Story: Čini se da nikoga ne ostavljate ravnodušnim.
- Spremna sam na tako nešto i odavno sam to shvatila. Ukusi su različiti, ne bih ni želela da me svi vole. Iz toga dobijam veliku snagu, ja razumem da mene neko ne razume. To je vrlo visoka instanca mentalnog sklopa, jer nismo svi isti, naročito oni poput mene koji izlaze iz klišea i često se menjaju - makar to bila samo mala promena, da ne budem ista. Srećna sam i zahvalna što sam naišla na ljude koji su me shvatili i zavoleli ovakvu kakva jesam.
Story: Ovog leta nastupaćete na novosadskom Egzitu. Koliko će se taj nastup razlikovati od vaših uobičajenih koncerata?
- Na Egzit sam bila pozvala još 2007. godine, ali sve do sada nismo mogli da se dogovorimo. Prošlo je mnogo vremena od tada i veoma se radujem što ću nastupati jer sam čula sve najbolje o tom festivalu. Tokom karijere bila sam u situacijama da pevam i na otvorenom, ali i u intimnijim dvoranama, nije to za mene ništa novo. Međutim, mislim da svako ko poželi da oseti ono što ja nosim u sebi može doći da me čuje u bilo kom prostoru.
Story: Publika vas na sceni vidi na jedan veoma efektan način. Da li ste takvi i u svakodnevnom životu?
- Muzika se živi. Da se razumemo, imam svoju privatnost koja ostaje u mom užem krugu. Kada zatvorim vrata svog gnezda i izađem napolje, ja sam javna ličnost i svi imaju pravo da me različito doživljavaju. To ne znači i da me poznaju, ali tako nešto čak nije ni važno. Kada izađem napolje, bitno je da sam svoja i onakva kakava jesam. Kada bih na sceni samo glumila, bilo bi to mnogo naporno i zahtevno, kao u pozorištu. Ovako znam da sam to ja, imam svoje ime, prezime i kulturnu baštinu koju nosim. Publici donosim sve ono što imam i sve ono što jesam.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
