Voditeljka i kreativni producent emisije 150 minuta na televiziji Prva Aneta Ivanović (46), veruje da postoje dva ključna izbora u životu – profesije i osobe s kojom ćeš stvoriti dom i porodicu. Iako je u oba slučaja odabrala hrabro i bez kompromisa, doživela je da nakon dugogodišnje karijere ostane bez posla i to baš kada je postala majka. Uz veliku podršku svog supruga, vlasnika firme za ketering Ivana Ivanovića (47), odlučila je da se umesto borbe za posao posveti odgajanju svog sina Božidara (8) kojeg je rodila u kasnim tridesetim i nikada se zbog te odluke nije pokajala. U razgovoru za Story Aneta prvi put priča o svojoj karijeri, porodici, braku, životnim izazovima, objašnjava zbog čega je odabrala drugačiji put i priznaje da bi se usudila da u ovim godinama rodi još jedno dete.
Story: Pre skoro dvadeset godina odabrali ste svoj životni poziv, ali nakon nekog vremena povukli ste se iz posla. Možete li da nam opišete svoj put i zašto ste odlučili da se bavite baš televizijskim novinarstvom?
- Studirala sam fiziku i maštala da budem profesor, ali već u srednjoj školi počela sam da se zanimam za politiku. Dnevnik koji je vodio Goran Milić, subotom uveče, bio je za mene magičan. Međutim, u mojoj porodici uspehom se smatralo ako si profesor, arhitekta ili lekar, dok je novinar bilo sumnjivo zanimanje. Skoro krišom otišla sam u Index 202, kasnije na Studio B, onda na BK televiziju i prošlo je deset godina dok se nisam usudila da sebi i roditeljima priznam da neću biti fizičarka već novinarka. Posle jednog razgovora sa Stankom Crnobrnjom dobila sam preporuku i kasnije stipendiju za Internacionalu školu za radio i televiziju u Švajcarskoj gde mi se ukazala životna prilika za edukaciju. Kada sam se vratila u Srbiju, Bojana Lekić pozvala me da radim na RTS-u i vodim upravo Dnevnik. Pošto sam u inostranstvu videla kako funkcionišu privatne produkcije, predložila sam Srđanu Šaperu da osnujemo produkcijsku kuću Adrenalin. Nakon ogromnog uspeha, ta priča završila se loše po mene, pa silom prilika ostajem bez posla i dospevam na takozvanu crnu listu. Srećom, ima onih ljudi koji se ne plaše crnih lista, te me Manja Grčić pozvao da radim najpre na B92, a zatim na televiziju Prva, gde sam danas kreativni producent i mogu da kažem kako uživam u poslu koji volim i poznajem.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Story: Šta vas je podstaklo da se nakon decenije pauze vratite na male ekrane?
- Bila je to ideja menadžmenta kada smo napravili emisiju 150 minuta. To je veoma složena forma, jer voditelj mora da vlada politikom, zabavom i kulinarstvom pa sam prihvatila ponudu čisto kao eksperiment i uživala u svakom trenutku. Pošto me zanimaju mnoge stvari, a jedna od njih upravo se krčka na Prvoj, možda me put uskoro odvede na neku drugu stranu. Posle svega što sam u poslu prošla, ne plašim se promena.
Story: Prvo ste ostvarili uspeh u karijeri, a onda uplovili u brak i postali majka. Može li se reći da vas je bračni život promenio i uneo novu dimenziju sreće u vaš život?
- Sasvim me je promenio. Zapravo, počela sam da učim da živim suštinski srećna. Bilo je vrlo burno u ovih deset godina, uspona i padova, ali ljubav nas je spasavala. Kada sam se udala i zatrudnela, bila sam veoma uspešna poslovna žena. A onda mi se desilo ono što su mnoge majke iskusile – jednostavno su me precrtali. Nisam više imala gde da se vratim, jer me je vlasnik firme koju sam vodila otpisao. Trudnoća, porođaj i majčinstvo ovde se često tumače kao znak slabosti i prilika da se oni koji ti zavide napiju krvi. Našla sam se u situaciji da u rukama držim svoju bebu od deset dana i moram da odlučim – hoću li da se vratim i borim za svoj posao ili ostanem s detetom kome sam potrebna. Tog dana, kada sam odlučila da mi je mesto pokraj sina, počeo je moj novi život. Cena te slobode bila je ogromna, ali nikada se nisam pokajala.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Story: Kakav odnos vaš sin Božidar ima prema vašoj profesiji i da li ste se možda nekada pokajali što niste rodili dete ranije?
