Ekskluzivni intervju i fotografije – Nikolina Ristović: Rodiću devojčicu

Prvi put nakon što je pre skoro šest meseci saznala da je trudna, harizmatična voditeljka dočarava trenutak kada je srećnu vest saopštila svom suprugu, opisuje kako je na to reagovala njena ćerka i ističe da se do sada uopšte nije ugojila, kao i da će stvari z
0
1 / 8 Foto: Danijel Galić

Ako bi jedna podela pripadnica nežnijeg pola bila na one koje su osetile blagodeti trudnoće i one druge koje te trenutke tek priželjkuju, voditeljka Nikolina Ristović (38) razume obe kategorije. Vest o tome da je po drugi put trudna i kako će kroz nešto više od četiri meseca na svet doneti devojčicu, pravo je iznenađenje s obzirom na to da je emocije vezane za početak blagoslovenog stanja pažljivo delila samo sa članovima porodice i bliskim prijateljima. Dok je njen suprug, istoričar umetnosti Vidoje Ristović (36), koji iz prvog braka ima naslednicu Mateu (4), burno reagovao kada je saznao da će po drugi put postati tata, voditeljkina ćerka Hana, koju je ona pre 16 godina rodila u vezi sa novinarom Markom Cigojem, u prvim trenucima bila je zbunjena. Sada je vreme nedoumica i suvišnih pitanja iza njih. Dok sa svojom tinejdžerkom razgovara kao da su dobre prijateljice, Nikolinin razgovor za Story počinje sećanjem na trenutak kada je saznala da je ostala u drugom stanju.

 

Story: Kako je moguće da ste do sada skrivali trudnoću?

- U prva tri meseca, zbog predostrožnosti nije bilo u redu da otkrivam kako sam ostala u drugom stanju. Nije reč o sujeverju zato što tada najčešće dolazi do spontanog pobačaja, što je valjda nekakva prirodna selekcija. Ipak, ja sam ovu lepu vest podelila sa bliskim prijateljima. Kada je reč o javnosti, nisam bila bila spremna da o tome pričam za medije, ali vest je nedavno procurela iz medicinskih krugova pa sam odlučila da i ja progovorim.

Story: Kako ste reagovali kada ste saznali da ćete po drugi put postati majka?

- Ne mogu da kažem kako nisam očekivala da bi se tako nešto moglo  dogoditi. Vidoje i ja razgovarali smo na tu temu i odlučili da sudbini prepustimo odluku hoće li se to desiti i kada. Nismo osećali pritisak budući da smo oboje ostvareni kao roditelji.

Story: Jeste li čekali poseban trenutak kako biste obavestili supruga da čekate bebu?

- Nisam mu odmah rekla. Nakon što sam primetila da se nešto dešava, sačekala sam dve nedelje da se moje slutnje potvrde i onda Vidoju saopštila vest. Strahovala sam od mogućeg razočaranja i posumnjala da se promena koju sam primetila desila zbog nekog hormonskog poremećaja ili putovanja jer smo u tom periodu odlazili na razna mesta. Ali, kada sam postala sigurna, otkrila sam mu šta se dešava i on je reagovao euforično!

Story: Kako je reagovala vaša ćerka Hana?

- U početku je bila zbunjena, a verovatno bih se i ja tako osećala na njenom mestu jer je malo ko sto odsto spreman na takvu vest. Imala je milion pitanja, između ostalog i kako će se ta promena odraziti na naš život. Kada su se strasti stišale, postala je srećna pogotovo zbog toga što čekam devojčicu. Stalno mi SMS porukama šalje predloge imena za svoju sestru.

Story: Ko će na kraju da odluči kako će beba zvati?

- Ja lično imam nekoliko favorita, ali dok mi se sve ideje ne slegnu, neću donositi odluku. Kada sam bila trudna sa Hanom, odmah sam znala šta želim, a verujem da će doći trenutak kada ću spontano izabrati najbolje ime i za drugu ćerku.

Story: Hana znači nada, hoće li i drugo ime imati simbolično značenje?

- Svako ime ima neku simboliku, mada se toga nisam pridržavala kada se rodila prvo dete.

Story: I vaš suprug ima ćerku iz prethodne veze. Kako je reagovao kada je saznao da će opet dobiti devojčicu?

- U početku smo mislili da je sin jer su rezultati na ultrazvuku tako pokazali. Bilo mi je malo krivo jer oboje imamo ćerke, ali posle sam shvatila kako sam ipak malo sebična. Jednostavno, ne znam na koji način bih se ponašala sa dečakom, kako bih ga vaspitavala i da li bi s njim trebalo da idem na fudbal i pratim boks mečeve. Sve mi je to dosta strano. U svakom slučaju, nije važno kog je pola beba. Te stvari se ne biraju, one su poklonjene. 

Story: Kad vam je termin za porođaj?

- Kroz sedam dana ulazim u šesti mesec, tako da bebu očekujemo u novembru.

Story: Kako podnosite drugo stanje?

- Isto kao i prvu trudnoću koja je prošla u najboljem redu i bez mučnina. Prvo tromesečje bilo je napornije zbog drugačijeg rada hormona, što me je činilo umornom i slabom. Ali, to me nije sprečilo da svake nedelje putujem po hiljadu kilometara od Beograda do Zagreba i nazad i snimam emisije. Bilo je trenutaka kada mi se veoma spavalo, naročito dok sam bila za volanom. U takvim situacijama parkirala bih auto pored puta i malo se odmorila.

Story: Praktikujete li neke vežbe?

- Iako sam bila na žestokom režimu treninga, kada sam saznala da sam  trudna,  doktorka mi je zabranila takvu vrstu aktivnosti. Sada radim samo one vežbe koje mi ne opterećuju stomak i leđa. 

