Jedan od talentovanijih glumaca mlađe generacije, Branislav - Bane Trifunović, ima blistavu karijeru na kojoj bi mu pozavidele i mnogo starije kolege. Tridesetdvogodišnji umetnik rođen je u Kruševcu, a glumu je studirao u Novom Sadu u klasi profesora Petra Banićevića. Ipak, u njegovoj biografiji posebno mesto zauzima podatak da potiče iz glumačke porodice, brat je popularnog Sergeja i sin Tomislava Trifunovića. Bane je odavno iza sebe ostavio epizodne uloge, a trenutno uživa u odličnim reakcijama na glavne role u ostvarenjima Tamo i ovde i Čekaj me, ja sigurno neću doći. Ipak, najveći uspeh doživeo je početkom godine ulogom u predstavi Kosa. Paralelno s ogromnim uspehom u poslu, Trifunović već tri i po godine uživa u ljubavi sa voditeljkom Aidom Alilović.
Story: Mnogi vas doživljavaju kao skromnog mladića. Jeste li vi zaista takvi?
- Verovatno. Nikada nisam voleo preterano da govorim o sebi jer verujem da ukoliko se izgubi neka tajna nit i nepoznanica između mene i publike, sav dosadašnji trud bio bi uzaludan. Jednostavno, kada bih sve otkrio više ne bih bio zanimljiv. Već mi se čini da sam dosadan i da mnogo govorim. Nikada nisam želeo da se posebno predstavljam publici, već želim da misle šta god hoće. Ja imam svoj put kojeg ću se držati bez obzira na sve.
Story: Koja su vaša interesovanja pored glume?
- Razna. Imam ideje i prijatelje s kojima ih realizujem, a uglavnom su vezane za sport. Uskoro planiramo da pokrenemo nešto za decu iz svratišta kako bismo ih sklonili s ulice i obezbedili im bolju budućnost. Veoma sam ispunjen onda kad mogu da pomognem drugima. Ne volim parazite u bilo kom smislu, i ne podnosim one kojima je svejedno šta se dešava. Nikada nisam tako razmišljao ni kada je reč o problemima u svojoj kući, ili u svojoj državi.
Story: Kada se i kako opuštate? Pratite li, kao fan fudbalskog kluba Crvena zvezda, redovno njihove utakmice?
- Ne znam koliko je relaksirajuće gledati Zvezdu u poslednje vreme. Imam neke svoje filtere: gledam sport, spremam ručak ili perem sudove.
Story: Muškarci obično preziru taj kućni posao, kako je moguće da vas baš to opušta?
- Istina je. Ne dešava se često, ali nije mi teško da to radim. Pranje sudova je jedna od svakodnevnih, najnormalnijih stvari kojih sam željan, jer kada se usredsredim na tanjire, zaboravim na sve druge probleme.
Story: Možete li sebe da vidite kao porodičnog čoveka u braku?
- Već sam porodičan čovek. Poput potrebe da pijem vodu, težim da u budućnosti imam suprugu i decu.
Story: Zbog čega je Aida, s kojom ste tri i po godine u vezi, savršena žena za vas?
- To ću zadržati za sebe.
Story: Ovo je definitivno vaših pet minuta. Istovremeno su aktuelna dva izvanredna filma i hit predstava u kojima igrate. Osećate li se posebno?
- Ne osećam nikakvu promenu, niti smatram da treba. Jednostavno, nikome od nas pozorište ne može da donese novu popularnost i ne bavimo se teatrom zbog slave, već zato što imamo nešto da kažemo.
Story: Predstava Kosa u režiji Kokana Mladenovića obeležila je prethodni period. Kako ste izdržali naporne probe?
- Mi smo za četrdeset dana imali sedamdeset proba što je svakako neuobičajeno. Poslednje nedelje pred premijeru provodili smo i po dvadeset časova u pozorištu. Starije kolege kažu da ne pamte takvu energiju u Ateljeu 212 što nas je verovatno sve nateralo da izdržimo. Verovali smo da radimo nešto lepo i niko se nije bunio što proces stvaranja tako dugo traje. Neke moje kolege nisu danima viđale decu, a jednog čak, kada se sve završilo i kada je posle premijere došao kući, dete nije prepoznalo.
