Svestranom umetniku Draganu Marinkoviću Maci (45) mnogi će zameriti njegove javne istupe, to što bez dlake na jeziku govori o društvenim problemima i ne trudi se da se uklopi u opšte prihvaćene stavove, ali retki su oni koji će mu osporiti talenat. Veseli Sarajlija najponosniji je ne svoje sinove Lava (9) kog ima iz braka sa šminkerkom Amrom Redžić, i Fjodora Simeona (3) iz drugog braka sa suprugom Tijanom Golubović. Baš zbog njih, kako bi im obezbedio egzistenciju i bolju budućnost, Maca radi punom parom. A ovaj glumac nedavno se zbog predstave Ja, Mahalac, koja je nastala po motivima novinskih članaka Indire Kučuk-Sorguč, našao u centru skandala jer je odlučio da uprkos prekidu saradnju sa produkcijom Filter nastavi da igra gledanu predstavu.
Story: Mnoge je zbunila informacija da je predstava Ja, mahalac otkazana. Šta se zapravo desilo?
- Produkcija s kojom sam sarađivao ima neopisivu želju da tabloidizuje kraj naše saradnje što je za mene, najblaže rečeno, nepristojno. Lično ne podržavam prepucavanje preko medija, bilo da je reč o privatnosti ili o poslovnim odnosima. Ljudi rade, sarađuju, prestaju sa saradnjom iz ovog ili onog razloga. Svaka država pravno je uređena i postoje institucije koje se bave verodostojnošću iskaza. Našao sam novu produkcijsku kuću s kojom sarađujem i predstava se igra dalje. Izvinjavam se publici što je dovedena u takvu vrstu konfuzije, ali i u isto vreme zahvaljujem na interesovanju za predstavu.
Story: Indira Kučuk-Sorguč preti vam tužbom ukoliko nastavite da igrate predstavu. Kako ste reagovali na njeno saopštenje?
- Kao i svaki civilizovani čovek, ne volim pretnje. Meni je pretnja mnogo veće uznemiravanje od tužbe. Provlače mi ime po novinama da bi skrenuli pažnju na sebe. Radim mnogo, nemam vremena da kukumavčim, tražim sapatništvo, izigravam mučenika. Nažalost, to je postalo mnogo verifikovanije nego presuda institucije koja si time bavi. Predstava jeste nastala po motivima tekstova gospođe Kučuk-Sorguč i to nikada niko nije krio niti osporavao. I dan-danas to govorim i ističem, ali njeni novinski tekstovi samo su motivi po kojima sam napravio ovu predstavu.
Story: Vređaju li vas optužbe da ste svojim ponašanjem ugrozili ovaj projekat?
- Nazivan sam mešetarom, očajnikom, pohlepnikom... A ja sam samo igrao takve uloge i zabavljao publiku, sejao dobre vibracije i smeh do suza. Posle jedne predstave postavio sam pitanje: A ko će da plati ove račune?Još nisam čuo za termin samofinansirajući putujući glumac, niti sam sreo takvu osobu na svom životnom putu. A, vi? Vređanje nekoga najviše govori o osobi koja je uvrede izgovorila. Niče je u Zaratustri ispisao najlepšu rečenicu: Zmaj nikada nije umro od ujeda zmije! Toliko.
Story: Šta je po vašem mišljenju glavni razlog prekida saradnje sa produkcijom Filter?
- Kulminacija je bila pre nekoliko meseci kada sam u Tuzli odigrao dve predstave zaredom, što nije prvi put. Nakon četiri sata na sceni, produkcija je bukvalno uzela pet puta više novca od mene, ne priznajući ni putne, ni vitalne troškove. Da sam kino projektor, pregoreo bih posle četiri sata. Na moj predlog da se uslovi poboljšaju, produkcija se oglušila. Štitim svoj esnaf i ne dozvoljavam da se umetnici izrabljuju.
Story: U kakvom svetu živimo?
- Živimo u izuzetno čudnim i teškim vremenima. Čudna su jer su toliko dugo teška. Mislim da svaka tegoba ima svoj rok trajanja, a ova naša nikako da prođe. Ljudi su kvarljiva roba, a zbog ovih teških vremena u kojima živimo, postali su još kvarljiviji. Nestalo je morala, obraza, časti... Svet je postao surov i novac je postao sve. Pohlepa i alavost dominiraju od Wall Streeta pa do Sarajeva.
