Otkako se pojavio na domaćoj muzičkoj sceni, pop zvezda Vlado Georgiev mami uzdahe lepšeg pola, a njegove navodne romanse sa poznatim damama, godinama su uzburkavale javnost. S nekima je bio u ozbiljnoj vezi, druge su ga samo nakratko zavele, a jedina koja se uz njegovo ime pominje već tri godine jeste šarmantna Irena Market koja je bila zaposlena u njegovoj firmi VGart i neko vreme obavljala funkciju Vladinog PR menadžera. Nedavno su tabloidi objavili da je neuhvatljivi Barba ipak raskinuo vezu sa svojom dugogodišnjom partnerkom, a u intervjuu za Story, neposredno pred koncerte koje će pet dana zaredom, počevši od 23. decembra, održavati u Operi i teatru Madlenianum, Georgiev je odlučio da prvi put progovori o tome kakav je u ljubavnim odnosima, kao i da odgonetne svoj trenutni ljubavni status.
Story: Pripremate li se na poseban način za predstojeće nastupe u Madlenianumu?
- Sve zavisi od toka proba, ali nema tu nekog posebnog spremanja. Bitno je da se fokusirate na ono što je u ovom slučaju važno, a to je akustična svirka i upravo taj drugačiji zvuk jeste ono što karakteriše predstojeće koncerte u Madlenianumu. Svaka svirka, pa čak i ona u klubovima, ima neku svoju specifičnost, a s duge strane, na velikim koncertima mnogo je energije koja teče među svima nama. Kada je reč o koncertima u Madlenianumu, akcenat je na intimi i tišini. Kvalitet ima prednost nad zabavom, a euforija će se ogledati u tome da publici pružim upravo ono što su i očekivali u jednom takvom prostoru.
Story: Znači li to da će svaki segment koncerta biti brižljivo isplaniran?
- Nadam se da će, za početak, prisutni isključiti mobilne telefone. (Smeh). Uglavnom ću svirati laganije numere, ali i neke strane, što ranije nisam radio na koncertima, a nadam se da će se čuti i neka nova pesma.
Story: Priča se da će vam se na sceni pridružiti i neko od glumaca.
- Sve što vredi u takvom ambijentu, pokušaću da prikažem publici pa u skladu s tim postoji mogućnost da se sa mnom na sceni nađe i neko od glumaca. Ali, neka to ostane slatko iznenađenje za one koji će doći na koncert.
Story: U poslednje vreme počeli ste intenzivno i da vežbate. Koliko je u svemu tome važna fizička forma?
- Važno je to što osećam da telo može da podnese i iznese veliki deo mojih ambicija i unutrašnjih želja. Teško je biti energičan, a to ne istrpeti i telesno. Mislim da svaki ozbiljan glumac, muzičar ili političar mora da bude u dobroj telesnoj kondiciji da bi dobro obavljao svoj posao. Sport i ishrana su izuzetno važni elementi života.
Story: U kojoj je fazi vaš novi album?
- Iako je album trebalo da izađe početkom 2009. godine, prolongirao sam to kako bi svi elementi bili po najvišim standardima. U međuvremenu, napisao sam puno novih pesama koje mi se trenutno jako dopadaju i srećan sam što će se one naći na albumu.
Story: Pre desetak dana održali ste humanitarni koncert za decu iz doma u Sremčici, ali imali i nastup u Subotici, čiji je prihod namenjen Domu za decu i omladinu Kolevka. Šta vas na to motiviše?
- Satisfakcija mi je to što sam u situaciji da pomognem i činim to isključivo zbog unutrašnjeg zadovoljstva. Ničiji osmeh i sreću ne možeš kupiti novcem, ali ako si u situaciji da onim što jesi nekoga usrećiš, onda bi to trebalo i da činiš. Svaki put kada odem u bilo koju ustanovu i nekoga na taj način usrećim, veoma se dobro osećam jer se tom prilikom u meni akumulira posebna vrsta energije koja je jedinstvena i iznad je svih drugih emocija u meni.
