Za egzotičan izgled četrdesetpetogodišnjeg slavnog glumca Vinsenta Pereza zaslužna je svojevrsna mešavina roditeljskih korena, budući da mu je otac Španac, a majka Nemica. Rođen je u švajcarskom gradu Lozani kao dete preduzimača i domaćice, a sa samo sedam godina, dok je gledao film Čarlija Čaplina, poželeo je da postane glumac. Njegovom okruženju bilo je jasno da je umetnička duša jer se pre glume zanimao za slikarstvo, vajarstvo i fotografiju. Nakon što je završio školu drame u Ženevi, sa osamnaest godina odselio se u Francusku gde je primljen na čuveni pariski Konzervatorijum za dramsku umetnost. Kultna rola u filmu Sirano de Beržerak, preko noći mu je donela epitet romantičnog zavodnika, a igrajući u Oskarom nagrađenom filmu Indokina pored Katrin Denev, okusio je svetsku slavu. Na listi filmova ovog umetnika upečatljivog glumačkog izraza nalaze se i čuveni rimejk filma Vrana, Snovi o Africi, Nevesta od vetra, Fanfan lala i Tomorrow at Davn koji je nedavno imao premijeru u Kanu, a na listi žena s kojima je bio u vezi našle su se i neke slavne dame poput Žaklin Bize i Karle Bruni, čija je sestra Valerija njegova venčana kuma. Poslednjih deset godina u braku je sa nekadašnjim modelom Karinom Silom, s kojom ima troje dece – ćerku Iman i blizance Pabla i Tesu, a član njihove brojne porodice je i Roksana, Karinina ćerka iz braka sa Žerarom Depardjeom. Tokom jednomesečnog boravka u Beogradu zbog snimanja filma Skandal u rimskoj banci, koji se zahvaljujući producentskoj kući Film 87 snimao na lokacijama u srpskoj prestonici, Vinsent Perez ekskluzivno za Story otkrio je brojne nepoznate detalje iz svog života.
Story: Kakvi su vaši utisci sa snimanja filma Skandal u rimskoj banci?
- To je interesantan film sa sjajnom pričom baziranom na istinitom događaju. Reč je o velikoj bankarskoj prevari koja je krajem devetnaestog veka uzdrmala Italiju. Lično mi je zanimljiva neverovatna koincidencija da film snimamo sada, kada je čitav svet pogodila velika finansijska kriza, što nam samo govori kako se istorija ponavlja. Italiju je tada pogodila jaka inflacija zbog prekomernog štampanja novca, a sada imamo situaciju da pare svuda nedostaju. Snimanje je bilo čak i bolje nego što sam očekivao, sa sjajnom ekipom, kvalitetnim scenarijem i fotografijom.
Story: Kako ste doživeli Beograd i snimanje u Srbiji?
- Imam utisak da je Beograd grad sa jakim identitetom u kome žive veoma energični ljudi. Uopšte, veoma mi se sviđa Srbija i zanimljiva mi je saradnja s ovdašnjim ljudima. Inače, pre tri godine igrao sam Srbina u filmu Pucanj u srce koji prati život snajperiste sa prostora bivše Jugoslavije i tokom pripremanja za tu ulogu upoznao sam senzibilitet ljudi iz Srbije.
Story: Stiče se utisak da se bolje snalazite u evropskim, nego u američkim filmovima, iako ste ostvarili zapažene uloge na obe strane.
- I ja tako mislim, mada sve to zavisi od toga kako neko posmatra stvari. Evropa i Amerika stvaraju različite vrste filmova i obe strane imaju svoje prednosti. Istina je da sam ostvario nekoliko velikih uloga u američkoj kinematografiji, čak je i moje poslednje iskustvo sa Holivudom vrlo pozitivno. Radio sam nezavisan film o trgovini ljudskim organima u kome sam tumačio lik doktora. Iako smatram da je to kvalitetan film, rezultati su nažalost izostali, mada ne znam zbog čega. Ipak, činjenica je da su moji najbolji filmovi proizvod evropske kinematografije.
