Talentovana glumica odrasla je u porodici intelektualaca. Pisac Meša Selimović njen je deda stric, a čuveni novinar Bojan Selimović otac. Možda je upravo zbog toga što potiče iz familije koja ima strast za pisanjem, Hana Selimović (29) izabrala baš glumu. Iako tek na pragu tridesete, iza sebe već ima zavidan broj priznanja i glumačku biografiju koju iz godine u godinu sve više obogaćuje briljantnim ulogama. Ne podleže klišeima i nametnutim normama, već živi po sopstvenim pravilima.
Ne pripada klanovima i masi koja pravi kompromise, što je, po sopstvenom priznanju, mnogo košta, ali ipak ne prestaje da veruje kako je dužnost umetnika da ponudi neki sadržaj koji dopire do ljudskog duha. U vremenu konzumerizma, njenu dušu hrani ljubav, a poslednjih godina sreću je pronašla u zagrljaju reditelja Igora Vuka Torbice, s kojim odnedavno i poslovno sarađuje.
U intervjuu za Story, Hana otkriva sve čari, ali i poteškoće posla kojim se bavi, priča o svom dedi stricu Meši Selimoviću, okriva da li veruje u ljubav za ceo život, ali i koje su prednosti i mane kada se partneri bave istim poslom.
S: Nedavno je premijerno prikazan film "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato". Ideja ovog ostvarenje jeste da ljudi nešto osete i sete se da je čoveku kao biću data i mogućnost da bude dobar prema drugome. Verujete li da su zaista svi ljudi dobri, samo je potrebno to otkriti?
Verujem u svekoliku mogućnost čoveka. Da se on rađa sa mogućnostima da bude mnogo toga, a onda bira svoj put. Ili se prepusti da put odabere njega. Ne verujem u generalizacije, ljudi su veoma komplikovani, ali volja za nekim svetlom već je dobar smer.
Na tu temu, iz Braće Karamazova ima jedan divan pasus koji ću se usuditi da citiram: Najvažnije je – izbegavajte laž, svaku laž, naročito laganje samoj sebi. Pazite na svoju laž i kontrolišite je svaki čas, svaki trenutak. Izbegavajte gadljivost i prema drugima i prema sebi, to što vam se čini gadnim u sebi čisti se već samim tim što ste to primetili. Takođe, izbegavajte strah mada je strah posledica svake laži."
S: Kako je bilo raditi na ovom projektu sa sjajnom glumačkom ekipom?
Divno, kada se čovek nađe u takvom društvu, može samo da bude zahvalan na privilegiji što sa svim tim ljudima provodi vreme, a kamoli stvara nešto zajedničko. To jeste bila lekcija o ljubavi, dobroti, nepretencioznosti i prijateljstvu."
S: Igrate Sašu u predstavi Ivanov u Narodnom pozorištu, a nedavno ste rekli da je ovo jedna od najvažnijih uloga koje ste do sada imali. Zašto?
Zato što je rad na ovom komadu za mene bio jedan od najpotentnijih i najuzbudljivijih koje sam do sada imala. Ne govorim o krajnjem rezultatu iako sam i njime zadovoljna. Mislim na činjenicu da smo imali probe zbog kojih sam verovala da treba da se bavim ovim poslom.
Čehov je svevremeni genije i bavljenje njegovim komadima poseban je oblik pozorišnog izraza za glumca. Mnogo je tu stvari od kojih morate pobeći da biste se približili suštini. U tom smislu, rad na Ivanovu bio je proces koji će me u mnogo čemu tek odrediti, u budućnosti, mislim da sam na njemu mnogo naučila i to stečeno znanje tek ću imati prilike da ulažem u nove stvari."
Šarm kao oružje: Hana Selimović otkriva svoje beauty tajne
S: Nakon Čehova, uskoro vas očekuju probe Tolstojevog Carstva mraka. Čini se da su ove sezone Rusi izabrali vas. Koliko su nam kao društvu klasici neophodni danas?
