Iako se pri sklapanju građanske i verske zajednice 15. jula 2007. nisu opterećivali time kada će im se dogoditi roditeljstvo, supružnici Dijana i Boško Janković nisu ni slutili da će im beba koja je pristigla na svet 9. jula, potpuno promeniti poglede na svet. Otkako je njihov sin Sergej Janković ugledao svetlost dana, naizgled ozbiljna nerviranja oko poslovnih problema, izgubila su svaki smisao. Od nekoliko ruskih imena koja su ušla u uži izbor, za svog mezimca odabrali su ono koje im se najviše dopada i sada mu se s ponosom obraćaju dok tihim ljubavnim šapatima razrađuju strategiju sinovljevog vaspitavanja. O tome kako se snalaze u prvim mesecima roditeljstva, mladi par dvadesetpetogodišnjaka govori samo za Story koji objavljuje i ekskluzivne fotografije dvadeset dana starog naslednika porodice Janković.
Story: Jeste li se navikli na ulogu roditelja?
Dijana: Brzo sam se prilagodila pa sebi sada delujem kao da sam već godinama majka. Jedino što mi malo teže pada jeste nespavanje i buđenje na svakih dva, tri sata kako bih nahranila bebu. Jedva čekam da Sergej malo poraste pa da se oboje naspavamo. (Smeh). Babice su mi pokazale kako da ga nahranim i okupam, odmah raspoznam kada je gladan i ako ima grčeve u stomaku.
Boško: Sve se menja u odnosu na period kada sam čekao da se beba rodi. Odjednom je sve postalo drugačije. Osećam se odgovornijim, kako prema drugima, tako i prema sebi. Koliko god da sam bio živahan i pun energije, očinstvo me je naprasno smirilo i navelo da razmišljam samo o svojoj porodici, naročito kada zbog prirode posla kojim se bavim moram da budem razdvojen od svoje porodice. Ali, život je igra, kao i fudbal koji treniram.
Story: Da li ste, pre nego što ste saznali pol bebe, priželjkivali sina?
Boško: Mnogo mi je drago što je prvo dete koje sam dobio muškog pola. Kada bih mogao da biram, voleo bih još jednog sina, i ćerkicu kao najmlađu, da braća o njoj vode računa. U suštini, najbitnije mi je da se Sergej lepo razvija i bude živ i zdrav, a na tome što mi je kao sin prvenac doneo ogromnu radost, zahvaliću mu načinom vaspitavanja i neizmernom pažnjom koju će imati sa moje i Dijanine strane.
Dijana: Pre nego što sam ostala u drugom stanju, želela sam dečaka, ali posle mi je zaista postalo svejedno kog će pola biti naša prva beba. Ipak, Boško se izuzetno obradovao kada je saznao da će dobiti sina.
Story: Da li je Sergeju zagarantovana sudbina razmaženog sina prvenca?
Boško: Trudićemo se da ga vaspitamo onako kako su nas roditelji pripremali za život. Ići će u redovnu školu i neće mu biti dozvoljeno preterano izvoljevanje. Iako na ovu temu pričam pre vremena, siguran sam jedino da od njega nećemo napraviti malog snoba, ali da će imati našu neizmernu ljubav i pažnju, to je apsolutno sigurno!
Story: Čini se da vam je rođenje sina totalno promenilo prioritete.
Boško: Tako je! Sigurno ću se ubuduće manje nervirati oko svake propuštene šanse u fudbalu, a sportske trijumfe neću poistovećivati sa privatnim jer trenutno najvažniju utakmicu igram na porodičnom terenu.
Nikola Rumenić
Ostatak intervjua pročitajte u magazinu Story, u broju 202 koji je u prodaji od četvrtog avgusta.
