Umetnički rad Bilje Krstić (58) koja već više od decenije uspešno vodi orkestar Bistrik, cenjen je i van prostora čiji tradicionalni melos neguje. Uz svoje ćerke Milicu (30) i Lenku (24) vodi miran život koji je tokom poslednjih godinu dana više nego ranije ispunjen srećom zbog rođenja unuke Noe. S obzirom na to da je devojčica rođena pre vremena, mlada baka je vreme i energiju usmerila ka devojčici, a sada kada se ona u potpunosti oporavila, uživa u svakodnevnim radostima. U intervjuu za magazin Story, popularna pevačica koja zvuke Balkana promoviše na koncertima širom sveta, govori o svojim ćerkama, životu, ali i velikim planovima koji je očekuju ovog leta.
Story: U februaru ste upriličili krštenje svoje unuke Noe koja je tada napunila godinu dana. Kako ste se osećali tokom i nakon ceremonije u hramu Svetog Save?
- Krštenje je bilo veselo, kako i priliči takvim događajima u najužem porodičnom krugu, a kasnije smo otišli u restoran Mitologija gde smo proslavili taj sveti čin. Glavni organizator bio je tata Tika, tako da su Milica, Noa i Miloš bili potpuno opušteni. Noa je bila kratko na slavlju, a svi smo gasili svećicu i pevali rođendansku pesmu. Noa se umorila i ubrzo otišla sa mamom Milicom, a rođendansko slavlje nastavilo se do kasno u noć.
Story: Vaša ćerka Milica rodila je Nou u šestom mesecu trudnoće. Kako ste vi kao njena majka proživeli poslednjih godinu dana?
- Da, Noa je rođena u dvadeset šestoj nedelji. Svi smo bili uplašeni zbog mogućih komplikacija koje inače prate bebe kada se prerano rode. Ona je naš pravi mali heroj. Idemo dalje...
Story: Na koji način su vaša ćerka i zet odabrali ime za devojčicu?
- Mama Milica odlučila se za ovo prelepo starozavetno ime.
Story: Kako se vi osećate kao baka?
- Ova ljubav ne može da se opiše. Stalna briga i želja da sve bude u najboljem redu uvek su prisutne.
Story: Iz vaših ranijih izjava uočljivo je da ste izuzetno vezani za svoje ćerke.
- One su sada već zrele ličnosti koje su iz roditeljskog doma u život krenule sigurnim koracima i sa sobom ponele sve što je potrebno. One su odgovorne, sposobne mlade dame i kvalitetni ljudi. Ponekad me iznenade svojom hrabrošću. Dopada mi se što su spremne i odlučne u namerama da ostvare svoje snove.
Story: Koja su Lenkina trenutna interesovanja?
- Ona studira istoriju umetnosti, voli muziku i putovanja. Ima dečka koji je pre pet godina ušao u naše živote i sve nas opčinio. Tu je i divno društvo sa fakulteta s kojim nikad nije dosadno. Provela sam sate i sate s njima dok su pripremali ispite. Veoma je zabavno gledati ih dok rade, tu su razne dosetke, imitacije...
Story: Da li biste s ove distance i kao baka nešto promenili u vaspitavanju dece?
- Radila bih sve ono što sam i ja činila kada sam odgajala svoju decu. Potrebno im je mnogo ljubavi, pažnje, poučnih priča, radosti i smeha da bismo svi podjednako uživali u njihovom odrastanju.
Story: Imate uspešnu karijeru, veliku decu, a sada i unuku, šta još priželjkujete da vam se dogodi u životu?
- Samo zdravlje za decu i da dođe neko mirnije i stabilnije vreme.
Story: Doživeli ste svetsku slavu, veoma ste cenjeni i poštovani širom planete, a opet normalni, čvrsto stojite na nogama, šta je bilo presudno da vas uspeh ne odvede na neku drugu stranu?
- Davno sam ponela titulu antizvezde. Nema tu neke posebne mudrosti. Ljudi koji su ostvareni nemaju problema sa popularnošću koja ih prati.
