Story: Kakav odnos vaš sin Božidar ima prema vašoj profesiji i da li ste se možda nekada pokajali što niste rodili dete ranije?
- Moj suprug Ivan još pre dvadeset godina probao je da mi objasni kako smo stvoreni jedno za drugo, ali ja sam pobegla glavom bez obzira. Trebalo mi je samo dve decenije da ukapiram najvažniju stvar u svom životu – ljubav. Božidar je moj božji dar. Oplemenio je moj život. Veoma je pažljiv i nežan. Trudim se da bude ponosan na mene, kao što sam ja na njega i premda mi to nikada nije rekao, mislim da jeste. Mada, jedna želja stidljivo se javlja u mom srcu već izvesno vreme, a sada je već toliko narasla da hoće iz grudi da iskoči. Nisam se usudila do sada to da izgovorim, ali volela bih da imam još jedno dete. Ne znam da li u ovim godinama imam pravo na tu želju, pa neka to bude u božjim rukama.
Story: Da li se držite tradicionalnog i patrijarhalnog modela vaspitanja ili na moderan način posmatrate roditeljstvo?
- Svako vreme nosi svoje izazove, a za današnje roditelje najveći su kompjuter i mobilni telefon. Ne znam kako se pobeđuju ta dva uređaja, ali pokušavam da život svog deteta osmislim tako da mu oni ne budu najbolji drugovi. Meni je najteže da se oduprem želji da moj sin ima sve petice, jer to zaista nije važno, ali roditelj vukovac u meni snuždi se kad on dobije manju ocenu. S druge strane, najvažnije mi je da se on oseća bezbedno, voljeno i vredno.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
