Ovo je jedna od priča koja bi i u svetu bila opisana kao neuobičajena. Na našim prostorima mišljenja su podeljena. Dok jedni glumicu Ljiljanu Jakšić Salvetu (52) nazivaju Majka hrabrost, drugi to što je postala majka, podvode pod ludost. Naime, ona je nakon što je prošlog novembra napunila pedeset i dve godine na svet donela zdravu ćerku koju je nazvala Darija jer je smatra darom od Boga. Sam po sebi, ovaj čin je nesvakidašnji, ali to nije kraj... Njena ćerka začeta je uz pomoću vantelesne oplodnje, a kada je otac devojčice saznao da je zahvat uspeo, rešio je da se povuče. Ostavio je svoju dotadašnju partnerku s kojom je planirao potomstvo i nestao iz Darijinog i Ljiljaninog života. Međutim, glumicu to nije salomilo, ona sa osmehom na licu podiže svoju mezimicu i čeka bolja vremena za ljubav. Magazin Story prvi predstavlja devojčicu koju je Ljiljana rodila u šestoj deceniji i ekskluzivno donosi intervju u kojem se ona osvrće na zadovoljstvo majčinstva, objašnjava da li se beba normalno razvija i može li ona da obavlja sve one poslove koje bi radila i da je u dvadesetim godinama, ali se takođe suočava sa strahovima povodom neizvesne budućnosti u kojoj je čeka obaveza da svoju ćerku izvede na pravi put.
Story: Zbog čega ste radili do pred sam porođaj?
- Dobro sam se osećala, a i samohrana sam majka. Radila sam do početka devetog meseca trudnoće, a onda sam, na insistiranje profesora Radulovića, ali i zato što sam već postala prilično gabaritna, morala da prestanem. Međutim, taj prestanak rada kod mene je išao malo teže jer mi se za dvadeset i osam godina, koliki je moj radni vek, nikada nije desilo da ne radim duže od petnaestak dana. Lomila sam se svakodnevno i konačno sam ga poslušala kada je slučajno odgledao jednu emisiju u kojoj sam gostovala, pozvao me je i naredio: Iz ovih stopa u bolnicu! Jedva sam ga namolila da mi dozvoli da odem kući po stvari i da se u bolnicu javim ujutro.
Story: Da li vam je teško pao boravak u bolnici?
- Tri nedelje bila sam van sebe jer sam, iako nisam osećala nikakve tegobe, morala da budem na nekoj vrsti održavanja trudnoće, pre svega zbog svojih godina, ali i zato što sam zatrudnela putem vantelesne oplodnje. Ipak, zbog velike posvećenosti lekara i sestara, taj period ostaće mi u prelepom sećanju.
Story: Jeste li imali neke komplikacije?
- Objasnili su mi kako će, ako dođe do komplikacija, biti kasno da se bilo šta preduzme i da sam hospitalizovana kako nešto ne bi krenulo po zlu. Bili su jako pažljivi prema meni, a družeći se sa drugim ženama koje su prolazile kroz sobu, stekla sam i nova prijateljstva.
Story: Zašto ste molili lekare da vam pomere termin porođaja?
- Želela sam da se porodim što kasnije, da to bude što bliže terminu. Pre svega zato što sam želela da beba bude što zdravija jer se, na primer, pluća razvijaju poslednja, a lekari su opet hteli da me porode ranije budući da su svi pregledi ukazivali da je beba spremna da dođe na svet. S obzirom na to da mi je carski rez bio zakazan za 21. novembar, poslednji adut da se porodim posle tog datuma bilo je to što ne želim da se moja ćerka rodi u istom horoskopskom znaku kao ja. Škorpijama je, naime, svojstveno to da im ništa ne bude jednostavno, imamo talenat da sami sebi iskomplikujemo život. Iako smatram da je to jak i dobar znak i volim to što sam horoskopska Škorpija želim da mojoj bebi bude nešto lakše i veselije kroz život. Na tu moju konstataciju doktor je prevrnuo očima, bio je van sebe, ali onda se nasmejao i rekao: U redu, probaćemo. Moja Darija rođena je 25. novembra sa 3.400 grama i 52 centimetra, u znaku Strelca.
Story: Kako je protekao carski rez?
