-U Tunisu sam provela nekoliko dana i ništa nije ni nagoveštavalo da bi nešto neprijatno i tragično moglo da se dogodi. Šokirana sam. Imala sam sreće da je bilo ovako kako je i da sam sada ovde i razgovaram sa vama. Samo bih samu sebe namučila razmišljanjem o tome kako bi sada sve izgledalo da je ishod drugačiji, da sam ostala tamo. Potreslo me je sve ovo što se desilo. Žao mi je ljudi koji su doživeli tu nesrećnu sudbinu, ceo taj prizor je užasavajuće dirljiv i tera vas da se zamislite nad tim kuda uopšte ide ovaj svet i u šta se pretvara. Nadam se da će se ipak ova naša ljupka planeta opametiti i oplemeniti vremenom i da ćemo moći sa mirom unutar sebe celu da je obilazimo –
-Najzanimljivije je to da sam u Tunisu bila sa ljudima koje sam upravo tim povodom i upoznala. Čudno je to, odete negde sa onima koje niste sami birali, a bude vam bolje nego u situacijama u kojima sami pravite svoje izbore. To je samo dokaz da vas, koliko god da je veliki ovaj svet, oni koji su vašem duhu bliski uvek pronađu. Nekad to bude baš na aerodromu, kao u mom slučaju. Taj susret se rastegao na ceo boravak u Tunisu a sada lagano postaje nešto što će me još dugo, dugo činiti nasmejanom –
- Ima nečeg u isto vreme i zastrašujućeg i otmenog u njoj i taj spoj mi se dopada. Neobičan utisak na mene ostavio je i grad Tozer u kome se nalazi muzej urmi što je posebno zabavno sladokuscima koji tamo mogu da probaju najrazličitije specijalitete od urmi. Pošto ne jedem slatko, priznajem, nisam probala ali jesam gledala -
- U snazi karaktera rešenje je za sve u životu pa tako i za vitku figuru i dobru formu. Stvar je u tome da umeš da održiš reč koju si sebi zadao. Ako kažem da ću trenirati svakoga dana i da ću paziti koliko čega jedem, onda tu reč i održim. Možda mi se nekad ne ide na trening, možda bih leškarila kod kuće, ali neću. Možda bih nekad pojela krempitu posle ručka, ali neću. Volim sladoled, pa imam običaj da mi umesto doručka ponekad leti on bude obrok. Inače sam ozbiljan pešak, dugo šetam i taj stil zovem gradskim fitnesom, pošto više volim da sam u gradu nego u prirodi. Skockam se, obujem udobne baletanke, raspustim kosu, stavim sunčane naočare i uživam u šetnji Kosančićevim vencem, Molerovom, Gračaničkom –
- Baš noćas sam završila s pisanjem svoje treće knjige Voleti u Beogradu. Biće to zbirka beogradskih ljubavnih priča. Svaka ulica, skver, bulevar, ćoškić čuva one momente koji nas podsećaju na nekoga koga smo možda baš tu zavoleli, prvi put ugledali, sretali ili od nekoga zauvek otišli baš na tom mestu. Moja knjiga prati ljubavi iz trideset beogradskih ulica i potrudiću se da odiše istom onom toplinom koja je prepoznatljiva i za prva dva romana Nemaš pojma koliko te volim i Znam da misliš na mene. Pored sebe uvek volim da imam tople ljude pa se valjda zato i ja trudim da svojim knjigama učinim bar malo toplijim i pitomijim vaš dan. Volela bih da i ovaj put u tome uspem –
Piše: Milica Prelević
