Snažne emocije koje je utkala u numere i na svom novom, trećem po redu albumu Žar ptica, već odavno su postale zaštitni znak pevačice Aleksandre Radović. Iako mnogima deluje kao hladna i zatvorena osoba, Aleksandra ističe kako je u krugu iskrenih prijatelja topla i srdačna, ali da svoje najintimnije tajne deli isključivo sa mlađom sestrom Jelenom i roditeljima, budući da jedino u njih ima beskrajno poverenje. Iako je srećna u stabilnoj vezi sa bivšim direktorom Štampe, uspešnim biznismenom Aleksandrom Zeremskim, pevačica od početka karijere nije volela da detaljiše o svom ljubavnom životu jer smatra da preterano eksponiranje intime može da naruši njen dugo građen emotivni odnos. Za razliku od mnogih devojaka koje od najranijih dana sanjaju o svom venčanju, Radovićeva ne mašta o izgovaranju sudbonosnog da, pošto joj je, kako kaže, mnogo važnije da uživa u istinskoj ljubavi.
Story: Nedavno ste promovisali vaš novi album Žar ptica. Jeste li zadovoljni reakcijom publike?
- Album sam pripremala tri godine, a efektivno na njemu radim tokom poslednjih godinu dana. Najviše vremena oduzima rad na muzici, tekstovima i konačan odabir onih pesama koje će se naći na albumu. Imam sreću da sa svim svojim saradnicima negujem dugu i uspešnu saradnju, a tu prvenstveno mislim na Aleksandru Milutinović i Gorana Kovačića koji su i na ovom albumu pokazali svoj ogroman talenat i želju da budu još bolji i inventivniji, što im je i uspelo. Prvi put sam sarađivala sa Ljiljanom Jorgovanović koja je uradila sjajan tekst za pesmu Brod budala. Ponosna sam na saradnju s Arsenom Dedićem koji je uradio tekst na muziku i aranžman Gorana Kovačića Ni zadnji ni prvi. Najveći deo albuma radio je Nikša Bratoš, što sam jako želela, budući da je on jednostavno genijalan.
Story: Po čemu se vaše nove pesme razlikuju od prethodnih?
- Po mnogo čemu, to je u osnovi i dalje pop zvuk, ali prožet raznim muzičkim pravcima kao što su fado i tango u baladama, a r'n'b u brzim numerama. Snimano je sa mnogo živih instrumenata, tekstovi su bolji i zreliji nego na prethodnom albumu.
Story: Zbog čega češće izvodite balade nego brze numere?
- Dobro se osećam dok pevam balade i mislim da su to pesme koje traju, ali podjednako volim i brze numere.
Story: Imponuje li vam to što važite za jednu od naših najkvalitetnijih pevačica?
- Naravno, jer sam mnogo rada i truda uložila u svoje muzičko obrazovanje. Sebe ne doživljavam kao zvezdu pa mi je taj termin pomalo i smešan u Srbiji. Postoji nekoliko ljudi u našoj zemlji koji imaju pravo da tako nešto pomisle za sebe.
Story: Pre nego što ste objavili prvi album, pet godina ste brojnim izvođačima pevali prateće vokale. Zašto ste tako dugo čekali na svoj prvenac?
- Želela sam da moj prvi album bude kvalitetan i drugačiji od onoga što je tada postojalo na našoj muzičkoj sceni. Čekala sam vreme kada će ljudi biti spremni i željni nekog novog zvuka. Da biste bili uspešni u poslu kojim se bavite, potrebno je mnogo truda, rada, ulaganja i sreće. Kada se dođe do određenog stepena kvaliteta u poslu, ne treba se time zadovoljiti, već ulagati još više i težiti ka tome da stalno budete bolji.
Story: Kako ste doneli odluku da otvorite školu pevanja?
- Shvatila sam da mladi koji žele da usavršavaju svoj glas ili nauče da pevaju, mogu to da urade samo u muzičkim školama koje se bave klasičnom muzikom, a to je nešto što njih uglavnom ne zanima. Oni žele da uče ono što je primenljivo u pop, rok, r’n’b ili soul muzici, a takva škola kod nas nije postojala. Želela sam da omogućim svima da uče sve ono što ih zanima i što je potrebno da jedan pevač pop muzike bude dobar i kvalitetan.
Story: Govorite li svojim učenicima o manama pevačke profesije?
- Ne samo da im govorim, nego im to i pokazujem na svom i primerima mojih kolega. Imaju priliku da vide kako izgledaju naši radni dani, koliko vremena i napora ulažemo u posao. Vodim ih na snimanja spotova, pripreme za koncert kako bi videli da je ovaj posao izuzetno stresan. Stalno ih učim da ne jure za uspehom preko noći i po svaku cenu.