- Sjajni doktor Dejan Dimitrijević pre samog početka intervencije rekao mi je da ću osetiti samo kako prelazi vatom preko mesta gde će napraviti rez. I bilo je tako... Probudila sam se u bolovima i sa saznanjem da je porođaj obavljen. Bila sam još na operacionom stolu kada mi je doktor rekao da sam dobila lepu i zdravu ćerkicu, tačno u dvanaest časova i tri minuta i to je za mene trenutak koji ću pamtiti celog života. Uvek kada govorim o tome, obuzmu me emocije. Za mene je to tako veliki dar od Boga da ne mogu da vam opišem.
Story: Kada su vam prvi put doneli bebu?
- Dariju sam prvi put videla sutradan, doneli su mi je dva puta na po nekoliko minuta . Taj osećaj kada su unosili i davali mi u naručje to malo preslatko biće, poput malo veće kiflice, koje trepće i gleda me svojim krupnim očima, to je nešto neverovatno. Bože, hvala ti! Imala sam normalan postoperativni tok bez ikakvih komplikacija, kao da mi nije pedeset dve, već dvadeset pet.
Story: Zašto ste devojčicu nazvali Darija?
- Bila su u opticaju tri imena, ali prevagnulo je Darija. Moja ćerka mi je dar od Boga u ovim godinama, zato Darija. U osnovi imena je dar, a moć darivanja je ogromna. Ovo je retkost i ne znam koliko je žena u ovoj dobi uspelo da se ostvari u ulozi roditelja.
Story: Možete li da dojite bebu?
- Mesec dana posle porođaja, završena je laktacija, proces formiranja mleka kojeg sada imam više nego dovoljno. Presrećna sam jer mogu da kažem kako je sve onako kako treba. U prvo vreme, pored podoja Dariji sam davala i prehranu, ali sada je sve na svom mestu. Valjda je i taj moj stav kako ću je dojiti, imati normalan porođaj i trudnoću doprineo da sve bude u najboljem redu.
Story: Da li vam je s obzirom na godine teško da vodite računa o bebi?
- Ovo mi je najlepši period u životu. Mada me sve boli, kičma, noge, ruke... imam bolje bicepse i tricepse nego ikada ranije. Sve oko bebe zahteva veliki fizički napor, ali sreća moja da sam čitavog života trenirala i nisam prestala do pred sam porođaj. Iako sam tokom ovih prvih meseci veoma malo spavala, majčinstvo mi predstavlja veliko zadovoljstvo. To je neki dragovoljni automatizam zbog kojeg sam veoma rado ustajala i radila sve oko nje. Kada je uzmem u naručje dok plače, smeje se, trepće, mrda ručicama koje su toliko slatke da bih ih pojela, svaka muka nestaje.
Story: Jeste li je već vodili na redovne preglede? Kakvi su rezultati?
- Posećujemo razvojno savetovalište, mesto gde roditelji dobijaju potrebne i potpune informacije kako i šta treba da rade sa bebicama. Doktorka Petrić, koja je izuzetan stručnjak, davala mi je savete, ali i objašnjavala mi kako tako malo biće doživljava svet oko sebe, poput toga da beba u ovom periodu ne razaznaje likove, ali reaguje na boje i nabore, pa sam počela da se igram s njom nekim svilenim marama koje sam vezala u čvorove... Reaguje na zvuk, pa joj pevam, ne prestajem, dosta joj pričam, to bebe vole i to ih umiruje... Išla sam, naravno, i kod pedijatra, doktorke Stanišić, dobila je i drugu vakcinu. Sa bebom je sve u redu, dobila je uput za fizijatra, doktorku Rakić, i sada je u periodu kada treba da ojača vrat, a lekarka mi je pokazala vežbice. Srećna sam što stalno nailazim na lekare i sestre koji su divni ljudi i zaista vole svoj posao.
Story: Ipak porodiljsko odsustvo trajalo vam je veoma kratko. Zašto ste se tako brzo vratili na posao?
- Moje trudničko i porodiljsko odsustvo trajalo je dva meseca, a to znam zato što se beleže nastupi u Skadarliji za koje sam plaćena. Zapisano je da nisam radila od 3. novembra do 26. decembra. Ne kažem da mi je bilo lako, ali ja sam slobodan umetnik, a sada i samohrana majka i zato moram da radim. Srećom da mi je tu rođena sestra Snežana koja čuva bebu, pa mogu svako veče da nastupam. Finansije su osnovni razlog mog tako brzog povratka na posao, ali mi to ne pada teško jer svoj poziv neizmerno volim.
