Pevačica moćnog vokala Josipa Lisac (66) sledeće godine obeležiće pet decenija umetničkog stvaralaštva, ali ona za sebe kaže da je i dalje poletna i mlada duhom kao na samom početku karijere. Za hrvatsku pevačicu koja je i svojom pojavom uvek iskakala iz klišea, karakteristično je to da prema njoj niko ne može ostati ravnodušan. Njenu muziku ili vole ili je ne razumeju, ali ono što je sigurno jeste to da je Josipa ostavila veliki trag na muzičkoj sceni u celom regionu. U susret koncertu na predstojećem Egzitu, Josipa u intervjuu za Story govori o svemu onom što publika do sada nije imala prilike da spozna u njenom stvaralaštvu, ali i o tome kako danas posmatra život i na koji način uspeva da ostane dosledna sebi, uprkos vremenu i svim promenama u muzičkoj industriji koje donosi moderno doba u kom novac igra značajnu ulogu. Njena odluka da ne zasnuje porodicu često je tokom godina bila osuđivana od strane društva, kao i to što je romantično verovala u ljubav za ceo život, pa je posle smrti svog emotivnog partnera Karla Metikoša ostala sama i nije se udavala. Josipa je odlučila da živi za muziku, duboko u sebi čuvajući emocije i sećanja na čoveka bez koga je ostala pre 25 godina. Ova emotivna umetnica, koja je rođenda na Dan zaljubljenih, simbolično pokazuje i to da je ceo njen život prožet ljubavlju koju nesebično deli sa publikom.
Story: S obzirom na vaš prepoznatljiv stil, kako ste tokom svih ovih godina uspeli da sačuvate svoje mesto na muzičkoj sceni?
- Svi mi morali bismo u sebi da otkrijemo zašto smo došli na ovaj svet, zbog čega radimo i stvaramo. Moramo da obavimo nekakav razgovor sa sobom, jer se kroz njega razvijamo, stvaramo i postajemo otvoreni prema ljudima i profesionalnim izazovima. U svim muzičkim žanrovima biram kako ću se izraziti i u sebi nosim neku lepotu muzike kako je ja doživljavam. Nisam isključiva i tokom života potrudila sam se da razvijem široku lepezu razmišljanja, mladost i dalje živi u meni. Volim susrete sa ljudima različitih generacija, kao i energiju koju mi pružaju jer me upravo ona poziva da publici prenesem ono što osećam. Ne želim da pokleknem ili da se predam. Zašto bih rekla da je kraj?
Story: Mlađe generacije kao vašu naslednicu prema efektnom izrazu danas vide Ledi Gagu. Kako vi na to gledate?
- Meni to na neki način smeta. Ona se pojavila pre nekoliko godina, a ja ću 2017. napuniti pet decenija karijere. Živela sam u nekoj drugačijoj državi, Jugoslaviji, u sistemu u kojem je mnogo toga bilo teško dostupno. Ona živi u centru sveta i za svega nekoliko sati dobija sve, a ja sam prvo sanjala o mnogo čemu pa tek onda pokušavala da to i ostvarim. Ako radite na sebi, onda možete sve postići, ali bilo je mnogo ljudi koji me nisu razumeli. Ja se javnosti pokazujem upravo ovakva kakva jesam i lepo je posle deset, petnaest godina videti da postoje novi mladi ljudi koji vas vole.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
Story: Čini se da nikoga ne ostavljate ravnodušnim.
- Spremna sam na tako nešto i odavno sam to shvatila. Ukusi su različiti, ne bih ni želela da me svi vole. Iz toga dobijam veliku snagu, ja razumem da mene neko ne razume. To je vrlo visoka instanca mentalnog sklopa, jer nismo svi isti, naročito oni poput mene koji izlaze iz klišea i često se menjaju - makar to bila samo mala promena, da ne budem ista. Srećna sam i zahvalna što sam naišla na ljude koji su me shvatili i zavoleli ovakvu kakva jesam.
Story: Ovog leta nastupaćete na novosadskom Egzitu. Koliko će se taj nastup razlikovati od vaših uobičajenih koncerata?
- Na Egzit sam bila pozvala još 2007. godine, ali sve do sada nismo mogli da se dogovorimo. Prošlo je mnogo vremena od tada i veoma se radujem što ću nastupati jer sam čula sve najbolje o tom festivalu. Tokom karijere bila sam u situacijama da pevam i na otvorenom, ali i u intimnijim dvoranama, nije to za mene ništa novo. Međutim, mislim da svako ko poželi da oseti ono što ja nosim u sebi može doći da me čuje u bilo kom prostoru.
Story: Publika vas na sceni vidi na jedan veoma efektan način. Da li ste takvi i u svakodnevnom životu?
