Društvo u kom erotiku zamenjuje pornografija, elitizam neofeudalizam, a političku korektnost autoritarizam, zahteva da bude posmatrano kroz optiku otrovnog, ciničnog humora – a u Sonjinom radu nalazimo sve te elemente; bilo da je u pitanju Pink Panter, ili pak napetost ekstremiteta prilikom izvođenja Aštanga joge, prizori i kompozicije koje Sonja stvara na duhovit način izvrću ruglu vrednosti konzumerističkog društva.
Neoromantični sentiment prema Indiji, zloupotrebljen za oživljavanje pogrešnog čitanja Vebera (koji za cilj ima shvatanje tela kao instrument za proizvodnju dobara), te izolovanost i samodovoljnost institucija visoke kulture, taj perpetum mobile razobručenog neoliberalnog pristupa kapitalu bez odgovarajuće kontrateže, rezultirali su delima predstavljenim na ovoj izložbi. Svako od njih, formalno besprekorno izvedeno, buja od dijalektičke napetosti. Međusobno u kontrastu, stvaraju jedinstvenu celinu suprotstavljenih materijala, formi i oblika, podstiču na zapitanost, i zahtevaju našu pažnju. Možda čak izmame i poneki osmeh. A to je, na kraju krajeva, ono što - kao publika - samo možemo poželeti.
Kakav je tvoj stav, kao umetnice, o narastajućem elitizmu u domenu visoke kulture?
Moj stav je da je doslo do sindroma pobrkanih loncica. Elitizam je postao sinonim za banalnost i primitivizam a sto se tice domena , pa i sto se tice visoke kulture, sve zajedno bi ih stavila u debele crvene znake navoda. Ako posmatramo situaciju kod nas mislim da elitizam kao takav ne postoji, i da smo pored zdravog vida proglasili ’’carevo novo odelo’’ haute couture-om. To se odnosi i odrazava na nase mikro i makro bivstvovanje.
Pink Panter je na šarmantan i kreativan način remetio svoje okruženje. Sa druge strane, to ime je i sinonim za jednu od najorganizovanijih bandi. Sa kojom pojavom se više identifikuješ?
Pa ako je vec pitanje identifikacije, opredelicu se za sarmantnog i kreativnog jer nisam nikad nista ukrala. Iako mi na neki nacin bude zabavno i drago da slusam kako su banda Pink Panter pokrali sve te silne dijamante i nakit. Zasto drago? Pa kad znas kako su neka deca zlostavljana da bi ih pronalazila i kako su bedno placena ili neplacena, bude mi i te kako drago, jos je vecina banditosa iz Srbije (lazni patrio). Zapravo se pre identifikujem sa tom tlacenom decom, a nemoc, dusevna i duhovna protiv moci primitivnog materijalizma kod nas Srbalja izgleda kao slika Orvelove zivotinjske farme.
Da li u tvom radu dominiraju erotski ili pornografski elementi, i zbog čega si se odlučila na to?
Ovaj koncept nema veze sa pornografijom. Namera mi je bila da stvorim futuristicke skulpture, bazirane na tradicionalnim nacelima, koje ce u gledaocu stvarati erotske senzacije. Okruzenje na fakultetu i pre njega i kroz ceo moj zivot, nagost tela je dosta prisutna i jos uvek je. More, nudisticke plaze, samim tim i gola tela, nepresusan su izvor materijala koji skladistim i produkujem u ovo sto vidite na izlozbi.
Da li si, stvarajući kontraste među materijalima, imala u vidu isključivo vizuelne kvalitete tih kontrasta, ili u tom odabiru postoji i simbolična dimenzija?
Postoji i jedno i drugo. Svaki materijal jednistven je. Plemeniti materijali poput drveta, kamena i porcelana kontrast su poliesteru, metalu i ostalim vestackim materijalima. Opasno je, pa i umetnik mora jako biti oprezan i eksperimentisati pre nego sto ukombinuje dva pa i tri materijala, o vise da i ne govorim – sklizne se u kic u treptaju oka. Plis me asocira na neki luksuz iz davnih vremena, na kraljeve i burzoaziju. Cela ova izlozba je zapravo posvecena kradji, u tom smislu, da je danas od umetnika ukradeno dostojanstvo, postovanje, interesovanje i vrednovanje njegovih kreacija. Kritika ne postoji, kao ni trziste, ostaje ti da se molis da neka pametna glava zaluta na izlozbu i zainteresuje se, ili da besomucno radis ili da batalis sve i otvoris menjacnicu,apoteku ili pekaru... Ako imas kapital da ulozis.