Story: Šta je ono što vas lično ispunjava u trenucima kada niste Bilja Krstić, vokalni solista ili mama i baka?
- Teško mi je da odgovorim na ovo pitanje. Vezana sam za muziku i živim život pun tonova. Ona je moja strast i u to ime citiraću jednu staru englesku izreku koja kaže: Bez muzike, život je putovanje kroz pustinju.
Story: Na koji način najradije provodite slobodno vreme?
- Umesto da ga koristim kao i svi ljudi za odmor, relaksaciju, rekreaciju, kozmetičara, obavljam zaostale kućne poslove jer je upravo to jedino vreme kada mogu da ih dovršim. Volim da skoknem do pijace, pripremim neki specijalitet sa decom, usput odletimo na kafu do omiljenih kafića i restorana Pomodoro, Diplomatik i Mitologija. Prošetamo Nou do hrama Svetog Save, a ponekad stignem i da odigram neku partiju jamba. U slobodno vreme malo preslišavam Lenku, a usput još nešto i naučim iz istorije umetnosti. Toliko ima zanimljivih stvari iz predmeta koji se zove Studije baštine. Eto, tako izgleda moje slobodno vreme.
Story: Bili ste kuma na večanju mnogim poznatim parovima, vašim prijateljima Oliveri i Đorđu Balaševiću, Siniši Kovačeviću i Ljiljani Blagojević, Gorici Popović i Nenadu Petroviću, što samo po sebi mnogo govori o vama kao osobi. Koliko su vam prijateljstva važna u ovim današnjim vremenima i na koji način uspevate da održite takav odnos sa ljudima?
- Prijateljstva su mi izuzetno važna. Prijatelji me ohrabruju, paze, čuvaju i kritikuju kada je to neophodno. Najvažnije je da budemo zajedno kada se dešavaju i lepe i ružne stvari. Prijatelji nisu bez mana, kao ni mi. Oni nam žele samo najbolje. Tu su da nas nateraju da preispitamo svoje odluke, da s njima pričamo o onom što nas čini srećnim, o osobama koje volimo i o problemima koji nas tište. Oni su naša prava porodica.
Story: Nedavno ste objavili spot za pesmu Kraj potoka bistre vode u vorld mjuzik maniru, zašto ste odlučili da obradite baš ovu sevdalinku?
- Odavno sam imala želju da tu pesmu snimim sa Bistrikom. Slušala sam razne verzije koje su bile zaista fantastične, ali najviše me je dotaklo savršeno izvođenje Jasne Kočijašević. Slušajući njenu izvedbu, odlučila sam da ta pesma nađe posebno mesto na novom albumu jer se na njemu nalaze upravo numere koje slove za najlepše s ovih prostora, a ona to svakako jeste. Pesma će biti dostupna na Deezeru i svim ostalim digitalnim platformama iTunes, Spotify, Amazon. Spot postoji na Youtube kanalu Mascom Recordsa.
Story: Bliži se vaš koncert u Domu sindikata 9. maja, šta publika može da očekuje ove godine i zbog čega ste odabrali baš tu dvoranu?
- Odabrali smo ovaj prostor jer ima najbolje ozvučenje u jugoistočnoj Evropi. Đurađ Plavšić, s kojim sarađujemo 11 godina, zadužen je za zvuk i on već dugo radi koncerte u ovoj kući. Za ovu salu vezuju me i divne uspomene. Prve velike koncerte imala sam sa Ranim mrazom i Balaševićem upravo u ovoj sali koja je bila premala da primi toliku publiku. Ovde može da stane oko 1.700 ljudi, što nije mali broj, scena je odlična i kontakt sa publikom prisniji je nego u drugim dvoranama u Beogradu. Takođe, ono što je važno jeste to da je u samom centru grada. Ovim koncertom najavljujemo novi album koji izlazi krajem leta. Na koncertu ćemo izvesti nekoliko pesama sa novog albuma. Posebno mi je drago što ću prvi put pred publikom u Beogradu otpevati omiljenu pesmu iz Vranja Dimitrijo, sine Mitre koju smo snimili u prelepom aranžmanu Mikija Stanojevića. Biće predstavljene i pesme s a cappella albuma Izvorište i iz filma Zona Zamfirova.
