. Nastupi isključivo za decu. Lu je jako slična Arsenu.
U znak sećanja na vašeg oca, koji nas je napustio 2015. godine, odlučili ste da napravite album Matija svira Arsena. Zanimljivo je da ste ceo album snimili u dahu –za jedan dan u prostorijama dvorane Vatroslav Lisinski. Šta vas je navelo na to? Možete li podeliti sa nama delić emocija koje ste tada osećali?
- Ukratko, poklopilo se sve u trenutku kada sam seo za klavir. Neponovljivo iz raznih razloga. Raduje me posebno interesovanje iz celog sveta za projekat Matija svira Arsena, jer tamo puno manje znaju za nas. Uspeo sam Arsenovu muziku bez reči i tekstova približim ljudima i u Argentini, Danskoj...
Postoji li posebno mesto gde pronalazite mir nakon napornog dana ili nedelje?
- Mira danas u ovom svetu i ritmu nema nigde. Ja sam ionako gradski tip i volim taj način života. Na sreću, uspevam da ga pronađem kada sednem za klavir i to je ono što mi daje snagu u životu.
Kakve vas uspomene vežu za grad Graz?
- Graz je moj grad i najluđi period u životu iz kog nosim divna prijateljstva i neraskidive veze.
Ponosni ste ujak devojčice Eme. Kako se slažu ona i vaša Lu? Da li primećujete razliku u odrastanju vaše sestre i vas i njih dve?
- Mnogo mi je žao i zbog male Eme koja će se nažalost vrlo malo sećati svoga dede. Sandra se vratila u Ameriku i, nažalost, malo se viđamo poslednjih godinu-dve. Verujem da će se Ema i Lu za nekoliko godina dobro slagati kao i Sandra i ja. Od njih ionako očekujemo da i dalje gaje ljubav prema dedinoj rodnoj kući u Šibeniku i zajedništvo koje je očuvano poslednjih pedeset godina kroz razne generacije. Isto kao što smo se i mi potrudili da to bude mesto okupljanja, velike emocije i puno neizbrisivih događaja.
Po čemu pamtite vaš poslednji nastup sa ocem koji je bio u Splitu?
- Arsen je tada bio fenomenalan, zadovoljan i motivisan kao nikad tih poslednjih godina. Divan koncert i moja najdivnija uspomena, kad nam je već taj koncert bio poslednji, potpuno neočekivano, nažalost.
Na šta vas asocira Beograd i koje vam je omiljeno mesto u gradu?
- Beograd je grad u kom imam puno prijatelja i puno rodbine. Veseli me svaka poseta, kako profesionalno, tako i familijarno. Zaista volim puno mesta i stalno otkrivam nešto novo. Poznajem jako puno ljudi koji voli taj grad.
Poštovaoci vašeg i Arsenovog rada i moći će da čuju pesme s albuma Matija svira Arsena uživo u Sava centru 20. maja. Šta mogu da očekuju?
- Zahvaljujem Sava centru što je uvrstio moj projekat u njihovu godišnjicu. Srećan sam da prvi puta u celosti mogu da odsviram taj program publici u Beogradu. Odlučio sam se da koncert nema goste jer smo prošle godine moja majka i ja imali puno gostiju na koncertu posvećenom Arsenu u istom prostoru.