U vremenu u kome nam je pažnja svedena na nakaradan TV program, mizernu štampu i borbu za golu egzistenciju, mislim da čovek jedino zaboravlja da se bavi sobom. Dužnost umetnika jeste da ponudi neki sadržaj koji dopire do ljudskog duha. U tom smislu, gnušam se tog tržišnog principa, daj publici hleba i igara, jer to je i potcenjivanje gledalaca i zanemarivanje jednog čitavog kolektivnog nivoa svesti do koga bi se moglo dopreti.
Takođe, nisam ni elitista, ne verujem u pozorište za odabrane, klasici ne bi bili to što jesu da su zabava i zadovoljstvo malobrojnih. Zbog svega čime nas sa svih strana napadaju, zbog prostakluka, bede, manipulacija, poniženja, zbog toga moramo da se vratimo klasicima. Problemi čovečanstva su neka vrsta začudnog, začaranog kruga. Svako, pa i najmanje, proširenje svesti danas je nužno."
S: Nema vas na televiziji, da li je to vaš izbor ili do sada nije bilo zanimljivih uloga?
Na neki način, nisam se upustila u tu vrstu rada jer televizija nosi drugačiju pažnju od one koju biram i u kojoj vidim smisao. Ja cenim svoju intimu. S druge strane, sigurna sam da bih taj argument uspela da ostavim po strani kada bi se pojavio neki sadržaj za koji bih osetila da je važan i da je neophodno da uzmem učešća u njemu.
Danas smo u mogućnosti da pratimo svetsku produkciju na tom polju i moram reći da su naša ostvarenja, nažalost, ispod tih rezultata. Što zbog scenarija, ozbiljnosti pristupa, samih dijaloga, tema, načina slikanja... Vratiće se rode bile su svetao izuzetak koji potvrđuje pravilo. Pristaću s radošću da igram u nečemu što me se bude ticalo, bilo to na televiziji, filmu ili u pozorištu."
S: Sa samo dvadeset i devet godina već imate zavidan broj nagrada za koje ste jednom rekli da su vam dale snage za dalje rizike, za kojima jedino žudite. Znači li to da uloge doživljavate kao vrstu rizika?
Sve doživljavam kao rizik, nepoverljiva sam prema životu i neretko u proces ulazim očekujući najgore, a nadajući se najboljem. A onda shvatim kako je i ta vrsta odbrane sebe lažna, nameštena i da, zapravo, potajno očekujem najbolje, nadam mu se, želim i radim za najbolje. Susretnem se tada sa svojim infantilnim, iracionalnim i zanesenim delom.
Kako onda, da takva previranja, rad na predstavi, na ulozi, na sebi, s kolegama, ne doživim kao iskustvo koje je na ivici. To je uvek hodanje po žici. Uzbudljivo i strašno istovremeno. Naši padovi možda nisu toliko očigledni, ali su veliki i snažni. Ruiniranje svojih živaca, da bi ih posle nanovo restaurirao, jedan je svestan, sumanut i predivan rizik."
S: Po nekom nepisanom pravilu, posle svake nagrade, kako ste jednom rekli, imate manje posla. Kako objašnjavate to?
Ima nekih stvari koje nema potrebe objašnjavati, treba ih prihvatati kao neki poseban žanr koji ima svoje uslovnosti. Pauze koje sam imala bile su bolne i teške, ali naučile su me mnogo čemu. Zahvalna sam na svakoj prepreci koju sam prevazišla. Ponekad se umorim, ali živim u Srbiji, pa nemam mnogo vremena za vajkanje."
S: Studirali ste u klasi Nebojše Dugalića. Čemu vas je on naučio, koji njegov savet i danas pamtite?
Da je ponekad najbolji vid borbe ne pružati otpor."
S: Odrasli ste u porodici intelektualaca, Meša Selimović bio vam je deda stric, a čuveni novinar Bojan Selimović otac. Kako ste se, iz porodice koja ima strast za pisanjem, odlučili baš za glumu?
Ne znam, možda baš zbog toga. Volela sam da pišem odmalena, i danas na neki način to radim, ali mislim da je za to potreban fokus i veština vođenja misli koju ja sa svojim vulkanima i nemirima nikada neću imati. Ako budem osetila kako treba da pokušam, sigurna sam da ću pisati. Makar za sebe, kao i dosad, da ne bih brukala Mešu i Bojana."
