Jedan od naših najjačih aduta u kvalifikacionim mečevima za Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje se održava sledeće godine u Južnoafričkoj Republici, jeste talenat i izuzetno sportsko umeće Gojka Kačara. Ovaj dvadestdvogodišnji igrač berlinske Herte rođen je u uglednoj novosadskoj porodici, kao drugo dete advokata Srete i profesorke književnosti Mire koja je usled borbe sa opakom bolešću preminula pre nešto više od dve godine. Od tada život mladog studenta industrijskog inženjeringa na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu u potpunosti se promenio. Preko noći je od talentovanog dečka iz komšiluka, koji je uzorno završavao gimnaziju Jovan Jovanović Zmaj, postao slavni fudbaler, a neretki emocionalni lomovi vremenom su postali njegov životni podstrek da se uhvati u koštac sa nedaćama. Izuzetno je vezan i za sedam godina stariju sestru, ekonomistkinju Katarinu, naročito otkako im je smrću majke oboma život dobio drugačije obrise. Iako su njegovi stričevi Slobodan i Tadija poznati bivši bokseri i olimpijski šampioni, Gojko nije krenuo njihovim stopama, nego je svoju karijeru usmerio na fudbalski teren. Tokom poslednjih godinu dana otkako je njegova karijera krenula uzlaznom putanjom, uz ime atraktivnog fudbalera počele su da se vezuju fatalne ljubavne priče, a Gojko je postao mladić o čijem zagrljaju sanjaju mnoge anonimne, ali i poznate dame u Srbiji i Nemačkoj. Nakon devetomesečnog emotivnog izleta sa pevačicom Enom Popov, koja još ne može da se pomiri s krahom njihove veze, Gojko je srećan u novoj vezi, ali i prezadovoljan ostvarenjem profesionalnih snova budući da je trenutno jedan od najtraženijih igrača na evropskoj fudbalskoj mapi.
Story: Poslednjih dana se u štampi pominje vaš odlazak iz Herte sa naslovima: Milionski transfer godine. Jeste li svesni gungule koja se dešava oko vašeg imena u svetu sporta?
- Trudim se da me to ne opterećuje, niti o sebi razmišljam na taj način. Zadovoljan sam u Herti i tamo ću ostati sigurno tokom aktuelne sezone. Ne želim da sebi punim glavu pričama o nekavom milionskom transferu, već da čiste glave dajem svoj maksimum na terenu.
Story: Odrasli ste u familiji bokserskih olimpijskih šampiona. Da li je u vašoj prodici bilo otpora da počnete da se bavite fudbalom?
- Počeo sam da treniram fudbal sa svojih sedam godina, a u tom periodu zdrave životne navike su presudne i nije naročito bitno kojim se konkretno sportom baviš. Fudbal mi je od starta bio veoma interesantan i sećam se da sam te 1994, kada sam počeo da treniram, intenzivno pratio Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama. Tada je na vrhuncu slave bio igrač Roberto Bađo čiji način igre me je između ostalog motivisao da se ozbiljno posvetim fudbalu. Boks me nikada nije nešto naročito privlačio i mislim da nisam pogrešio što sam izabrao fudbal.
Story: Jeste li kao dečak bili svesni da živite u šampionskoj porodici?
- Dok sam bio mali svi koji su me poznavali govorili su kako su mi stričevi bokserski prvaci, šampioni i slične stvari koje prate one koji odrastaju u porodicama koje imaju medijske zvezde u kući. Mi smo, inače, kao porodica prilično privrženi i kompaktni.
Story: Iako ste sami u Berlinu čini se da se konstantno trudite da često viđate članove svoje porodice?
- Negujemo taj kult familijarnih okupljanja i to ne samo na slavama, svadbama i rođendanima, nego kad god se nađe neka zgoda, a moja porodica je zaista brojna. Dete sam Svete Kačara, koji je Tadijin i Slobodanov stariji brat, i sećam se da je kada sam bio mali tata često umeo u šali da kaže: Tukao sam dva svetska šampiona.
Story: Koliko ima istine u pričama da vam je otac zabranio da trenirate boks zbog toga što ste izuzetno strastveni u svemu što radite?
