Voditeljka i spisateljica Vesna Dedić otkriva kako je prebolela razvod, zbog čega se nije ponovo udala, kakav je odnos izgradila sa ćerkom Lenkom, ali i zašto je odabrala da njih dve ne budu najbolje drugarice
Iako nerado govori o svojim emocijama, poznata srpska novinarka, spisateljica i autorka emisije Balkanskom ulicom Vesna Dedić (48) kroz svoju novu knjigu Ničija, razotkrila je deo sebe. Ostvarila se kao žena, majka i danas potpuno uživa u društvu svog emotivnog partnera, ali i ćerke Lenke (16) kojom se neizmerno ponosi. U intervjuu za magazin Story ona objašnjava kako izgleda njena svakodnevica, na kojim temeljima vaspitava svoju naslednici, ali i šta su joj donele četrdesete godine. Bez zadrške priča o stvarima zbog kojih pati i koracima koje bi volela da nije načinila.
Story: Šta publika može da očekuje od vaše nove knjige Ničija?
- Posle dve nedelje i stotine poruka čitateljki preko društvenih mreža koje su već pročitale roman, mogu da kažem da sam napisala knjigu koji pogađa direktno u srce. Prijateljica mi je otkrila kako je u tramvaju čula razgovor u kojem devojka preko mobilnog telefona objašnjava svojoj drugarici da ne dozvoli bilo kome da od nje pravi budalu i kaže: Sad ću na prvoj trafici kupiti novi roman Vesne Dedić da te digne iz te depresije i da shvatiš u čemu grešiš. Mi smo sve vaspitane tako da ako želimo da nas neko voli, moramo da damo ne samo ljubav, već i celu sebe. Odrastamo ubeđene da je vrhunac našeg života kada se zna da smo nečije, a krah kada iz nekog razloga nismo ničije. Roman Ničija priča je o greškama koje pravimo u strahu od samoće, o umiranju ljubavi u braku, neverstvu i podnošenju osećaja da si iskorišćena.
Story: Gde ste pronašli inspiraciju za najnoviju knjigu?
- Inspirisale su me priče žena koje su iskreno volele, ginule za sreću svog partnera, dece i potom doživele da ih svi razočaraju. Napisala sam melodramu koja oslikava situacije i osećanja u kojima će se pronaći i žene i muškarci, heteroseksualci i homoseksualci, parovi i samci, pojedinci u srećnim brakovima, ali i onim u kojima je ljubav počela da umire. Verujem da se sve više ljudi odlučuje na samački život jer kada pogrešiš, niko te ne kritikuje, ako malo više potrošiš, niko ti ne zamera i nisi rob nečijih tuđih raspoloženja, kao što je to čest slučaj u braku. Psiholozi kažu da onoliko dobrote koliko daš, moraš biti spreman i da uzmeš od drugih, a to malo nas zna.
Provod o kojem će se dugo govoriti: Ovako Sanja Marinković, Vesna Dedić i Kalina Kovačević uživaju u omiljenim pesmama (FOTO, VIDEO)
Story: Kako mirite emocije i biznis u kojem su često gruba pravila igre?
- Lako, biznis ne doživljavam emotivno. Ne postoji način da mene neki šef uvredi, da me razočara ili iznenadi bilo kakva poslovna prevara, krađa, nepoštovanje ili samoživost. Nikada ne vičem na poslu, ne plačem i ne raspravljam se. Kod mene sve može–ne može. Nisam neki Robin Hud kada je reč o poslu. Jedino pravilo kog se pridržavam jeste da pazim, dok se penjem, kakva sam prema onima pored kojih prolazim, jer znam da s nekim treba da razgovaram i kada se budem spuštala. Više puta išla sam tom putanjom i znam da je to zlatno pravilo. Svi koji se nisu ponašali tako, strmoglavo su padali i nije bilo nikog da ih pridrži.
Story: Imate li neke neostvarene želje?
- Da, ali verujem da će uskoro biti ispunjene i one o kojima sanjam iako znam da ih nikada neću ostvariti. U suštini svake moje želje jeste da budem slobodna i bezbrižna. Na dnevnom nivou želim da mi RTS omogući da realizujem novi koncept emisije Balkanskom ulicom povodom petnaest godina postojanja, sanjam da se konačno snimi serija Zauvek u srcu, da napišem scenario za film Pola duše, da otvorim kafe-knjižaru, da Radionica za medije Officina postane koledž…
Story: Kako ćete provesti ovo leto?
- Do sredine jula radno, na mnogobrojnim promocijama romana Ničija, a posle toga idemo u Pržno, kako kaže Lenka, u naše selo. Radujem se što ove godine ne ide samo Lenka, već i njena dugogodišnja prijateljica. Ne volim da menjam destinacije za letovanje, da se opremam za izlazak na plažu ili da u tom periodu sklapam nova poznanstva. Moj odmor je moj mir: ista ležaljka, isti ljudi koje volim, iste japanke, neseser sa šminkom i štikle tada su u Beogradu, mobilni je u koferu, loza i parče sira... Eto, to je leto. Vreme kada ne moram ništa.
Story: Da li ste zadovoljni uspesima svoje ćerke Lenke?
- Jesam, ali još bitnije načinom na koji doživljava neuspehe. Ponekad je važnije kako će ti dete podneti lošu ocenu ili nepravdu nego da li će imati sve petice. Učim je da kroz život ide oslanjajući se samo na sebe, da ima s kim da podeli radost zbog uspeha, ali da neuspehe ne prihvata kao poraze, već kao šansu da se izbori s njima.