Story: Da li je uspeh slađi kada se gradi postepeno?
- Ništa dobro ne može da se napravi na brzinu. Uspeh je relativna stvar i uglavnom se svodi na zadovoljstvo u sadašnjosti. Ako si bio uspešan u prošlosti, ne znači da si sada uspešan, niti da ćeš to biti u budućnosti. S druge strane, možeš nešto veoma dugo da praviš i za kratko vreme da ga srušiš. Na primer, odlaganje svog novog albuma ne smatram neradom ili zastojem u radu, već pažljivim osmatranjem svega što bi trebalo da uradim, a da pri tom ne srušim ništa od onoga što sam do sada napravio.
Story: Kako sada gledate na period kada ste se preselili u Beograd?
- Ne postoji nijedno mesto koje tako srdačno prima ljude sa strane kao Beograd, bez obzira na to ko su i odakle dolaze. Možda je u jednom trenutku život bio surov prema meni jer sam bio dosta mlad za mnoge stvari koje sam proživljavao i nimalo mi nije bilo ružičasto u pojedinim trenucima. Ali, život se sastoji koliko od sreće, toliko i od poteškoća i ne može svaki dan da mi bude lep, kao što i svakom uspehu ne prethodi izležavanje, već ozbiljan rad.
Story: Od čega ste živeli u periodu hiperinflacije?
- Bilo mi je veoma teško za vreme hiperinflacije i ne želim da se to vreme ikada ponovi. Bila je umetnost preživeti, recimo, 1992. godinu. Muzički instrumenti koštali su kao i sada, a pevalo se za jednu ili dve marke za veče. Međutim, inflacija iz ove perspektive ima i smešnu stranu jer smo svi bili milijarderi, a niko zapravo nije imao ni deset maraka u džepu, pošto toliko nije vredela, na primer, novčanica s Njegoševim likom od 500 milijardi, koje se dobro sećam.
Story: Tada ste boravili u jednom od najjeftinijih hotela u Beogradu. Kako ste tamo dospeli?
- Živeo sam sa izbeglicama u hotelu Turist u Sarajevskoj ulici, tamo sam otišao jer je najjeftiniji, pošto za drugu vrstu smeštaja nisam imao novca, a ne pripadam kategoriji ljudi koji se uvaljuju na stanovanje kod tetaka, ujaka, stričeva jer nikome ne volim da smetam ili remetim kućnu atmosferu. Bilo je to baš u periodu kada sam pevao za pola miliona dinara, a polovinu davao za kutiju cigareta. Želeo sam da budem svoj na svome. Bio je to vrlo mučan period za mene. Sećam se da u jednom periodu, zbog restrikcija električne energije, nije bilo grejanja pa sam od recepcionara u trećoj smeni iznajmljivao grejalicu na struju kojom sam se grejao noću i ranom zorom ustajao da mu je vratim pre početka prve smene. Recepcionar je tako od moje naknade imao novca za cigarete, a ja sam se noću grejao da se ne bih budio ukočen od hladnoće.
Story: Jeste li se saživljavali sa sudbinom izbeglica u vašem neposrednom okruženju?
- Dešavalo se da po povratku sa svirke na stepenicama hotela srećem žene koje plaču jer su nekoga izgubile, ostale bez doma ili su plakale zbog nemaštine. Ostajao sam po čitavu noć u razgovorima s njima, ali su mi te situacije ujedno pomogle i da shvatim kako lično uopšte nisam bio u lošoj poziciji jer iako nisam imao dovoljno novca, ništa mi se loše nije dešavalo pa sam spokojan odlazio da spavam, čak i bez grejalice.
Story: Živeći u takvim uslovima, jeste li verovali da ćete jednog dana biti uspešan muzičar?