Story: Nastupate u Beogradu nakon četvorogodišnje pauze, zbog čega ste toliko dugo bili odsutni sa prestoničke koncertne scene?
- Mnogo smo radili ovih godina, imali nastupe na festivalima, snimali disk Izvorište, otvorila sam i radionicu vokalne tradicije na Kolarcu, a za solistički koncert potrebna je ozbiljna priprema.
Story: Za kraj leta najavili ste album na kom će biti deset pesama, pretežno varoških i gradskih, a pojedine će prvi put imati tonski zapis. Kako ste ih birali i koje će se sve numere pojaviti na disku?
- Još pre nekoliko godina moj prijatelj Peca Popović dao je predlog da se na sledećem albumu Bistrika upravo nađu najlepše ljubavne gradske i varoške numere koje su obeležile vreme velikih pevača izvorne muzike. Sve pesme za album pažljivo su odabrane, a okosnicu upravo čine one koje su uvršćene u red bisera tradicionalne muzike. Pored najlepše sevdalinke Kraj potoka bistre vode, našle su se i prelepe pesme iz Vranja, a meni je izuzetno draga Sedi moma na visoko. Ona postoji samo kao notni zapis, a mi smo je prvi snimili u studiju.
Story: Početkom maja nastupićete na festivalu u Briselu gde su se do sada predstavljali naši trubački orkestri. Kako će izgledati vaš nastup?
- Na festivalu Balkan Trafik u Briselu nastupaću zajedno sa poznatom pevačicom sevdalinki Amirom Medunjanin iz Bosne i Tamarom Obrovac iz Hrvatske. Delićemo koncert, a orkestar je specijalno sastavljen za tu priliku i vodi ga čuveni džez muzičar Bojan Zulfikarpašić. Sigurna sam da ćemo napraviti odličnu atmosferu i to će biti najbolje predstavljanje balkanske muzike.
Story: Nedavno ste dobili priznanje Zlatni beočug za trajni doprinos u kulturi, kako se osećate povodom dobijanja ovog značajnog priznanja?
- Radujem se ovoj nagradi i doživljavam je kao potvrdu vrednosti ovoga što radim. Priznanja malo i obavezuju, ali su i dokaz da neko prepoznaje to što radimo.
Story: Koji su vam momenti iz dosadašnje karijere Bistrika najdraži i šta vam uvek izmami osmeh na lice kada ih se setite?
- Dugačka je kilometraža ovog orkestra i ima mnogo zanimljivih dogodovština sa gostovanja. Stajati na bini sa vrhunskim muzičarima kao što su Rej Čarls ili Mercedes Sosa i biti s njima na zajedničkom koncertu u Rimu u Koloseumu, nešto je što ću pamtiti ceo život.
Story: Da li ste zadovoljni što svojom muzikom razbijate predrasude o zemlji iz koje dolazite kada odete u svet?
- U početku bilo je i takvih problema. Sećam se jedne veoma neprijatne situacije na festivalu Zlatna ruža Montrea 2001. godine kada sam našu zemlju predstavljala sa emisijom Hand made. Bila je to saradnja RTS-a sa urednicom Anjom Rogljić i mojom tadašnjom izdavačkom kućom Energia. Ušli smo u finale i zauzeli četvrto mesto. Imali smo isti broj bodova kao i emisija koja je rađena u koprodukciji Francuske i Izraela. Pitali smo jednog člana žirija iz Engleske zašto ne delimo treću nagradu jer imamo identičan broj bodova, a on nam je odgovorio: Pa vi ipak dolazite iz Srbije. Danas je drugačija situacija. Često se dešava da se za vreme nastupa Bistrika u inostranstvu traži stolica više, kao što je bilo u Kenedi centru u Vašingtonu.
Razgovarala: Ksenija Konić
