Jedna od naših najboljih modnih kreatorki Verica Rakočević (68) nikada nije pristajala na kompromise ili polovične stvari. Tako je i u emotivnu vezu sa suprugom Veljkom Kuzmančevićem (33) ušla ne obazirući se na razliku u godinama, otvorenog srca i neopterećena budućnošću. Danas se vodi idejom da živi za svaki trenutak ne razmišljajući o tome šta će drugi ljudi reći za njen način života. Čvrsto stoji na nogama, brižno neguje svoj krug prijatelja i trudi se da pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Story: Ovih dana aktivno se bavite pripremama za reviju koja će biti održana 24. septembra, možete li nam otkriti pojedinosti s obzirom na to da je ona humanitarnog karaktera?
- Veliko mi je zadovoljstvo što ću u okviru prezentacije svoje najnovije kolekcije za jesen/zimu 2016/2017 spojiti lepo i korisno. Kolekcija nosi naziv No limits, što objašnjava da moj dizajn nema limita kada je reč o godinama i konfekcijskim brojevima. Moji klijenti i publika na revijama ne poznaju granice ni kada je humanost u pitanju pa sam zato odlučila da zahvaljujući dobrim ljudima opremim odeljenje neurologije na Dečjoj klinici u Tiršovoj. S obzirom na to da živimo u vreme kada se i najbolja namera proglašava svojom suprotnošću, odlučila sam da novac ne uplaćujem ni na jedan žiro-račun, već da se na osnovu potreba koje sam dobila sa klinike doniraju nameštaj i ostale stvari koje će deci boravak učiniti bezbolnijim. Takođe, rešila sam da ubuduće svaka moja septembarska revija u humanitarnom smislu pomogne nekoj ustanovi.
Story: Kako ste došli na takvu ideju?
- Posle trideset tri godine uspešne karijere, odlučila sam da svoj budući rad usmerim isključivo na pomoć onima kojima je ona preko potrebna. Odmah posle Beograda, kolekcija će biti prikazana i u Budimpešti u okviru manifestacije Mesec srpske kulture.
Story: I pored brojnih svetskih i domaćih uspeha koji su iza vas, ne pada vam teško da s mnogo entuzijazma stvarate svaku novu kolekciju, gde pronalazite neophodnu energiju?
- Volim svoj posao kao prvog dana i nije mi teško da budem dizajner, kurir i prodavačica kada su moji zaposleni na godišnjem odmoru. Čistim svoj atelje, organizujem prezentacije, bavim se društvenim mrežama i svaki segment posla držim pod kontrolom. Ovo što radim, u normalnim uslovima obavlja pedesetak osoba. Divim se mladim kolegama koji imaju čitav tim ljudi koji radi za njih.
Story: Kako se inspirišete za nove, sveže i zanimljive kolekcije?
- Ne znam, uvek mi u sudbonosnom trenutku dođe inspiracija. Ova je došla dok smo se Veljko i ja vraćali motorom na Avalu, samo sam se prodrala: Imam je, juhu, a on je pomislio da sam šiznula.
Story: Neposredni ste u kontaktu sa svojim kupcima, koliko je važno da negujete odnos sa ženama koje godinama veruju u brend VR?
- Ponosna sam na svoje klijente iz Srbije i celog sveta. Ovoga leta moje haljine otišle su u Kanadu, San Francisko, Njujork, kao i nekoliko evropskih gradova. Nežno negujem odnos sa svim tim divnim ženama koje mi daju vetar u leđa i inspirišu da stvaram. Ponosna sam što su to baš onakve dame kakve želim da vidim u svojoj radnji.
Story: Kako gledate na trenutnu modnu scenu u Srbiji?
- Velika je nesreća kada mnogo znate o poslu, a živite u zemlji gde obmana i samoobmana najlakše prolaze. Imamo odlične dizajnere u državi u kojoj ne postoji tekstilna industrija i igramo se mode sa bezbroj manifestacija bez pokrića. Raduje me da je mnogo dizajnera uspelo da prikaže svoj rad i van zemlje, ali osim publiciteta, ne vidim da je bilo ko od njih ozbiljno realizovao prodaju. Da se ne zavaravamo, jedina mogućnost koja postoji jeste da ih neka kuća primeti i uzme u svoj tim. Sve drugo predstavlja nemoguću misiju. Za uspeh van zemlje, osim ogromnog novca, potrebno je poznavanje tržišta i zakona koji važe u tim zemljama.
Nastavak teksta i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