- Bilo je moguće poverovati u to i ja sam verovao. Sačuvalo me je strpljenje koje imam i od njega zavisi mudrost svake ljudske odluke. Radio sam na sebi i čekao pravi trenutak da sve svoje ambicije lično ostvarim. Zahvaljujući tom strpljenju i veri u ono što radim i što nameravam da radim, mogu da kažem da sam oduvek verovao u uspeh.
Story: Da li ste se plašili nemaštine?
- Nisam, ali razumem ljude koji se plaše nemaštine i to su uglavnom oni koji potiču iz siromašnih porodica. Iako sam sve imao, ja sam od kuće otišao da bih radio i zarađivao svoj novac. Moji roditelji nisu tada najbolje razumeli moju odluku da sam radim i zarađujem, ali to je bila stvar mog opredeljenja jer sam hteo da budem svoj.
Story: Pre nego što ste došli u Beograd, po Crnogorskom primorju pevali ste uglavnom u turističkim objektima. Imaju li ti nastupi sličnosti s onim što je kasnije usledilo u Beogradu?
- Pevao sam u lokalima u koje su uglavnom dolazili stranci, ali su ratna zbivanja početkom devedesetih godina oterala strane goste, a mene stavila u situaciju da učim naše pesme. Bio je to moj prvi kontakt sa domaćom muzikom, a potom sam počeo i da pišem pesme na srpskom.
Story: Ali, uzor vam je i dalje bio Stivi Vonder.
- Da, i sada je. (Smeh)
Story: Jeste li talentovaniji da zaradite ili potrošite novac?
- Kralj sam za trošenje novca i to toliko dobro radim da bi me zaista trebalo krunisati. Ja sam od onih koje novac svrbi i ako ne kupim neku muzičku opremu ili nešto drugo što me ispunjava, taj novac nestane brzinom svetlosti iz mojih ruku.
Story: Koliko novac menja ljude?
- Mnogo, a zbog toga ga i ne zadržavam mnogo jer se plašim da i mene ne promeni.
Story: Kako vam uspeva da ne podlegnete uticaju novca?
- Oni koji ne spoznaju na pravi način bogatstvo i slavu koje su stekli, menjaju svoju ličnost i poznajem nekoliko kolega koje, recimo, obožavaju da gledaju svoje spotove na televiziji, što je meni nepojmljivo. Znam i neke kolege koje slušaju svoju muziku, na primer u kolima, što ja takođe nikada ne bih radio. Slušati sebe i pričati da si napisao dobru pesmu, za mene je narcisoidno i bespotrebno. Poznajem i one koji se nisu promenili i s kojima na istom nivou razgovaram i družim se, kao u periodu pre moje i njihove popularnosti.
Story: Da li u vašem okruženju ima podjednako mesta za siromašne i bogate?
- Ima mesta za svakoga, sve dok u tuđim postupcima prema meni, ne prepoznam gordost koju ne bih želeo da prepoznam ni kod sebe.
Story: Kako ste došli do tog stepena samopouzdanja pa se nimalo ne ustručavate da pokažete zube mnogim uticajnim ljudima?
- Sve sam lično stvorio. Čist sam kao suza i nikome ništa ne dugujem. Ništa nisam stekao tuđim novcem i radom. Ta vrsta osećaja je, zapravo, moj najveći komfor i ne bih voleo da to ikada izgubim. Za mene je najvažnije da budem svoj na svome.
Story: Šta vas navodi da se borite za autorska prava?
- Naspram troškova i kredita koje imam na godišnjem nivou, prihod od autorskih prava koji dobijam je zanemarljiv i zato mi u toj borbi korist nije nikakav motiv. Ali, pitanje autorskih prava je pre svega stvar etike. Postoji toliko vrhunskih autora koji nemaju osnovne uslove za život, a iza njih su fantastična dela koja se i danas izvode. Zbog takvih se borim jer možda jednog dana ni ja neću imati uslove za život, a iza mene će ostati hitovi. Taj novac pripada autorima, a to što je neko umislio kako ne treba da plati eksploataciju tuđeg dela, odnosno intelektualne svojine, njegov je problem jer će jednog dana morati da odgovara i plati. To je stvar principa i samopoštovanja, poštovanja kolega i posla kojim se bavim.
