Naša najbolja teniserka svih vremena i trenutno peta igračica na WTA listi, dvadesetpetogodišnja Jelena Janković na proteklom turniru u Sinsinatiju pokazala je da se ponovo vratila u staru formu i pobedom u finalu nad Dinarom Safinom uspela da zasluženo uzme pehar u ruke. Ova zgodna Beograđanka u naredne dve nedelje pokušaće da pruži što bolje rezultate na poslednjem grend slemu u sezonu, US Openu, gde je prošle godine igrala u finalu. Iako je prethodnu sezonu završila na mestu broj jedan, za simpatičnu crnku ova godina nije bila baš najbolja jer se njena majka Snežana razbolela, a briga za majčino zdravlje omela ju je da se potpuno posveti tenisu. U tim teškim trenucima najviše su joj pomogli otac Veselin i braća Stefan i Marko, a veliku podršku joj je pružio i njen dečko, crnogorski vaterpolo reprezentativac Mlađan Janović sa kojim se zabavlja već godinu dana. Na sreću, u poslednje vreme zvezde su naklonjene srpskoj princezi belog sporta, pa osim toga što se zdravstveno stanje njene mame rapidno poboljšalo ona je počela ponovo da pruža izuzetne rezultate na terenu. Osim toga, Jelena je nedavno u Americi proslavila i godinu dana srećne veze sa Mlađanom koji ju je prvi put pratio na turnirima najpre u Torontu, a potom i u Sinsinatiju.
Story: Koliko vam znači titula na turniru u Sinsinatiju osvojena pre dve nedelje i da li će pobeda u finalu nad prvoplasiranom teniserkom sveta Dinarom Safinom uticati na vaše samopouzdanje tokom sezone na brzoj podlozi?
- Titula u Sinsinatiju mnogo mi znači jer mi je vratila samopouzdanje koje mi je nedostajalo u poslednje vreme. Imam utisak da je došla u pravom trenutku.
Story: Zbog čega ste odlučili da tu titulu posvetite svojoj mami Snežani?
- Zato što mi je oduvek bila najveća podrška u svakom pogledu, ali usled hirurške intervencije koju je nedavno imala, izostala je sa nekoliko mojih turnira među kojima je i taj u Sinsinatiju. Znam koliko njoj kao fenomenalnoj majci moja pobeda znači pošto jedina zna kako se osećam u onom trenutku kada podižem pehar.
Story: Šta očekujete od predstojećeg US Opena?
- US Open je za mene kao finalistu u 2008. godini veliki izazov, a u isto vreme osećam i veliku odgovornost. Sebe smatram velikim borcem i trudiću se da dam maksimum, pa šta bude - biće. Ipak, nadam se najboljem.
Story: Prethodnu godinu završili ste na mestu broj jedan na WTA listi. Očekujete li reprizu i ove godine?
- Završiti godinu na prvom mestu uspelo je samo osam teniserki pre mene i veoma sam ponosna zbog toga. Međutim, splet okolnosti koje su me pratile tokom ove godine odrazio se i na moju igru i rezultate na terenu. Moja mama se razbolela, a pošto sam izuzetno vezana za roditelje, u takvoj situaciji zaista nisam mogla da budem sto posto prisutna na terenu. U poslednje vreme sve, na sreću, ide nabolje tako da se polako vraćam u staru formu. Ono što je najbitnije jeste da sam osoba koja se nikada ne predaje i ne gubi samopouzdanje, osim kada je mojim najbližima zdravlje ugroženo.
Story: Ko vam je u tim trenucima najveća podrška?
- Baza iz koje polazim i u koju se uvek vraćam je moja porodica na koju uvek mogu da se oslonim. Uz mene su uvek mama, tata, braća, ali i šira rodbina.
Piše: Ivana Nikolić
Intervju pročitajte u novom broju magazina Story, koji je u prodaji od 1. septembra.
