Story: Kako biste sa ove distance opisali rad sa Monikom i Emirom?
- Dok sam radila sa njima, osećala sam se fantastično, kreativno i sigurno i zato sam mogla da se opustim i maštam. Oboje su imali veliko poverenje u mene, a ja sam verovala u projekat. Emir je čovek koji je pun mašte i retkog dara, koji mi je dao ulogu kakva mi se nikada nije pružila. Otvorio je jedan deo mene koji će iznenaditi ljude. Imala sam veliku sreću i dar od boga da budem uključena u ovakav projekat.
Story: U čemu ste najviše uživali tokom snimanja?
- To je rad od tri i po godine, dve smo snimali, a ostalo smo iskoristili za pripreme. Rad na filmu ogroman je proces, ne mogu da odvojim u čemu sam tačno uživala, radovala sam se svakom snimajućem danu. Kod Emira scenario je odredište i put kojim treba da se ide, ali svakog jutra dolazio je s novim idejama koje bi smislio. Svaki dan bila je nova avantura ispunjena iskušenjima, traganjem i kopanjem po sebi i životu. Film priča ljubavnu priču, o moralu, a sigurna sam da je to nama neophodno u ovom ludilu u kom živimo, pogotovo pošto je naša zemlja na kulturološkom dnu.
Story: Na koji način ste uspeli da uskladite porodicu i posao?
- Uvek mi je bilo čudno to što na dodeli Oskara Amerikanci zahvaljuju porodici, ali zaista, bez ogromne podrške svoje porodice supruga, dece, majke, oca, sestara i žene koja čuva devojčice ne bih uspela. Oni su preuzeli sve obaveze. Vojin je insistirao i ubeđivao me da je ovaj film nešto što je mnogo važno i da radu sa Emirom treba potpuno da se posvetim kako bih bila kompletna. Savetovao me je da odvojim vreme za sebe, a da će on brinuti o porodici, kući i svemu. Privilegija je i retka čast da zaista uživate u svom poslu. Naravno da je bilo momenata kada sam veoma teško podnosila razdvojenost od dece i plakala u hotelu, ali vredelo je. Moje ćerke navikle su na nenormalan tempo života i prihvataju naš način funkcionisanja. Inače, kada ne radimo, dosta vremena provodimo zajedno.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