Story: Otac vam je Španac, majka Nemica, rođeni ste u Švajcarskoj, a od osamnaeste godine živite u Francuskoj. Šta biste rekli ko ste Vi zapravo?
- To je teško reći jer ja ne posedujem onaj izraženi ponos kakav obično imaju ljudi koji imaju osećaj pripadnosti nekom narodu. S druge strane, imam sreće jer sam u isto vreme pomalo Španac, Nemac, ali i Francuz i Švajcarac. U šali kažem da, kada bi ne daj Bože izbio neki rat, ne bih znao za koju zemlju da se borim. U stvari, ne želim da biram i borio bih se za svaku kada bi to bilo moguće. To je vrlo čudan osećaj koji je možda delom uticao i na moj karakter. Ja sam zaista stanovnik svake zemlje pomalo, kosmopolita koji se, gde god da ode, oseća kao da je kod kuće.
Story: Iako ste izjavljivali da niste poštovalac braka, 1998. godine oženili ste se sa nekadašnjom francuskom manekenkom Karinom Silom. Kako vam se brak čini danas, posle deset godina?
- Sada vidim da je brak sjajan izazov (smeh). Istina je da sam bio od onih muškaraca koji nisu želeli da se ožene i imaju decu. Međutim, kada sam pronašao Karinu, postalo je očigledno da je veza s njom ono pravo i promenio sam mišljenje. Divan je osećaj koji donosi brak jer s nekim gradite nešto što je vredno. U Karininom i mom braku odrastaju i stasavaju naša deca i ja sam direktno odgovoran za njih. Dobro je kada čovek brine o nekome jer tada ne misli samo na sebe i nije više sam sebi centra sveta. Moja deca su mi važnija od svega. Lično mislim da sam kroz porodicu izgradio sebe, a to je vrlo zdravo. Moja porodica je najbolja stvar koju sam uradio u životu, a to je divan osećaj.
Story: Kako balansirate između privatnog života i karijere glumačke zvezde?
- Moj život je komplikovan i samo me porodica održava. Nemam svoju domovinu, roditelji su mi iz različitih zemalja i razvedeni su, a brat Karlos, sestra Estrela i ja živimo na tri različite strane... Zato je moja porodica jedina čvrsta baza, tlo za koje uvek mogu da se uhvatim, a to mi je jako potrebno.
Story: Čemu učite svoju decu i kako ih vaspitavate?
- Uloga oca je za mene najvažnija. Učim ih mnogim stvarima, ali suština je da veruju u sebe jer je jedino tako sve u životu moguće. Vaspitavam ih da poštuju druge ljude, zakone prirode i trudim se da im dam valjana objašnjenja zašto je to važno.
Story: Ostvareni ste i privatno i profesionalno. Šta vam je izazov u budućnosti?
- Osim što sam glumac, bavim se i rediteljskim poslom. Režirao sam dva filma, a radim i na trećem i to je za mene najveći izazov. U svom novom filmu bavim se nemačkom stranom u Drugom svetskom ratu. Radim na njemu već četiri godine i on će konačno biti prikazan u Kanu ove godine. Režiji sam se posvetio sasvim spontano jer u poslednje četiri godine za mene nije bilo interesantnih projekata u Francuskoj. Znao sam da za to vreme moram da se menjam i naučim nešto novo.
Story: U filmu Fanfan lala koji je postigao veliku popularnost u Evropi, igrali ste sa Penelope Kruz. Da li se od tada i privatno družite?
- Sa Penelope sam radio dva filma. Prvi je bio Talk of Angels, inače moj prvi film na engleskom jeziku u kome nas dvoje igramo pored Frensis Mekdormand. Kada je produkcija Lika Besona okupljala ekipu za Funfun la tulipe, gde sam dobio glavnu ulogu, pozvao sam Penelope i rekao joj: Hej, dođi da opet snimamo, imam dobar film. I pristala je, bez problema. Bilo mi je jasno još pre deset godina da je Penelope sjajna glumica. Lepo smo sarađivali i postali dobri drugari. Družimo se, mada nam obaveze ne dozvoljavaju da se češće viđamo.
Danka Grubačić