Story: Plašite li se nekoga?
- Ne plašim se nikoga osim Boga jer onaj ko u životu ispravno postupa, nema razloga za bilo kakav strah.
Story: Praštate li onima koji vas povređuju?
- Nisam ni znao koliko umem da praštam, ali oprostio sam toliko glupe stvari za koje sam donedavno mislio da je to nemoguće. Desila mi se serija razočaranja u razne ljude i sve sam to u sekundi oprostio, a potom duži period razmišljao o tome i shvatio da radim dobru stvar. Mogu da budem isključiv kada je reč o mišljenju na neku temu, da zauzmem čvrst stav i ne odstupam od onoga što sam obećao, ali znam i da oprostim. Vrlo sam dosledan u svojim odlukama i moje ne je stoprocentno ne. Ako nešto ne želim, ne postoji novac koji me može navesti na suprotno. Ali, ljudima bi trebalo praštati jer tako možda nešto i nauče. Razočaranje koje ostaje kao trag nakon oproštaja, nešto je što nikada ne zaboravljam, što ne znači da ne mogu da radim i živim s onima kojima sam oprostio.
Story: Koliko često kažete izvini? Umete li da se pokajete i priznate grešku?
- Kao što brzo planem, tako uvek prvi kažem i izvini, mada sam retko kad loše volje i teško me je izvesti iz takta. Ipak, spreman sam da se izvinim i onda kada moje izvini može da spreči dalji negativan razvoj situacije, čak i ako možda ne mislim da je druga strana u pravu.
Story: Stiče se utisak da devojke teško mogu emotivno da vas vežu za sebe?
- Pre svega, sebe vrlo lako nalazim u svom svetu emocija i ne pišem o tuđem, već o ličnom životu koji najbolje poznajem jer ne mogu da pišem o nečemu što se nije desilo. Vrlo me je teško vezati i svestan sam da nijednoj ženi koja je bila ili će biti sa mnom, nije i neće biti lako.
Story: Mislite li za sebe da ste težak čovek?
- Ne, mislim da sam samo vrlo realan i nisam od onih kojima bilo ko može tek tako da upravlja. Radije bih rekao da sam precizan i težim perfekcionizmu u profesionalnom smislu. To mnogi često doživljavaju drugačije pa neko ko me ne poznaje, može da pomisli ili da sebi priušti luksuz i kaže kako sam težak. Imam dosta prijatelja s kojima se nikada i ni oko čega nisam posvađao, pošto naši odnosi funkcionišu toliko jednostavno i lagano da ne postoji ništa što bi moglo da nas poremeti. Problem nastaje tamo gde ljudi ne mogu da obuzdaju svoju sujete i lični ego. Ja sam svoj najveći kritičar.
Story: Upravljate li isključivo vi i kada ste u vezi?
- Da, ali može doći do situacija i u kojima se ne zna ko tu, u stvari, upravlja. Žene su suviše kompleksne i nedokučive nama muškarcima. Mislim da su skrojene od drugih materijala, pametnije su od nas, kao i evolutivno starije. Upravljam u vezi, ali žena možda može da bude dovoljno pametna i vremenom sama kaže: Ti si šef, a da neke svoje odluke i ciljeve sprovodi pod okriljem te parole ostavljajući svom muškarcu da se u vezi oseća kao glavni. Tek nakon godinu, dve ili tri shvatiš da si u stvari nesvesno podlegao tome i da se ono što žena naumi ipak ostvarilo. Zato smatram da su žene one koje upravljaju na duge staze, ali naravno samo one pametne. Druge, koje se, pak, konfrontiraju u startu i odmah ulaze u raspravu, same sebi seku granu na kojoj sede i tako sprečavaju mogućnost da im se bilo šta dobro desi u budućnosti.