- Šta god da sam u životu odlučivao, otac mi je bio podrška, tako da ti navodi nisu tačni. Neko vreme sam želeo, baš kao i on, da se bavim advokaturom, ali sam shvatio da me fudbal mnogo više privlači i da ne bih mogao podjednako da se posvetim i jednom i drugom poslu. Počeo sam da studiram industrijsko inženjerstvo i menadžment i u međuvremenu je stigla ponuda za Berlin, pa sam studije trenutno stopirao. Na tome što nisam povukao bokserkse gene, mogu da zahvalim mojoj baki Stani, koja je stalno bila pod stresom od mečeva njenih sinova, pa nam je govorila: Nemojte deco u boksere, neću još jednog moći da izdržim.
Story: Da li ste odustali od školovanja?
- U kontaktu sam sa ljudima s fakulteta i uskoro bi trebalo da nastavim studije.
Story: U periodu kada ste upisali fakultet majka vam je preminula od raka. Koliko vam je bilo teško da skupite snagu da nastavite sa studijima i fudbalom?
- To je veliki gubitak u mom životu i mesto koje moja mama ima u mom srcu niko mi nikada neće nadomestiti. Svako od nas doživi neki sličan životni gubitak, ali je pitanje koliko ko brzo prihvati realnost i shvati da mora da ide dalje.
Story: Da li vas je nečim zavetovala pre smrti?
- Obećao sam svojoj mami da ću se truditi da budem najbolji čime god se budem bavio i sada ispunjavam taj zavet. Rekao sam joj i da ću biti pošten dečko koji će kroz život davati svoj maksimum i nikada neću prekršiti svoje obećanje.
Story: Vaša karijera naprasno je krenula uzlaznom putanjom nakon majčine smrti početkom 2007. godine. Da li vam je žao zbog toga što ona nije svedok vašeg uspeha?
- Moja karijera jeste u usponu i žao mi je što moja majka nije živa da sa njom podelim svoje uspehe, iako znam da me gleda odozgo i da je ponosna na mene.
Story: Koliko vas je promenio njen odlazak?
- Hteo, ne hteo, tako nešto moralo je da me promeni. Kad smrt pokuca na vrata nekom vašeg dragom, uvek je rano i sve me je to prilično poremetilo. Ali, vremenom sam počeo sam da se presabiram, postao sam zreliji i život gledam drugačijim očima. Sada sam svestan koliko je život prolazna stvar i da bi svaki njegov sekund trebalo iskoristiti na valjan način, tačnije što više ugađati i sebi i svojim bližnjima. Trudim se da me taj moto vodi kroz život, koji nije isti nakon mamine smrti.
Story: Da li je ta životna trauma koju ste doživeli doprinela da u emotivnom životu težite dugim vezama?
- Imam sedam godina stariju sestru koja je majka troje dece i ona mi je mnogo pomogla da stabilizujem svoje misli nakon mamine smrti. Naravno da svako od nas želi pored sebe osobu sa kojom može da deli i dobro i zlo, a ja trenutno imam devojku sa kojom prolazim kroz sve radosti i tuge. U nekim situacijama me smiruje, ponekad je uz mene da me trgne i podigne, i beskrajno sam joj na tome zahvalan.
Story: Dakle, definitivno ste raskinuli romansu sa Enom Popov?
- Priču o vezi i raskidu sa Enom nikada nisam potvrdio pa ne bih ni sada, a ne bih ni javno da otkrivam ko je moja izabranica, baš zato što mi nimalo ne prija da se o mom ljubavnom životu raspravlja u medijima.
Story: Padate li na ženske suze?
- Dirnu me svačije suze, ali slušam sebe i procenujem situacije, pa ako one nemaju pokriće, onda ni ne padam na njih.
Story: Kakvi ste kada ste zaljubljeni?
- Zaljubljenost je lepa stvar i svako ko ju je doživeo može da potvrdi ove moje reči. Voleo bih da me taj osećaj prati tokom celog života.
Story: Jeste li nežni prema devojci sa kojom ste u vezi?
- Nežan sam, ali priznajem da i meni čitavog života nedostaje nežnosti.
Story: Na koji način pravite razliku između devojaka koje vam prilaze samo zato što ste slavni fudbaler i onih koje bi iskreno da osvoje vaše srce?
- Najbolje to osetim dok provodim vreme sa nekom osobom. Ako se zaljubim, naravno da teže primetime takve stvari, ali trudim se da ipak budem realan. Osoba koja je sa mnom eventualne sumnje tog tipa mi uvek otklanja nekim sitnicama.
Piše: Nikola Rumenić
