Story: Čini se da su ljudi zahvaljujući njoj na neki način zavoleli i reklame kao takve.
- To mnogi ističu. Prošlo je više od deset godina i nekako verujem da je došao pravi trenutak da snimimo novu reklamu. U međuvremenu, neke stvari su se i kod mene promenile, jer sam ušao u proizvodnju pića pravog ukusa. Povezao nas je zajednički cilj, prepoznali smo ono po čemu smo slični. Na stranu taj aspekt zarada, iako sam ga svestan i nisam neko ko zatvara oči pred njim, ali suština je nešto drugo. Elementarna stvar u svakoj vrsti sloge jeste da ljudi imaju zajednički stav. Čak i u dramaturgiji, pozorišni sukob podrazumeva da se dva karaktera sukobljavaju oko različitih ciljeva, a ovde je reč o istom. Spojila nas je promocija pravog pića, pravog ukusa i prirodnog porekla, kao i poljoprivreda koja je na neki način postala moja životna preokupacija. Jeste reč o alkoholu, ali i on može biti kompleksno, raskošno, lepo, a mogu reći i zdravo piće. Vrlo me teši ono prisutno u narodu, kada nekog pitaju: Šta je zaslužno za vaš takav život i zdravlje, a on odgovori: Jedna čašica rakijice. Verujem da je alkohol u umerenim količinama blagorodan i potreban.
Story: Kada ste i zbog čega osetili želju da odete na selo?
- Uvek sam otvoreniji za teže i kompleksnije stvari koje od mene zahtevaju napor i odricanje. Samo kad je tako, imam osećaj da je dobro i da sam na pravom putu. Nasledio sam malu parcelu oko 70 ari, a do sada sam kupio još 19,5 hektara. Ta zapuštena zemlja obrasla u korov postala je moja opsesija. Svoje planove, ciljeve i htenja usmerio sam u posao, u poljoprivredu. Odjednom shvatim da godinama ne idem na more, ne nosim skupa odela, moja porodica i ja vrlo skromno živimo i mnogo čega se odričemo, a onda se zapitam zašto je tako i shvatim da je to zbog sela, zato što ulažem u poljoprivredu, robujem joj, zadužujem se zbog nje.
Story: Šta na sve to kažu vaša supruga i deca? Nije se lako odreći lagodnog života zbog poljoprivrede?
- Oni su mi najveća podrška, da mi nije mojih, ne bi bilo ni mene. Uvek me prate, tu i tamo uskratimo im nekad neko zadovoljstvo, nekad preko svoje mere i svojih mogućnosti neke stvari isforsiram, ali ja verujem u sebe. Prvo u sebe, pa u Boga, u selo i moj narod, verujem u Srbiju. To je floskula i ovo što sam sada rekao tako je otrcano, ali ja s ovom svojom energijom nemam gde. Možda bih bolje živeo da sam je uložio u neke producentske poslove ili inostranu karijeru, ali ne treba mi. Dajem svojoj porodici, svom selu, svojoj zemlji i sebi ono najbolje. U svemu osećam sreću, malo se i požalim, ali ovo bez radosti ne biva. Ogromno je zadovoljstvo kad stigne neki novi deo opreme, kad dobiješ dobar posao, kad spojiš lepo i korisno. Ovo s Lav pivom izuzetno je lepo i, naravno, korisno. Kad takve impute dobiješ, onda kažeš – ima nade, guraj, vozi dalje... Ove jeseni planiram da posadim još sedam hiljada šljiva, da stavljam stolariju na novi objekat...
Nastavak intervjua i fotografije pogledajte na sledećoj strani...