Story: Mogu li da vas privuku one koje se u startu konfrontiraju?
- Ne, jer ne volim preke i isključive osobe.
Story: Kada ste u vezi, možete li da se kontrolišete pred iskušenjima i izazovima koji vam se pružaju sa strane?
- Mislim da mogu.
Story: Izjavili ste da najlepše pesme stvarate kada ste emocionalno rastrojeni. Znači li to da trenutno u vašem studiju nastaju najlepše note, budući da ste odnedavno soler?
- Čovek može da bude emotivno ispunjen, a kreativno potpuno prazan i obrnuto. Ali, može da bude uspešan i na polju emocija, kao i u domenu kreativnosti. Sve kombinacije su u opticaju. Trenutno sam veoma kreativan, ali ne znam kojim povodom. Možda sam akumulirao mnogo potiskivanih ideja pa ih sada ispoljavam na kreativan način. Non-stop pišem, ali ni sam ne mogu da odgonetnem uzrok tolikog kreativnog naboja.
Story: Šta vas je navelo da sa svojom dugogodišnjom partnerkom nikada ne izađete u javnost, iako je vaša veza bila veoma ozbiljna?
- Nije tačno da sa svojom vezom nisam izlazio u javnost, samo što ja nisam tabloidna ličnost i čovek koji takvim pričama gradi karijeru. Ne guram nekoga koga volim u kandže tabloidnih novinara koji, kada je o meni reč, uglavnom imaju cilj da pokvare sve što radim i sve što je dobro.
Story: Znači li to da smatrate kako su vam tabloidi pokvarili vezu?
- Niko ništa nije pokvario, samo ponavljam da se svojom vezom nisam hvalisao u javnosti, a gde god da sam se pojavio sa svojom devojkom, ja sam je tako i predstavio - kao svoju devojku.
Story: Jeste li trenutno soler ili ne?
- Ne znam ni sam šta sam trenutno. Sebe sam prethodno preispitao i stekao jedno mišljenje, a sada preispitujem vezu.
Story: Da li ste se uplašili sigurnosti koju vam je pružala emotivna luka u kojoj ste bili ili ste u toj vezi prepoznali izvor nespokoja u svojoj duši?
- Uplašio sam se nesigurnosti koja možda potiče iz milion raznih primera i situacija, ali meni je najvažnije beskrajno poverenje u nekoga, kako u ljubavnom, tako i u prijateljskom odnosu.
Story: Znači li to da ste, pošto preispitujete vezu, vremenom izgubili poverenje u svoju partnerku?
- Poverenje može da traje, prestane, da se vrati ili nestane zauvek. A nekada ne znam ni šta je to što mi kod voljene osobe uliva poverenje. Ne bih to nazvao sumnjom, ali jednostavno se u jednoj situaciji razočaraš i potom počneš da zbog toga preispituješ neke druge situacije. Da li sam to uradio ja ili žena koju volim, nebitno je, ako je poverenje poljuljano u čitavom sklopu jednog emotivnog odnosa. Zato i nastaje problem.
Story: Volite li samo jednu ženu i verujete li u ljubav za ceo život?
- Ranije sam verovao u ljubav za ceo život, ali više ne. Verujem da ljudi mogu da ostvare takvu ljubav, ali ja u svom primeru sve manje verujem u jednu ljubav za ceo život. Iza mene je nekoliko dugih i mnogo kratkih veza i sve manje mi se čini da je to izvodljivo za nekoga ko se bavi mojom profesijom, na način na koji ja to radim. Vremena se potpuno menjaju i često razmišljam o primeru svojih roditelja koji su četrdeset i pet godina u srećnom braku. Oni su tu ideju o jednoj ljubavi za ceo život uspeli da sprovedu, ali u nekom drugom vremenu. A u današnjoj eri digitalnog života, šanse da se normalan zaljubljeni čovek u ozbiljnom braku razvede, iznose 98 odsto. Šanse za ljude poput mene iznose jedan i po procenat više u korist razvoda, tako da sve više mislim da će ovo novo nakaradno vreme jednog dana govoriti umesto nas.