Story: Uspevate li da samo svojim umetničkim angažmanima obezbedite egzistenciju za sebe i svoju porodicu ili morate da se bavite i nekim dodatnim poslom?
- Scenska umetnost, kroz pozorišnu ili filmsku produkciju, može više kreativno nego finansijski da vas zadovolji. Da bih pošteno zaradio novac i othranio svoju porodicu, primoran sam da radim i druge poslove .
Story: Plašite li se u kakvom će regionu i kakvim uslovima živeti vaša deca?
- Samo budale nije strah. Sasvim je logično da se plašim, shodno istorijskim faktima, a na kraju krajeva, shodno mojim životnim iskustvima u koja mogu da ubrojim dva rata. Mogu samo da se nadam da moja deca neće doživeti slično iskustvo, a ja ću se kao roditelj potruditi da oni nikako ne budu ni na koji način učesnici u nečem sličnom. Takvo iskustvo uvek je isto - loše.
Story: Kakvi ste kada se iznervirate?
- U zavisnosti od toga šta me iznervira. Kad je neko glup i lenj, tad mi je prag tolerancije minus četrdeset dva. Ali, suštinski nisam tamni oblak. Nervira me najviše ona druga polovina mene kada izroni iz tame i postavi mi jedno sasvim prosto pitanje: A šta sve ovo tebi treba? No, uspeš da se podigneš i nastaviš da se boriš za život, porodicu, decu...
Story: Šta vam u tim trenucima popravi raspoloženje?
- Ne bih da zvučim patetično, ali dečji pogled odmah popravlja raspoloženje. Pogledi moja dva sina dovoljni su da pobede sve nedaće, probleme. Ma, ta četiri oka razoružaće svu vojsku ovoga sveta.
Story: Kako se vaši sinovi nose s vašom popularnošću? Jesu li svesni da je njihov tata čuveni Maca?
- Kada me vidi na TV ekranu, mlađi sin kaže: Ono je moj tata. Stariji je svestan da je njegov tata između ostalog i Maca, što ne utiče na bilo kakvu vrstu naših odnosa. Decu odgajam tako da ne smeju da budu Macini klinci, već ponosni nosioci svojih imena Lav Marinković i Fjodor Simeon Marinković.
Story: Da li su zbog toga što ste im vi otac nekada doživeli neku neprijatnu situaciju?
- Kada odemo na roditeljski sastanak, mame i ćerke se obraduju nama Marinkovićima. Malo mi je neprijatno od tolike pažnje. (Smeh)
Story: Šta ste godinama naučili od žena, a šta one od vas?
- Žene su od mene naučile da je biti bolno direktan i iskren mnogo prijatnija stvar nego laskanje. A ja sam od njih naučio koliko mi muškarci ustvari ništa ne znamo o njima. One su za nas večna zagonetka koju mi skoro patološki pokušavamo da odgonetnemo. Naučio sam još da je svaka prava, nekom drugom bila kurva. U svakom slučaju, svaka gola žena je u pravu.
Story: Važite za izuzetno duhovitog i čoveka od akcije, da li nekada upadnete u životnu kolotečinu?
- Nikada. Depandans moje kancelarije danas je bio u pekari. A moja kancelarija je inače kafana jer je to institucija. Mene ne interesuje forma, samo suština. Bilo kakve vrste klišea ili stvari koje se podrazumevaju meni su strane i borim se protiv njih tako što ne menjam svet, već sebe.
Story: Čime hranite svoj duh?
- Kada ste okruženi ljudima koje volite i koji vole vas i kad se bavite poslom koji volite, vaš duh je prvenstveno zdrav, uhranjen, a samim tim i bogat.
Story: Plašite li se godina i starenja?
- Meni je tek u decembru punih četrnaest - magareće godine. Poznato je kako su glumci najveća deca, što ne znači da sam infantilan ili nesiguran kao čovek. Šta više, bojim se starenja samo u smislu da u ovim vremenima, kad se loši ljudi najbolje pronalaze, ima sve manje onih na koje se možeš osloniti. S vremena na vreme svima nama treba oslonac, a ne teg.
Razgovarao: Danilo Mašojević
