Katarina, briljirali ste u ulozi žene koja koristi svoju erotsku nadmoć da manipuliše muškarcima, kako privatno gledate na takve stvari?
Mirandolina ima mnoga sredstva kojima uspeva da manipuliše, to je između ostalog i erotika, ali ja mislim da je njeno najjače oružje strategija, biranje trenutka kada će biti kuvarica, kada priprosta krčmarica, a kada će otvorenom erotikom nastupiti u cilju zavođenja ženomrsca, kome dokazuje žensku moć.
Andrija, odigrali ste mnogo predstava, ali neki tvrde da ste u ovoj ubedljivo najviše improvizovali. Sećate li se neke improvizacije posle koje ni sami niste mogli da obuzdate smeh?
Možda kad sam prvi put počeo da držim opelo onesvešćenoj Mirandolini. Bio je to šok za publiku, ali i za Kaju i mene. Teško smo se obuzdali posle toga. Bilo je tu svačega: Igor Damnjanović izvali vrata i iznese ih na proscenijum, pa kada mi Goran Jevtić održi monolog o mojoj glumi, a treba samo jednu rečenicu da izgovori, to su momenti istinske radosti.
Katarina, kako je bilo raditi sa Andrijom koji je toliko sklon improvizaciji?
Privilegija je igrati sa Andrijom. On je jedini glumac koji danas ima toliki scenski bezobrazluk u improvizacijama, a one nikad nisu neukusne i uvek se tiču teme predstave. Mislim da, kad igramo, produžavamo i sebi i publici život tim zdravim smehom. Najviše volim kada zasmejemo jedno drugo, nije se jednom desilo da sam se na neku Andrijinu glupost smejala do suza. Naša Mirandolina nikada nije ista, uvek nešto i za nas ostane neočekivano, zato je i opstala sve ove godine i mi volimo da je igramo.
Koliko je Mirandolina korisno štivo za svakodnevni život udvoje? Šta ste iz ovog teksta praktično primenjivali?
Katarina: Mogu reći da je poučna, tu su crno na belo muški i ženski princip, a ljudi se ponekad zbune i izgube u svakodnevici, pa ovo može da im složi stvari na svoje mesto.
Andrija: Teško je primenjivati literaturu. Veliki pisci sve objasne, do detalja, uzimajući u obzir iskustva ljudi koje su znali ili sopstvena, ali svaki čovek drugačije reaguje.
Andrija, ono što vam Katarina radi na sceni malo bi koji muškarac izdržao, kako vam je ipak pošlo za rukom da se kontrolišete?
Kaja je divna osoba, sjajna glumica i onda je sve lako. Kad vidite da je neko toliko otvoren, pozitivan, nasmejan i vedar, morate prigrliti to što vam nudi, tu lepotu rada i uživanje u druženju. Tako je meni Katarina dala sve najbolje od sebe što je mogla, a ja to poštujem i uzvraćam istom merom. Ona suvereno vlada temom i fantastično komunicira s publikom. Drago mi je što radimo zajedno.
Osim po repertoaru, Buha je bila poznata i po ludim žurkama nakon premijera, kako ste se proveli posle Mirandoline?
Andrija: Bilo je to ludo društvo u najdivnijem bifeu u Beogradu. Ansambl koji se voli, muzika, jedan mali prostor sa slikama iz predstava i trošnim trosedima, televizorom, šankom s lusterima koje smo voleli da zaljuljamo kada pustimo Vatrogasce glasno, da svi čuju. Zagrljaji i poljupci s dragim ljudima i umetnicima kojih više nema, šale s tehničkim sektorom, smejanje... E, to je bio bife Boška Buhe. Sada nemamo scenu niti gde da proslavimo uspehe, da se nerviramo posle loše probe, nemamo gde slavu da proslavimo, to smo uvek na sceni radili. Obećali su nam, videćemo šta će biti od toga. Sad igramo na sceni Ustanove kulture Vuk Karadžić.
Katarina: Nama je mini-žurka posle svake Mirandoline i uvek nam bude lepo i veselo
Andrija, može li čovek tek tako mirno da se oženi nakon ove predstave?
Čovek može mirno da umre, a kamoli da se oženi.
