Iako je u javnosti stvoren utisak da su već sve medalje osvojili, vaterpolisti Srbije odbranili su titulu šampiona Evrope i ponovo obradovali naciju. Bez pompeznih najava, otputovali su u mađarsku prestonicu i u teškoj borbi stigli do finala u kojem su pred prepunim tribinama Marget Sigeta zablistali u punom sjaju. Poseban podstrek za svakog od njih predstavlja skladan emotivni život koji vode, a u kom je najviše turbulencija imao Nikola Rađen (29). Ipak, bračna kriza odavno je iza njega i njegove supruge Ane Kokić (31) koja ga ja bodrila u finalu. Po povratku u Beograd pevala je i na dočeku zlatnih momaka, upriličenom ispred Skupštine Beograda i to u društvu svog kolege Saše Kovačevića (29). Supružnici nisu krili poljupce i zagrljaje na terasi pred nekoliko hiljada ljudi koji su došli da odaju priznanje zlatnim vaterpolo majstorima. U intervjuu za Story, jedan od najiskusnijih reprezentativaca otkriva koliko mu je značila podrška supruge i najavljuje preseljenje u Grčku gde će zaigrati za VK Olimpijakos.
Story: Zbog čega su vam se carinici direktno obratili po povratku iz Budimpešte?
- Kada su zaustavili naš autobus, carinici su se našalili rekavši da švercujemo mnogo zlata, a zatim su se direktno obratili meni uz komentar: Tvoja supruga Ana kontaktirala nas je i naredila da te detaljno pretresemo. Posle svega što smo prošli, put mi je bio dosta naporan. Usput smo slavili i pevali u autobusu, ali stigli smo na doček i obradovali ljude ispred Skupštine Beograda.
Story: Ana je mogla da bude s njima u dosluhu zato što se i ona zaputila u Budimpeštu da gleda finale Evropskog šampionata.
- Tako je. Bila je na finalnoj utakmici i pružila mi podršku koja mi mnogo znači.
Story: Kako su ćerkice Nina i Tea reagovale na vaše trijumfe u bazenu?
- Pratile su prvenstvo ispred televizora i radovale se svakoj našoj pobedi. Već imaju svoj posebne rituale gledanja utakmica koje mi je Ana prepričavala. One su moje najveće zlato.
Story: Da li se Ana na vaš nagovor vratila u plavuše?
- Ne, to je bio njen izbor.
Story: Nekoliko minuta pred kraj finalne utakmice sa Mađarskom, bilo je jasno da neće doći do preokreta. Kako ste se osećali dok ste unapred slavili pobedu?
- Nikada nisam dobio finale na ovakav način, ali do poslednje sekunde meča dali smo sve od sebe i tada definitivno postali svesni da smo pobedili Mađare.
Story: Da li vam je igra pred prepunim tribinama, uglavnom mađarskih navijača, stvarala veći pritisak za pobedu?
- Naprotiv, bilo mi je uživanje da igram u takvom ambijentu Margit Sigeta. Drago mi je što su u velikom broju došli i naši navijači, a Mađari su nam dali domaći zadatak za Evropsko prvenstvo koje će u Beogradu biti održano 2016. godine. Malo je ekipa na svetu koje usred Budimpešte mogu da pobede domaćine sa pet golova razlike. Mi smo uspeli u tome i čestitam saigračima na svemu što smo postigli.
Story: Jesu li vam poteškoće u kvalifikacionoj fazi takmičenja bile dobar podstrek za besprekornu igru u finalu?
- Grupa je bila teška i neizvesna do samog kraja. Nakon početnog poraza od Mađarske, imali smo malo vremena da sredimo redove za meč u kom smo remizirali sa Hrvatima. Španiju smo morali da dobijemo zbog daljeg toga nokaut faze.
Story: Da li je slabija igra na početku takmičenja opomena svima nama koje ste uljuljkali svojim stalnim uspesima pa imamo velika očekivanja?
- Nigde gde odemo da igramo ne piše 5:0 za Srbiju i ovo je za nas psihofizički bio veoma naporan turnir. Drago mi je što smo uspeli da odbranimo titulu i nadam se da ćemo ponoviti uspeh i za dve godine u Beogradu.
Story: U skladu s tim na proslavi ste nosili majice: Ne damo titulu!
- Ne znam čija je to bila ideja, ali izuzetno mi se dopala.
Story: Šta vama lično znači trofej na Evropskom prvenstvu?
- Mnogo, jer smo prošle godine bili sedmi na Svetskom prvenstvu i malo ko je verovao da vaterpolo u Srbiji možemo da vratimo na staze stare slave, u čemu smo ipak uspeli. Najdraže mi je što je ekipa verovala da možemo osvojiti zlatnu medalju, što se na kraju i ostvarilo.
Story: Da li vam je ponovni odlazak u Grčku neka vrsta novog izazova budući da ste tamo već igrali?
- Jeste, pre svega zbog toga što idem u veliki klub kakav je Olimpijakos. Reč je o ozbiljnoj ekipi u kojoj imamo mogućnost da napadnemo i domaći Kup i Ligu šampiona. Nadam se da ćemo dogurati do samog kraja oba takmičenja. Klub ima velike ambicije i želju da pojača ekipu, što je i učinjeno samim tim što su doveli mene.
Story: Hoćete li stići da se odmorite pre preseljenja u Grčku?
- To zavisi od Aninih obaveza. Možda odem s njom na nekoliko dana u Crnu Goru zbog nastupa koji je dole čekaju. Stan sam već našao i selimo se krajem avgusta.
Story: Hoće li Ana živeti s vama ili će stalno putovati na relaciji Beograd – Atina?
- Trudićemo se da stalno budemo zajedno i nadam se da će njena karijera u određenoj meri i iz Grčke moći da funkcioniše.
Razgovarao: Nikola Rumenić