Story: Šta ćete kada vam se sestra uskoro vrati u Suboticu gde radi u tamošnjem pozorištu?
- Nastaviću da nastupam, pa ću se potruditi da nađem nekog ko će čuvati dete dok sam ja na poslu. To nije nimalo jednostavno, ali moram, to mi je jedini način. Potrebno je isplatiti i kredit za ovaj stan, između ostalog.
Story: Da li ste dobili neku pomoć od države?
- Porodiljama se za prvo dete daje 36.000 dinara i već je trebalo da ih dobijem, ali je potrebno da izvadim sedam, osam papira, a nemam toliko vremena da odem i završim sve za jedan, dva dana, već odlazim i uzimam jedan po jedan. Prosto treba sve to sačekati na šalterima. Kad ih sakupim, verovatno ću i dobiti tu jednokratnu pomoć. Mada, koliko sam čula, za pomoć koju bi trebalo da dobijam jedanaest meseci, a koja za žene u Beogradu iznosi oko dvadeset i jednu hiljadu, potrebna su mi jedno tri papira više. Kad završim tu papirologiju, makar će mi u tom periodu biti malo lakše.
Story: Je li vam još neko priskočio u pomoć?
- Imam nekoliko divnih prijatelja. Gospođa Natalija iz Zavoda za javno zdravlje toliko mi je pomogla da sam zatečena. Preko njihove organizacije gospođa Vesna iz firme MCG koja se bavi dečijom opremom poklonila mi je kolica, hranilicu, ogradicu, sedište za auto i posudice za hranu. Beskrajno sam zahvalna jer mi se nikada nije desilo da mi se na taj način izađe u susret. To su veoma vredni pokloni za bebu koje ne bih mogla sama da kupim. Jedan divan bračni par, moji dugogodišnji prijatelji, finansijski su mi pomogli. Iz Biogaje dobila sam kapi. Neizmerno im hvala svima. I naravno, moram da se zahvalim mom komšiluku i ljudima koji mi svakodnevno izlaze u susret i mnogo mi pomažu.
Story: Da li vam pomaže bebin biološki otac i je li video Dariju od kada se rodila?
- Nije se oglasio, ali to i ne očekujem.
Story: Mnogi vam se dive jer ste u poodmaklim godinama rešili da sami podižete dete, opisujući vaš postupak kao hrabrost
- Ne bih rekla da je hrabrost, pre bih to opisala kao veliku želju i potrebu žene da rodi i ona je kod mene kulminirala poslednjih godina. Nikada se neću pokajati zbog ove odluke, a velika radost koju osećam, pomaže mi da ne razmišljam o tome koliko mi je teško. Samo guram napred...
Story: Ipak, da li ste razmišljali o činjenici da ćete, kad vaša ćerka bude imala osamnaest, vi imati sedamdeset godina?
- Naravno da sam razmišljala, ali nadam se da će me zdravlje i energija poslužiti i da ću do kraja izvršiti majčinski zadatak. Potrudiću se da moj kontakt sa detetom bude dobar i da ona razume mnogo toga, pa i to da mama ima više godina nego majke njenih vršnjaka, a da ni ona ni ja ne budemo osuđivane zbog toga.
Story: Plaši li vas predstojeći period, menopauza i klimaks?
- Preda mnom, u mojim rukama je beba i sve drugo biće podređeno njoj. Veoma sam posvećena osoba, a sigurno će tako biti i kad je u pitanju moje dete kojem treba da pomognem da poraste i bude kvalitetna osoba. Onoliko koliko poznajem sebe, sigurna sam da će biti tako.
Story: Maštate li da vam se posle neprijatnog emotivnog iskustva dogodi ljubav?
- Trenutno nemam partnera, ali ne odbijam pomisao na to. Kao i svaka žena, odmalena želim da pronađem svoju savršenu polovinu.
Story: Da li je usledio neki poziv za posao?
- Moram da kažem da su me svi zvali na televizijska gostovanja, ali kada je posao u pitanju, pozivi su izostali. Žao mi je što je tako, ali šta da se radi! Uspešno sam odigrala lik Salvete i sigurna sam da bih i neki drugi podjednako dobro uradila, ali ipak volela bih da bude potpuno različit od nje.
Razgovarala: Moni Marković