Story: Očekujete li od partnerke više razumevanja nego što ste vi u stanju da joj pružite?
- Moguće je i to ne sporim, ali verovatno je tako s nekim razlogom. Dosta stvari u mom životu tiču se ponajviše mog zanimanja, odnosno prirode posla kojim se bavim.
Story: Kakve devojke vam se dopadaju?
- Normalne, poštene i verne.
Story: Jeste li vi verni?
- Kada želim da budem veran, veran sam.
Story: Čime vam žene najčešće skreću pažnju na sebe, a šta vas odbija?
- Neposrednim i normalnim ponašanjem jer sam čovek koji voli jednostavnost, a ne privlačnost po svaku cenu. S druge strane, ne volim najpametnije, najglasnije žene i one koje bi da dominiraju po svaku cenu.
Story: U stvari, ne volite žene sa muškim osobinama?
- Recimo da bi se to tako moglo nazvati. Ne volim ni kada žene sebi previše daju na značaju i ta neskromnost mi ne prija.
Story: Mislite li za sebe da ste zavodnik?
- Zna se šta ta reč znači. Poenta je jedino u tome da li muškarac zavodi svesno ili se to dešava samo od sebe. Biti zavodnik je jedno, a drugo je da li sam to diriguješ ili se to dešava samo od sebe.
Story: U kojoj ste vi od ove dve kategorije?
- Živ i zdrav muškarac mora bar malo da voli da zavodi. Sama činjenica da nekog možeš zavesti na najnežniji i najfiniji način, može i te kako da prija muškarcu.
Story: Vama se kvalifikacija zavodnika dodeljuje i zbog broja poznatih dama koje ste zaveli. Koliko ima istine u pričama da ste se zabavljali s raznim ženama iz javnog sveta?
- Vi možete reći da je spisak dug i srećom ga nemate ispred sebe da bih ga komentarisao. (Smeh) Šalu na stranu, to je moja stvar i nije fer da komentarišem takve stvari jer poštujem nečiju privatnost i današnji život.
Story: Šta za vas podrazumeva prevara?
- Fizički čin prevare mi je presudan, ali čak i on može da bude minoran ako do toga nije došlo s predumišljajem. Postoji situacija koja se često pominje u raznim aferama i kada je neko od aktera prevare bio pijan. To za mene ima smisla jer situacija može da se otrgne kontroli na ovaj ili onaj način, ali ako to neko učini trezan i planski tako što svesno odabere osobu s kojom će izvesti sam čin prevare, onda teško mogu da kažem da se takva stvar desila slučajno, već u toj vezi verovatno postoji dublji problem.
Story: Jeste li bar nekada varali u pijanom stanju?
- Bio sam akter svih nabrojanih situacija za svoje trideset i tri godine i sve su mi vrlo poznate. U trenucima kada sam bio najležerniji i najopušteniji u nekim vezama, desilo mi se da i ja prevaru osetim na svojoj koži jer sam bio siguran u sebe i smatrao da do toga nikada neće doći.
Story: Da li ste tada opraštali prevare?
- Nekada da, nekada ne, ali nikada nakon toga nisam ostajao u vezi sa ženom koja me je prevarila. Ipak, smatram da je sve to za ljude jer ako nisam bio tu kada sam nekoj svojoj bivšoj devojci bio potreban, trebalo je da znam da ništa bolje nisam mogao ni da očekujem. Isto tako, da ona nije bila tu za mene, ja bih našao drugu. Napominjem da nikada nisam bio prevaren u ozbiljnoj vezi, a toga je bilo u nekim vrlo labavim odnosima. Žena koja bi odlučila da me zameni, svakako mi više ne bi bila ona koju sam hteo za sebe.
Story: Kakvi ste kada patite? U čemu tražite i nalazite utehu?
- Pesmama iskazujem ono što je između mene i voljene osobe ostalo neizrečeno, ali ne bih to nazvao patnjom.