- Moj suprug Ivan još pre dvadeset godina probao je da mi objasni kako smo stvoreni jedno za drugo, ali ja sam pobegla glavom bez obzira. Trebalo mi je samo dve decenije da ukapiram najvažniju stvar u svom životu – ljubav. Božidar je moj božji dar. Oplemenio je moj život. Veoma je pažljiv i nežan. Trudim se da bude ponosan na mene, kao što sam ja na njega i premda mi to nikada nije rekao, mislim da jeste. Mada, jedna želja stidljivo se javlja u mom srcu već izvesno vreme, a sada je već toliko narasla da hoće iz grudi da iskoči. Nisam se usudila do sada to da izgovorim, ali volela bih da imam još jedno dete. Ne znam da li u ovim godinama imam pravo na tu želju, pa neka to bude u božjim rukama.
Story: Da li se držite tradicionalnog i patrijarhalnog modela vaspitanja ili na moderan način posmatrate roditeljstvo?
- Svako vreme nosi svoje izazove, a za današnje roditelje najveći su kompjuter i mobilni telefon. Ne znam kako se pobeđuju ta dva uređaja, ali pokušavam da život svog deteta osmislim tako da mu oni ne budu najbolji drugovi. Meni je najteže da se oduprem želji da moj sin ima sve petice, jer to zaista nije važno, ali roditelj vukovac u meni snuždi se kad on dobije manju ocenu. S druge strane, najvažnije mi je da se on oseća bezbedno, voljeno i vredno.
Nastavak intervjua pročitajte na narednoj strani...
Story: Imate li pored svih majčinskih i profesionalnih obaveza vremena samo za sebe?
- Kao i većina žena, žongliram otkako otvorim oči u nadi da ću sve uspeti da obavim. Ima ona duhovita izreka: Ne moram ja ništa, ja sam se namorala i to je životna lekcija koja pre ili kasnije mora da se nauči. Bila sam sklona da svoje vreme jeftino trošim, ali sada to menjam, jer je ono ekskluzivna roba. Zbog toga mnogo puta moram da kažem ne, a da čuvam za ono što ja želim.
Story: Kako ste uspeli da u moru kiča i šunda, prvenstveno ostanete umereni i kulturni, a zatim i da stvorite emisiju čiji rejting ne opada?
- Lako ako ti je to cilj, a još lakše ako se ne baviš televizijom samo iz pohlepe ili sujete. Radim s divnim ljudima i trudimo se da s posla odemo zadovoljni, sa osećajem da smo uradili nešto dobro.
Story: A da li ste nekada u toku emisije zaplakali dok ste se bavili nekim tužnim temama?
- Nekoliko puta ostala sam bez glasa jer mi se plakalo. Duboko su me dirnuli neki ljudi koji su ispričali svoje priče u emisiji i osećam se zaista privilegovano što su sa mnom podelili svoju intimu. Takvi ljudi raspamete me dobrotom, plemenitošću i hrabrošću. Sve ih pamtim.
Story: Jeste li ikada posumnjali u sebe i svoje životne izbore?
- Trudim se da moji izbori ne budu rezultat mojih strahova. Znam da radim najbolje što mogu, pogrešim naravno, kao i svaki čovek. Ipak, verujem da postoje dva ključna izbora u životu – kada biraš profesiju i onoga s kim ćeš stvoriti dom i porodicu. U oba slučaja izabrala sam pošteno, hrabro i bez kompromisa i to je neizmerna sreća mog života.
