Uoči svog trideset četvrtog rođendana koji će proslaviti 6. juna, naš popularni kantautor Vlado Georgiev zadovoljno konstatuje kako je tek pošto je zakoračio u četvrtu deceniju osetio zrelost i ozbiljnost koje mu pomažu da jasnije sagledava život i postavlja nove ciljeve. Kada je pre sedamnaest godina krenuo za Beograd iz rodnog Herceg Novog da bi izgradio karijeru uspešnog muzičara, čvrsto je verovao u pop muziku koju je stvarao, a vrtoglavi uspeh doneo mu je preko noći ogromnu popularnost, veliki broj obožavalaca i dodatno samopouzdanje. Svoje nove pesme tokom karijere objavljivao je po ustaljenom tempu, a kroz njihovo stvaranje uvek bi provejavao život samostalnog momka željnog avantura. Njegove besane noći i vožnje motorom po evropskim drumovima, samo su deo snova koje je utkao u svoju muziku. Bez obzira na to što je na pragu priznanja da je spreman za ženidbu, Vlado ne krije da najtananije emocije još nije poklonio onoj pravoj, a svoju pažnju pored muzike poklanja i bratanicama, osmogodišnjoj Vladani i godinu dana mlađoj Sofiji. Poslednje dane proleća Vlado provodi završavajući novi album, čija će uvertira biti veliki beogradski koncert na Ušću 19. juna. Na nedavnom putovanju kroz nekoliko evropskih zemalja, na koje je ovoga puta umesto motorom krenuo automobilom, sakupio je energiju za nove poslovne poduhvate.
Story: Da li vam putovanja pomažu da se oslobodite svakodnevnog stresa kojem ste izloženi u poslu?
- Naravno, ponekad mi je dovoljno samo da promenim sredinu, da oko mene budu neki drugi ljudi u nekom drugom ambijentu. Pobeći od svakodnevice za mene već nešto znači.
Story: Jesu li vaša zapažanja s nekog putovanja približnija prosečnom turisti, pasioniranom bajkeru ili umetniku željnom novih avantura?
- Definitivno nisam onaj klasični turista, mada mi se često desi da i sam sednem u turistički autobus i zajedno sa Japancima obiđem grad u koji sam doputovao. Putovanje motorom se dosta razlikuje od onog na koje se ide automobilom. Motor nema vetrobran i samim tim okolina se mnogo bolje vidi tokom vožnje. To me uvek oduševi kad prilazim nekom novom mestu u kojem do tada nisam bio, a pogled koji puca pri prvom susretu s novom sredinom zaista je fantastičan.
Story: Šta vam prolazi kroz misli dok jezdite na harliju evropskim drumovima?
- Ko to zna... Često uhvatim sebe kako baš ni o čemu ne razmišljam. U tim trenucima se opuštam, a način na koji to činim može da se doživi samo na motoru.
Story: Osećate li se sigurnijim kada se vozite na četiri ili dva točka?
- Ljudi koji voze motore ne razmišljaju tako. Pažnja je više nego potrebna, ali na drumu zavisite i od ostalih vozača.
Story: Koliko često na motoru dobijete inspiraciju za neku novu melodiju ili tekst?
- Vrlo često! Taj konstantni zvuk mašine u jednom trenutku postaje neprimetan, tako da često ustupi mesto nekoj melodiji koja mi odjednom prostruji kroz glavu, a potom mi po čitav dan ne da mira i na neki način mi pravi društvo do cilja.
Story: Šta vam najviše privlači pažnju za fotografisanje na putovanjima?
- Svašta: ulice, ljudi, pejzaži, oblaci, arhitektura, zanimljivi likovi i autentične stvari nekog mesta.
Story: Umete li da ljubav prema ženi iskažete i fotografijom?
- Nisam siguran da sam najbolje razumeo pitanje, ali recimo da umem.
Story: Kako najlakše ispoljavate emotivna nezadovoljstva?
- Uz pomoć vreće za boks.
Story: Šta vas sve čini srećnim i gde su granice vašeg hedonizma?
- Srećan sam kad se dobro osećam i ako mi ništa ne smeta. To mi je dovoljno da krenem s pozitivnim mislima u novi dan. Kada je o hedonizmu reč, on i nije neka filozofija. Jedni uživaju u dugom ispijanju kafe, drugi u pušenju tompusa, neko voli dobre automobile... Meni za hedonističko uživanje može da bude dovoljno i to da mirno sedim na nekom lepom mestu i da me niko ne uznemirava. Isto tako, uživaću i u plovidbi brodom dok slušam muziku ili ispijam čašu dobrog vina.
Story: Jesu li vam tridesete donele veću odgovornost prema sebi i drugima ili su vam, zapravo, samo omogućile da živite onako kako ste oduvek želeli?
- Rekao bih da su tridesete, u stvari, godine shvatanja, sazrevanja i opšteg poimanja života. To nekada zna da bude veoma čudno i opterećujuće. Kada sam zakoračio u tridesete, postao sam znatno odgovorniji jer mi je sam život ukazao na to da to tako treba da bude. Činjenica da vreme brzo prolazi u tridesetim veoma je osetna, stoga mogu da poručim svima da ne gube vreme, da vole, poštuju druge, rade, uživaju, smeju se i druže.
Story: Da li i u ljubavi, kao u muzici, nemate nikakvih ograničenja?
- Ne bih rekao da je tako. U muzici i te kako postoje ograničenja jer kad ih ne bi bilo, onda bi ona zvučala grozno, naopako, disonantno i opterećujuće. Pravac kojeg se u muzici pridržavam i u okviru kojeg stvaram zasniva se na jednostavnosti i pravim vrednostima, kako u muzici, tako i u ljubavi.
Story: Jeste li trenutno, u skladu sa uvek uzbudljivim prolećem, približniji osećaju zaljubljenosti ili istinski volite?
- Proleće je vrlo čudno. Kažu da je tada čovek vrlo promenljiv i neodlučan. Zato ni ja sada ne umem da formulišem odgovor na ovo pitanje.
Story: Šta je presudilo da prihvatite učešće na festivalu Ušće fest koji se od 19. do 21. juna održava u Beogradu?
- To što će koncert u okviru ovog festivala, uoči novog albuma, biti kruna mojih akustičnih nastupa koje sam održao. Pošto je reč o događaju festivalskog karaktera, predložio sam menadžeru i organizatoru festivala Raki Mariću da nastupaju tri izvođača po večeri, ali u svakom slučaju, Bajaga i ja ćemo se iste večeri odlično snaći. Spisak izvođača je veoma šaren i zanimljiv. Radujem se nastupu na otvorenom prostoru.
Story: Kada ćete objaviti novi album?
- Trebalo bi da bude gotov ovih dana, ali najverovatnije ću ga objaviti kad prođe sezona godišnjih odmora.
Nikola Rumenić