Story: Jeste li se dvoumili oko toga da igrate pored starijeg brata Sergeja?
- Nisam se dvoumio. Kada je Kokan rekao kako bi želeo da Sergej igra, ja sam ga pozvao i pokušao da ga ubedim da dođe na razgovor. Verovao sam da bi to bilo zanimljivo. Drago mi je što smo iskoristili ovu šansu jer su retke prilike da braća igraju zajedno. Pre dve-tri godine igrao sam s ocem, ali ko zna, možda se u budućnosti ukaže zajednički posao za svu trojicu.
Story: Koliko vam je bilo teško da u predstavi zanemarite činjenicu da ste braća i da odvojite privatno od poslovnog?
- Verovatno je neminovno da u poslu provejava i naš privatni odnos jer bi bilo neprirodno da se ponašamo kao da se ne znamo. Bilo je dosta kriznih trenutaka, ali kada znaš da radiš nešto veliko, onda se više i angažuješ.
Story: Da li je bilo svađa između vas dvojice?
- Zbog napornog tempa i prevelike želje da budemo što bolji, strasti su nabujale i dolazilo je do kreativnih rasprava koje su verovatno onima koji su nas posmatrali sa strane izgledale čudno, ali nama su uobičajene. U stanju smo da se žestoko posvađamo, a da to drugima izgleda vrlo napeto i neprijatno. Ubrzo potom, obojica smo spremni da odemo na kafu, popričamo o problemu i šalimo se.
Story: Jeste li zadovoljni reakcijom publike na predstavu?
- Komentari su fantastični, a publika je predstavu primila sa ogromnim oduševljenjem. Niko od nas nešto slično nije doživeo u pozorištu, a ovacije i energija bliže su nekom dobrom koncertu nego predstavi. Najvažnije je da ljudi unapred kupuju karte. Znali smo da će komad izazvati pažnju i time što Sergej posle mnogo godina igra u pozorištu, što smo nas dvojica zajedno na sceni, kao i zbog fenomenalne ekipe koju čine Gordan Kičić, Ivan Jeftović, Gorica Popović, Dara Džokić i Tanja Bošković.
Story: Ostvarenje Tamo i ovde prošlo je neočekivano dobro kako kod publike, tako i na inostranim festivalima.
- Kada smo počinjali snimanje niko nije ni pomišljao da će ishod biti odličan. Bili smo više nego skromni, i samo smo hteli da završimo snimanje. Distributeri tvrde da je ovaj film fenomen i za publiku i za festivale, da ima neku žicu koju su gledaoci prepoznali. Presrećan sam što sam bio deo te atmosfere i što smo postigli više nego što je bilo ko od nas mogao da i pretpostavi.
Story: Zbog čega, iako se oko toga dosta spekulisalo, ovo ostvarenje nije bilo naš predstavnik na ovogodišnjoj dodeli Oskara?
- Dobili smo poziv od Srpske filmske akademije da prijavimo Tamo i ovde za Oskara, što smo i uradili. Naknadno, kada smo kandidaturu već poslali, neki su shvatili da smo zaista konkurisali, što im je zasmetalo. Navodno, naš film je kršio pravilo da više od pedeset odsto dijaloga u njemu mora da bude na jeziku zemlje iz koje dolazi.
Story: Pre nekoliko meseci bila je i premijera filma Čekaj me, ja sigurno neću doći u kome ste ponovo sarađivali s Miroslavom Momčilovićem. Kakve utiske nosite sa snimanja?
- Mi smo prijatelji, od početka smo zajedno u filmskim vodama i zbog toga mi je veoma teško da budem objektivan i iznesem svoj stav. Dva pomenuta filma ove godine izazvala su najviše pažnje, što je dovoljno.
Moni Marković