S: Jeste li ikada posumnjali u sebe i svoje životne izbore?
U sebe stalno. U neke izbore često i iznova, a za neke znam da su jedini i pravi. Puštam ih da to i ostanu. Ne mora sve biti podvrgnuto vivisekciji i besomučnoj analizi."
S: Ne može zauvek cela porodica da se šlepuje na njegov individualni rad – kažete kada vas iznova i iznova pitaju o Meši. Koliko je teško breme poznatog prezimena?
Pitanja o tome me umaraju, to je istina, a moje prezime nije moje breme, nego moje prezime. Ni manje, niti više od toga."
S: Nagradu Zoran Radmilović za ulogu Sene u predstavi Otac na službenom putu posvetili ste pokojnom ocu Bojanu. Verujete li da bi bio ponosan na vas, šta mislite da bi vam danas rekao i da li se u životu rukovodite nekim savetom koji vam je dao?
Verujem da bi bio ponosan i sve što radim na neki način i jeste odraz onoga što sam od njega stekla. Mislim da bi mi rekao da budem dobra, da učim, slušam sebe, verujem svojoj intuiciji i da ne odustajem od stvari u koje verujem. Uostalom, poručio bi mi da slušam majku, ona je uvek u pravu."
S: I pored brojnih zapaženih i višestruko nagrađivanih pozorišnih uloga, još imate status slobodnog umetnika, da li ste to sami birali ili se tako jednostavno dogodilo?
Nisam to birala, postoji mnogo razloga od kojih mi nijedan nije sasvim dovoljan. Najočigledniji je možda taj da je posle tri godine nakon što je donet zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, njegovo važenje produženo za još godinu dana."
S: U intervjuima koje dajete često se pitate kakva je sudbina mladih, visokoobrazovanih ljudi u ovoj zemlji. Da li je odgovor na to pitanje pesimističan ili optimističan?
Krajnje je pesimističan, ali takođe mislim da nijedna država nema toliko jalove zemlje kojom bi mogla u potpunosti da zatrpa darove i plodnost mladosti. Budimo strpljivi."
S: Ne podležete klišeima i nametnutim normama, živite po sopstvenim pravilima, ne pripadate klanovima i masi koja pravi kompromise. To jeste veoma hrabro, ali da li vas košta u životu?
Da, ali to je moj izbor. Biram da moje zablude budu samo moje, a ne nekih drugih ljudi. Jednako tako biram da savladavam vlastite prepreke koje potom postaju moje iskustvo."
S: Šta čini vaš život radosnim i hrani vašu dušu?
Ljubav."
S: U vezi ste s rediteljem Igorom Vukom Torbicom. Koliko je za razumevanje i sklad presudno to što često delite iste radosti, ali i probleme?
Ne mislim da to definiše mogućnost nekog odnosa, međutim lepo je imati nekog ko može da razume iracionalnu prirodu problema koje umetnik oseća."
S: Uskoro ćete s partnerom raditi na jednom Tolstojevom komadu. Kako izgleda vaša kreativna saradnja?
Ne znam kako izgleda, moći ću da odgovorim nakon premijere, ali Igor je beskrajno talentovana, pametna i inspirativna osoba, pa ne sumnjam da ću iz tog procesa izaći bogatija za jedno važno iskustvo i, iskreno, veoma mu se radujem."
Hana Selimović: Ženstvena heroina
S: Često ste bili na relaciji Beograd–Zagreb, kako održati ljubav na daljinu?
Bila sam kada je Igor režirao u Zagrebu, kao i na relacijama Beograd–Kranj, Beograd–Rijeka i još ko zna kojim. To je sastavni deo života s nekim ko se bavi takvim poslom. No, to su ipak faze, mi živimo u Beogradu, tako da zapravo ne znam mnogo o vezama na daljinu."
S: Verujete li u ljubav do kraja života?
Da."
S: Kakve tragove biste voleli da ostavite iza sebe, ne samo kao glumica već i kao žena?
Duboke, čiste i one koje ne zatre prvi vetar.