Story: Da li ste se nekada pokajali što ste izabrali muziku za svoj životni poziv?
- Vrlo često se kajem jer mislim da bih imala mnogo mirniji i srećniji život da sam izabrala, na primer, prosvetu. Nisam tip osobe koji voli da se eksponira, ne volim da dajem intervjue, a još manje da se slikam, ali ova profesija to sve zahteva.
Story: Koliko vaš privatni život trpi zbog posla kojim se bavite?
- Trudim se da te dve stvari uskladim. Neminovno je da zbog prirode posla dosta odsustvujem od kuće, putujem i ređe se viđam sa porodicom, ali nastojim da im to nadoknadim u periodu kada nemam obaveza.
Story: Šta može najlakše da vas iznervira, a šta da vas nasmeje?
- Ljudska glupost i neistina, a najlakše me nasmeje moj sestrić Luka.
Story: Delujete kao veoma hladna osoba. Jeste li zapravo takvi ili ste privatno mnogo emotivniji?
- Mislim da sam i previše emotivna. Rasplače me ljudska nesreća koje je danas mnogo u medijima i na ulicama, kao i nemogućnost da nekome pomognem kada to želim. Hladna i zatvorena osoba sasvim sigurno ne može da peva pesme koje ja pevam. Takvo mišljenje o meni verovatno imaju ljudi koji me ne poznaju. Oni koji me znaju ceo život, rekli bi vam potpuno drugačije.
Story: O svom privatnom životu odlučno odbijate da pričate već godinama. Jeste li i kao devojčica bili tako zatvoreni ili vas je tome iskustvo naučilo?
- Postoji velika razlika između privatnog i emotivnog života. O privatnim detaljima često govorim i ne krijem šta volim da radim u slobodno vreme, da li sam ovakva ili onakva. O emotivnom ne govorim jer je to samo moj mikrokosmos koji čuvam za sebe. U ovom poslu sam zbog ljubavi prema muzici i ne znam zašto bih stavljala akcenat na nešto drugo. Dosta stvari o meni publika može da sazna kroz moje pesme.
Story: Koliko imate pravih prijatelja?
- Imam nekoliko drugarica iz detinjstva i studentskih dana na koje uvek mogu da se oslonim. To su moji jedini pravi prijatelji.
Story: Kakvi ste kada ste zaljubljeni?
- Kao i svaka druga žena. Sve vidim kroz ružičaste naočare, život izgleda bolji i lepši, a stvari dobijaju smisao.
Story: Da li ste u duši romantik?
- Jesam, ali nažalost, romantika se sve više gubi iz naših života.
Story: Neretko vam novinari zameraju da delujete uobraženo, da li vam to smeta?
- To mi je, iskreno, zaista smešno. Verovatno sam sve drugo osim uobražena, ali razumem zašto tako misle s obzirom na to da vodim računa o tome kome dajem intervjue. Ljudi koji me upoznaju, uvek kažu da sam srdačna, prirodna, prijatna i nimalo uobražena.
Story: Izuzetno ste vezani za mlađu sestru Jelenu. Prija li vam uloga starije sestre?
- Jelena je mlađa od mene svega jedanaest meseci i pet dana, ali je bebasta i razmažena jer je navikla da odmalena brinem o njoj, što mi nikada nije teško padalo. Uživala sam i još uživam u toj ulozi. Volim je više od sebe i nema dana da ne pomislim kako je i šta radi. Kada bih morala da biram između sreće za sebe i sreće za nju, uvek bih izabrala njenu sreću. Znam da bi i ona uradila isto.
Story: Kome se obraćate kada vam je teško?
- Uvek roditeljima. Naučili su sestru i mene da uvek kažemo šta nas muči jer su četiri glave uvek pametnije od jedne.
Story: Čime se branite od zlih ljudi?
- Samo dobrotom. Verujem u Boga i često idem u crkvu, upalim sveću za sve svoje neprijatelje i iskreno im poželim svu sreću i uspeh u životu. Trebalo je vremena da to uradim bez gorčine i besa jer prosto nije prirodno da želiš sreću nekome ko je tebi ne želi. Vremenom sam uspela da se oslobodim tih ružnih osećanja i da im zaista čistog srca poželim sve najbolje.
Story: Kako reagujete u teškim životnim situacijama?