Story: Imate li posebne prohteve za određenom vrstom hrane?

- Ništa se nije promenilo. Ponašam se kao da nisam trudna, a nisam dobila ni na kilaži. To najbolje mogu da procenim po Diesel farmerkama koje čuvam još iz srednjoškolskog perioda. Sećam se kako sam za njih dugo štedela jer roditelji nisu hteli da mi ih kupe. I sada mogu da ih nosim, doduše ne uspevam da ih zakopčam, ali nogavice su identične, što znači da se nisam ugojila

Story: Da li se sada, kada ste kroz ovo iskustvo već jednom prošli, manje plašite porođaja?

- Kada sam razmišljala o mogućnosti da jednog dana ponovo ostanem u drugom stanju, činilo mi se kako ću imati veće strahove. Međutim, pustila sam da stvari idu svojim tokom. Trenutno se ničega ne bojim, što ne znači da će tako biti i kada krenem u porodilište. Hanu sam rađala u vreme kada je bilo mnogo manje mogućnosti da se porodiljama olakša taj čin pa je ipak sve prošlo prirodno i bez velikih bolova. Pretpostavljam kako sada može da mi bude samo lakše.

Story: Gde planirate da se porodite?

- Iako mi je Vidoje rekao da biram grad u kojem želim da se porodim, ne bih to uradila u nekoj stranoj zemlji gde možda neću najbolje razumeti jezik. Uostalom, bilo bi mi naporno i nepraktično da negde daleko putujem pred sam kraj trudnoće. Želim da bebu donesem na svet u Beogradu ili Zagrebu.

Story: Planirate li da dojite bebu?

-Posle prve trudnoće nisam imala tu privilegiju zbog veoma neugodnih i bolnih komplikacija. Ne planiram, planovi postoje da bi se izjalovili, a situacija će sama da nametne ono što je ispravno.

Story: Možete li da kažete kako su i kasne tridesete pravo doba za trudnoću?

- Granice se pomeraju, ali ne znam jesam li ja dobar primer da tvrdim kako majčinstvo može da se planira dokle god želite. Nema pravila koje bi ukazalo na to koje su godine najbolje za majčinstvo. Kod mene sve prolazi bez problema i opterećenja, baš kao i pre šesnaest godina kada sam rodila Hanu. Pravilo je da nema pravila.

Story: Kupujete li već sada neke stvari za bebu?

- Još se ponašam kao da nisam trudna. Želim da uživam u letu, a onda pred kraj trudnoće da odradimo neke potrebne adaptacije na svim lokacijama gde živimo. Kada je reč o garderobi, to ćemo rešiti sa dva odlaska u prodavnicu.

Story: Čuvate li neke Hanine stvari koje bi mlađa ćerka mogla da nosi?

- Moja mama nedavno mi je rekla kako ona na lageru ima dosta toga, ali nije za tek rođene bebe. Osim Haninog odelceta koje je prvo obukla, ništa drugo nisam čuvala i sve sam prosleđivala prijateljicama koje su rađale posle mene.

Story: O čemu najčešće razgovarate sa Hanom? Kakvi je problemi trenutno muče?

- Nikada nisam bila autoritativna majka i trenirala strogoću jer za tim nije bilo ni potrebe. Hana pohađa matematičko-informatički smer u najtežoj zagrebačkoj gimnaziji i sve razrede položila je s odličnim uspehom, a ide i na brojna takmičenja. Vrlo je ambiciozna i samodisciplinovana pa s njom zaista nemam problema

Story: Strahujete li od toga kako će se jednog dana slagati vaša deca s obzirom na to da će razlika u godinama biti velika?

-  Najgora je razlika od sedam godina koja postoji između mene i mog mlađeg brata Domagoja. Trebalo mi je mnogo vremena da prihvatim neko drugo biće koje dolazi na svet. Verovala sam kako će on promeniti moje okruženje, obuzimali su me ljubomora, strah od neizvesnosti i patila sam zbog izdaje roditelja. Trebalo mi je dosta vremena da se prilagodim na prisustvo brata. Kod mlađe dece to je jednostavnije, dok su starija deca praktično tinejdžeri, svesnija sebe i toga da odnosi sa roditeljima nisu podložni promenama dolaskom novog člana. Hana zna da joj beba neće uzeti deo moje ljubavi i to će joj biti samo bonus u životu.

Story: Kako se Vidoje ophodi prema Hani i na koji način ona prema njemu?

-Veoma prijateljski i neposredno. Imaju neki svoj jezik, zafrkavaju se, podmećujedno drugome neke sitne smicalice, udružujuse protiv mene...

Story: Imaju li Hana i Matea priliku da se često viđaju?

-Hana nažalost zbog školskih obaveza ne može toliko vremena da provodi u Beogradu.

Story: Kako ćete Vidoje i vi obeležiti godišnjicu braka?

- Uskoro idemo u Francusku, a potom se vraćamo u Zagreb po Hanu pa zajedno idemo u Atinu i na Santorini. Početkom septembra boravićemo u Dubrovniku gde ćemo u krugu prijatelja organizovati proslavu godišnjice braka.

Story: Ide li i Vidojeva ćerka Matea s vama na put?

- Ona je još mala, ima svega četiri godine pa putuje sa svojom majkom. Do sada nije išla s nama na letovanje, ali kada poraste, nadam se da hoće.

Story: Hoćete li nakon porođaja praviti veću pauzu u karijeri?

- Sa Hanom nisam imala pauzu. Istovremeno sam studirala i radila pa sam već posle mesec dana krenula na predavanja. Ne znam kako ću se osećati i kojom brzinom oporavljati, ali ako mi je prvi porođaj bio lak, drugi bi trebalo da bude još lakši.

 

Razgovarala: Jasmina Antonijević Milošević

makonda-tracker