Story: Kakav je vaš odnos?
- Nas dve možemo imati dobar odnos samo dok sam ja roditelj. Ima ona drugarice, a treba joj i majka, i ja sam samo to. Naravno da češće sa Lenkom nego sa svojim prijateljicama idem u šetnju, na piće, ručak i da vodimo duže razgovore, ali to je ipak odnos majka–dete.
Story: Jeste li nekad zažalili što niste rodili još jedno dete?
- Što, bre, postaviste to pitanje?! Malo da plačem? Jedino za čim žalim jeste to što nisam imala troje dece. Otvoreno zavidim ljudima koji imaju mnogo mališana i neizlečivo me opsedaju slike kako ujutro pravim doručak za sve njih. Eto, za sve sam u životu bila hrabra osim da posle razvoda zasnujem novu porodicu i rodim još dvoje dece, što su recidivi patrijarhalnog vaspitanja i neznanja.
Story: Ako ste vi svojoj ćerki oslonac, ko je vaš? Od koga tražite savete kad vam to zatreba?
- Samoj sebi sam najveći oslonac, ali moram da se pohvalim kako moja Lenka izrasta u jednu vrlu zrelu i mudru osobu, pa mi i ona sve češće pruža nesebičnu pomoć. Od prijateljica slušam savete, a često ih i sama tražim. Samouverena sam zbog toga što znam da sam okružena prijateljima koji mi nikada neće dozvoliti da se obrukam, ponizim ili da potonem.
Story: Svojevremeno ste u našem magazinu otkrili kako ste srećni na emotivnom planu sa partnerom koji vam odgovara, da li je situacija ostala ista ili se nešto promenilo?
- Kod mene je celog života ista situacija. Poput jedne blesave junakinje iz romana Ničija, ja sam pre svega u skladnom i harmoničnom braku sama sa sobom. I kada se budim s nekim i dok samo sanjam o nekom, ja sam emotivno ispunjena. Da bih bila dobra i sebi i drugima, moram da budem svoja. Nikada nisam pričala o svom najintimnijem životu zato što je kod nas, kada čitaš novine, uspeh samo ukoliko imaš novog dečka, ako se udaš, kupiš novi stan ili dovedeš liniju do savršenstva. Zato su milioni onih koji su neudati, sami, podstanari i sa celulitom na butinama, nesrećni jer im se čini da su svi nasmejani i srećni osim njih. I ja sam se ponekad u emotivnim odnosima ponašala kao junakinja romana Ničija – kao bombaš samoubica. Budi svoja, ni nečija, ni ničija, to je jedini dobar savet, ali ne uvek i ostvariv.
Story: Pomislite li ponekad da ponovo odete pred matičara?
- Nikada! Ja bih zabranila sklapanje braka. Zajednički život kao plod potrebe da se budiš s onim koga voliš, predstavlja vrhunac ljubavi. Bračni papir mi je kao garantni list bez adrese servisera. U ovim godinama tako razmišljam iako razumem mlade devojke koje sanjaju o beloj haljini i bidermajeru. Ja sam taj san sanjala i probudila se u košmaru. Ne želim više da zatvaram oči. Srećna porodica zaista je nešto najlepše što postoji, ali meni nije bilo namenjeno da imam i to parče sreće u životu.
Story: Kako ste se nekad borili s emotivnim razočaranjima, a kako danas?
- Podnosim ih, ne umem da se borim. Mene tuga slama i puštam je da me lomi. Odavno se ne stidim svojih loših trenutaka. Okružena sam ljudima koji umeju da mi kažu: Ne preteruj, dosta i ja ih poslušam. Nije svaka tuga depresija, nije svaki strah anksioznost, nije svako emotivno razočaranje vredno patnje. Svi treba da budemo spremni na to da se loše stvari dešavaju u životu i moramo da ih prihvatamo dostojanstveno, a lepe da dočekujemo s većom radošću.
Vesna Dedić otkriva: Evo zbog čega sam obukla venčanicu
Story: U današnje vreme kada su se ljudi udaljili jedni od drugih, na koji način uspevate da održite svoja prijateljstva?
- Zahvalna sam svojim prijateljima što razumeju da radim tri posla i sama odgajam dete. Priznajem da oni održavaju ta prijateljstva više nego ja. U poslednje vreme, od kada je Lenka skoro pa samostalna, polako postajem ponovo na raspolaganju za intenzivna druženja. Recept za dugogodišnja prijateljstva samo je u razumevanju faza u životu onog ko ti je prijatelj. Kada se zaljubiš, razvodiš, juriš karijeru, kada si umoran od svega ili nižeš uspehe, kada se menjaš... Sve su to periodi života koji se lakše podnose uz prijatelje koji umeju da budu tu ako to želiš ili da te ostave na miru kada ti je samoća potrebna. Proterala sam iz svog života sve čije me nazovi prijateljstvo obavezivalo i gušilo, kao da sam na radnom mestu prijatelja.
Story: U čemu pronalazite sreću u životu?
- Majka sam i srećnom me čini svaki trenutak koji provodim u odrastanju deteta. Radim javni posao i srećna sam zbog ljubavi i poštovanja gledalaca, čitalaca i kolega... U ozbiljnim sam godinama pa mi je sreća i zdravlje. Sreća je i što sam za ovih 48 godina više prijatelja stekla nego što sam ih izgubila.