- Muzika se živi. Da se razumemo, imam svoju privatnost koja ostaje u mom užem krugu. Kada zatvorim vrata svog gnezda i izađem napolje, ja sam javna ličnost i svi imaju pravo da me različito doživljavaju. To ne znači i da me poznaju, ali tako nešto čak nije ni važno. Kada izađem napolje, bitno je da sam svoja i onakva kakava jesam. Kada bih na sceni samo glumila, bilo bi to mnogo naporno i zahtevno, kao u pozorištu. Ovako znam da sam to ja, imam svoje ime, prezime i kulturnu baštinu koju nosim. Publici donosim sve ono što imam i sve ono što jesam.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
Story: Da li i danas živite po svom?
- Baš tako. To je veoma teško jer nailazim na brojne sitnice koje mi govore koliko je svet komplikovan, a ja razmišljam mnogo jednostavnije. Čemu toliko mudrovanje? Ljudi misle suprotno, smatraju kako mnogo filozofiram i da sam ekscesna. Oni zapravo i ne znaju šta znači ta reč, to je ono što se prethodnih dana dešavalo na fudbalskim stadionima, situacije kada nekog drugog povrediš, unosiš mu nemire i namećeš svoj egotrip. Ja sam veoma srećna i zadovoljna osoba, i moram da imam svoj mir koji niko ne može da poremeti.
Story: Postoji li danas neka pevačica iz regiona koju vi prepoznajete po autentičnosti izraza?
- Sam pristup muzici i njenom izrazu, to je naš identitet. Moramo da imamo svoj stil. Danas je sve kopi-pejst, što bi rekli mladi, a čak i oni koji su talentovani, ne razmišljaju već kopiraju druge.
Story: Da li, prema vašem mišljenu, sada postoji kriza autora jer pesme koje nastaju kratko traju?
- Skoro sam zapazila da se prave sezonske numere, letnje i zimske. Ja to ne razumem, kako se tako pravi muzika, letnje pesme su lepršavije, a zimske bi trebalo da budu sumornije? Smrzla sam se kada su mi nedavno neki autori rekli da će mi napraviti letnji hit. Nikada nisam tako radila niti sam ikada razumela to kopiranje pesama. U mojoj glavi takve ideje nisam imala ni sa 17 godina. Nikada nisam želela da budem kao drugi, jedno je imati inspiraciju u nekome, a drugo je prekopirati ga. Sopstveni stil veoma je bitan u svemu što radite. Materijalno je ušlo u kreativnost, ali kakve veze ima novac sa idejom? Danas su stvari obrnuto postavljene, kao da ću dobiti ideju ako mi neko da pare. Ovo što govorim je idealističko gledanje na taj problem i mnogi se neće složiti sa mnom. Meni se mnogo svidela jedna izreka Caneta iz Partibrejkersa: Svako ko odudara, on zapravo zaudara. Genijalno je to rekao.
Story: U današnje vreme, kada se brzo živi, vi se možete pohvaliti da ste zapravo imali jednu veliku ljubav, sa svojim bivšim partnerom Karlom Metikošom. Verujete li vi u ljubav za ceo život?
- Ja sam jaka osoba, a kada pričam o ljubavi, neki mi kažu da sam dosadna i kako toga više nema. Ipak, raduje me što postoji mnogo više onih koji će reći da je to divno. Svi traže ljubav, ali nikako da je vide. Ja moram da verujem u nju kako bih mogla da živim. Tu ljubav sam imala, čuvala i sačuvala, s tim i danas živim. Verujem da postoji samo jedna za ceo život i ona se rodi sa osobom koja je u nama probudila snažna osećanja. Danas imate ljude koji kažu da uživaju u svojoj petoj ljubavi i ja to razumem, ali onda prethodne četiri nisu ni bile velike, već pre neka zanesenost. Postoji samo jedna. U našem životu uvek imamo ljude koje volimo, bilo da su to roditelji, prijatelji, emotivni partneri, ali samo prema jednoj osobi gajimo najsnažnija osećanja i s njom imamo posebnu vezu.
Nastavak intervjua pročitajte na sledećoj strani...
Story: Tokom godina bilo je i onih koji su vas u javnosti kritikovali jer se niste ostvarili i kao majka. Kako vi na to danas gledate?
- Ne postoji ništa u životu za čim žalim. Najviša instanca ljudskog bića jeste da bude čovek, a ne majka. Ima ih veoma dobrih, a ima i loših. To je ipak bio moj izbor. Društvo to drugačije gleda, kao po nekom pravilu. Fascinantno je to da me ljudi osuđuju, ali ja se ipak dobro nosim s tim. Moj izbor bio je takav i to se nikog ne tiče. Pritom, nikog nisam povredila ili ugrozila.
Story: Kako biste voleli da vas pamte jednog dana?
- Teško je to sada reći, a i ljudi generalno veoma brzo zaboravljaju. Biću veoma srećna ako me se neko uopšte seti za dvadeset, trideset godina.