Story: Jeste li skloni depresiji zbog eventualnog nespokojstva u ljubavnom životu?
- Po prirodi nisam depresivan čovek. Vrlo sam dobrog raspoloženja i sve negativne stvari okrenem na drugu stranu.
Story: Predstavlja li vam alkohol nešto više od trenutnog zadovoljstva?
- Generalno, na nastupima ne pijem, mada može da mi prija pivo, kao i pelinkovac. Dva gorka lista mogu da mi budu dobra podloga pred nastup, a kada ožednim, prija mi pivo. Posle koncerta, mogu da pijem i da se opustim, a dok radim, to ne volim. Alkohol može da bude dobar i loš drug, sve što je u granicama normale za mene je prihvatljivo.
Story: Imate li utisak da ponekad prelazite granicu u piću?
- Ranije sam prelazio granicu, ali više ne. Znao sam da zaređam sa danonoćnim provodima, ali sada to ne radim i prevazišao sam te stvari. Kada ste mladi, sve novo što se pojavi, obuzima vas na razne načine, a svako bi sam trebalo da prepozna hoće li piti litre rakije, vina ili će biti sportski tip koji ne konzumira alkohol.
Story: Zbog čega niste zagovornik braka?
- Zato što me svi ti izvikani aršini strašno nerviraju. Brak je samo peripetija više. Ja sam zagovornik venčanja u crkvi, ali nikako takozvanog građanskog venčanja za papire i to mi je notorna glupost i jedna od ružnijih stvari patrijarhata. U vremenu u kome su velike šanse da se veza raspadne, brak mi je samo jedno maltretiranje više. Žena s kojom živite bez papira, posle dve godine zajedničkog života ima isti status kao ona sa kojom ste se zakonski venčali, tako da nema razloga opterećivati se brakom. Moj brat, recimo, nije oženjen, ima dve ćerke i sa svojom porodicom živi fenomenalno. To mi je najbolji primer kako dvoje normalnih ljudi žive savršeno i bez socijalističkih predrasuda.
Story: Da li ste do sada bili u iskušenju da se venčate u crkvi?
- Nisam sklapao brak, ali ponavljam, ako ga budem sklapao, uradiću to samo u crkvi. Teško da ću se venčavati po opštinama i raznim drugim prostorijama.
Story: Kažu da se crkveni brak teže raskida…
- Ako čista srca prekineš brak koji si sklopio i sam si pošteniji pred Bogom jer bolje je nešto prekinuti na vreme, nego raditi loše stvari i sebi i svom partneru. Ako naša volja više nije naša, onda nije ni Božja i takav brak bi trebalo prekinuti.
Story: Priželjkujete li da se, u skorije vreme, ostvarite u ulozi oca ili ste tu ulogu donekle isprojektovali na vaše bratanice Vladanu i Sofiju?
- Kao posmatraču, veoma mi se dopada taj njihov svet, ali kada malo duže vremena provedem sa decom svog brata, shvatim da su to ogromne obaveze. Voleo bih da budem u situaciji da možda moram da odaberem između karijere i dece jer bih u tom slučaju odabrao decu i posvetio se njima.
Story: Hoćete li se opirati očinstvu ako vam se ono desi spontano?
- Ne bih se opirao u tom slučaju.
Story: Jeste li u ljubavnim i prijateljskim odnosima racionalni ili se srčano predajete?
- Sa prijateljima uglavnom stupam u odnose srcem, što mi je možda mana, mada ja mislim da je to moja vrlina i da je tuđi problem što to neko ne zna da poštuje kod mene.
Story: Šta vas ispunjava osim muzike, motora, brodova?
- Fotografija kojom se odmalena bavim i veliki sam ljubitelj fotoaparata, objektiva, postprodukcije... To mi je pasija i planiram da u bliskoj budućnosti dosta putujem i fotografišem sve što mi privuče pažnju.
Nikola Rumenić