- Nisam osoba koja ne ume da se izbori sa problemima koje život nosi. Volim dobro da razmislim, sagledam koje su mi sve opcije i na racionalnom nivou pristupim rešavanju problema. Nisam paničar i dobro funkcionišem pod pritiskom. Ako nisam u mogućnosti da problem rešim sama, često se obratim porodici i prijateljima.
Story: Koliko ste često patili zbog ljubavi? Možete li da kažete da ste birali prave muškarce ili one pogrešne niste uspeli da mimoiđete?
- Ako ste ikada slušali moje pesme, znate odgovor na to pitanje. Svako ko voli, sigurno veruje da je osoba s kojom je trenutno u vezi ona prava. U tom smislu, ne postoje pravi i pogrešni izbori jer svaki je pravi u tom trenutku.
Story: Da li za sebe mislite da ste hrabra žena?
- Da, jer nema razloga da to ne mislim. Hvatam se u koštac sa problemima, uvek idem napred i umem da se podignem posle pada. Plašim se jedino neizvesnosti koju život u Srbiji nosi, kao i bolesti najbližih.
Story: Kako podnosite životna razočaranja?
- Verom i nadom u bolje dane.
Story: Da li svoje greške lako priznajete i umete li da kažete izvini?
- I te kako priznajem svoje greške. Umem da se izvinim, ali samo u slučajevima kada sam i sama duboko svesna da sam pogrešila.
Story: Koliko vam je važno da je muškarac s kojim ste u vezi materijalno obezbeđen?
- Važno mi je da muškarac ima ambiciju i cilj jer kada to postoji, uspeh je neizbežan. Sa uspehom dolazi samopouzdanje, lična ostvarenost i samosvesnost. Takav muškarac je zadovoljan, srećan i kao takav treba svim ženama. Ne volim iskompleksirane muškarce koji su stalno u strahu od ženske ambicije. Lično nisam materijalista i ne spadam u onu grupu žena koje bi želele da sede kući dok ih muškarac doživotno izdržava. Imam sreću da radim posao koji volim i od kojeg mogu dobro da živim. Volim sama da zarađujem novac jer ženina nezavisnost leži u njenoj ekonomskoj nezavisnosti.
Story: Šta partneru nikada ne biste oprostili?
- Čovek nikada ne može sigurno da tvrdi šta bi oprostio, a šta ne. Nikad ne reci nikad, ali pri ovoj pameti, mislim da nikad ne bih mogla da oprostim osobi do koje mi je stalo da oseća nešto prema nekoj drugoj ženi dok je sa mnom ili prevaru sa mojom najboljom drugaricom. To su za mene najniže stvari koje neko može da uradi.
Story: Mislite li da godine nisu bitne kada je reč o udaji i zasnivanju porodice?
- Za brak godine nisu važne. Neki ljudi se pronađu pre, a drugi kasnije jer ljubav ne zna za godine. S druge strane, zasnivanje porodice u nekim poznijim godinama života ne vidim kao sjajnu opciju. Deca koja se rode u takvim brakovima osuđena su na to da jako mlada ostanu bez roditelja, a to mi je tužno. Lično bih volela da imam barem dvoje dece i jednog dana zasnujem porodicu. Kažu da je majčinstvo osećaj koji ne može da se uporedi ni sa jednim drugim.
Story: Plaši li vas otkucavanje biološkog sata?
- Ne, jer se u životu stvari dese ili ne dese. Ako to tako doživite i prihvatite, ne postoji razlog za strah od nečega što nazivaju biološkim satom. Osim toga, mislim da su tridesete najbolje godine za ženu jer u njima treba uživati i pustiti život da ide svojim tokom. Svakako, od onoga što nam je Bog odredio ne može se pobeći.
Story: Maštate li o svom venčanju?
- Ne razmišljam o tome, ali maštam o slozi i ljubavi za ceo život.
Story: Jeste li ljubomorni u vezi?
- Ne spadam u ljubomorne žene. Veoma sam svesna svojih kvaliteta i mislim da je upravo to osnovni razlog izostanka ovog osećanja. Volim ravnopravnost i podjednak trud i zalaganje u vezama. Uspešne veze zasnivaju se na uzajamnom poštovanju i toleranciji. U vezama u kojima se sve odluke prepuštaju jednom od partnera, neminovno dolazi do nezadovoljstva druge strane, a to ljubav vodi u slepu ulicu.
Story: Da li biste jednog dana zapostavili karijeru zbog porodice?
- Nikada ne bih stavila karijeru ispred porodice. Porodica je najvažnija i učinila bih sve da oni ne trpe zbog moje karijere.
Aleksandra Dimitrijević
