Voditeljka Nataša Ristić (48) odlučila je da se hrabro suprotstavi višegodišnjem problemu, višku kilograma, i u martu ove godine počela je sa dijetom. Gubitak četrdeset kilograma sada je vidljiv, a šarmantna voditeljka emisije Žene na televiziji Prva od tada ne skida osmeh sa lica. Nataša je želela da i u tom segmentu života njen sin Mihajlo (11) bude ponosan na nju, pa je sa lakoćom prihvatila sve promene. Uz podršku porodice i supruga Ivana, voditeljka ne želi da se zaustavi na trenutnom broju kilograma već nastavlja dalje shvatajući da je pred njom dugačak put, naročito kada je u pitanju ostanak na željenoj kilaži.
Story: Gledaoci emisije Žene primetili su da ste smršali. Na koji način ste izgubili višak kilograma?
- Od marta sam na posebnom režimu u ordinaciji Protekal, što podrazumeva posebnu proteinsku dijetu i stalni nadzor lekara. Po svemu sudeći, bilo mi je potrebno da se tako nešto desi, a onda je čoveka pomalo i sramota da se svi oko njega trude, a on sam tome ne doprinosi. Ranije sam u šali govorila kako čekam dobru vilu da skine čini i vrati mi obličje. Izgleda da vile postoje, a moja se zove dr Svetlana Pejić-Gerić.
Story: Kada ste doneli odluku da se podvrgnete dijeti?
- Obično treba da se nešto dogodi pa da čoveku kvrcne. Meni je posebno teško palo to što je moj izgled bio razlog da neko zadirkuje moje dete. Nikada mi ništa nije rekao, ali mi je bilo jasno da zbog toga pati. To nijedno dete nije zaslužilo. Dodatni motiv bio je poduhvat mog kolege Ivana Zeljkovića koji mi je i preporučio Protekal. Još kada sam videla novu figuru svoje prijateljice čije mišljenje i odgovornost prema zdravlju izuzetno cenim - odluka je pala.
Story: Da li vam je sam proces bio naporan?
- Ne onoliko koliko bi se to moglo očekivati. Skidanje prvih kilograma kod velikih težina ide brže i lakše, pa je i to dodatna motivacija. Značajnu podršku imala sam i u kući, iskušenja su svedena na minimum i krenulo je. Kasnije sve, pa i dijeta, postane navika.
Story: Koliko vam je psihički bilo teško da se okrenete novom načinu života?
- Nisam patila, mada je hrana često psihička uteha. Zapravo, ja nikada nisam imala obilne, teške obroke. Mene je upropastilo grickanje i štrpkanje. To je ono kada se ne sedne za sto, nikad se ne pojede mnogo, a unese se strašna količina kalorija. Nisam klasični gurman. Pored mene mnoga jela ostala bi netaknuta, ali keksići, grickalice, pa i voće (za koje sad znam da je čokolada koja raste na drvetu) bili su neodoljivi. Kako se u ovom režimu jede u tačno određeno vreme, organizam se brzo prilagodi, pa nema proždiranja okoline zbog nervoze i dijete.
Story: Da li vežbate?
- Nisam neki sportski tip, a imam i nekih bitnih zdravstvenih ograničenja. Ipak, mnogo hodam i od proleća svuda gde je realno, a to znači da udaljenost od 5-6 kilometara prelazim peške. Pronašla sam idealan način: dobra muzika, slušalice u uši i samo napred.
Story: Plašite li se predstojećeg perioda i eventualnog vraćanja kilograma?
- Ovo će, zapravo, biti najteži period. Dobijena je samo jedna bitka, mada nisam dostigla željenu kilažu i još sam na dijeti. Preda mnom je doživotni hladni rat sa kilogramima. Kako stvari stoje, ja ću zaista umreti gladna i punačka. Tako je nekom zapisano i tu nema spasa.
Story: Jeste li doneli još neke važne odluke i šta ste promenili?
- Čovek zapravo ne zna koliko su neke odluke važne dok ne sagleda posledice njihovog usvajanja ili odbijanja. Nisam ja u ovo krenula pompezno i sa nerealnim očekivanjima, a sličan odnos imam i prema ostalim bitnim stvarima u životu. Živimo toliko brzo da većina odluka mora da se donese na dnevnom nivou, sada i odmah. Za neke se posle ispostavi da su bile gotovo sudbinske, ali među ovima koje mi se sada motaju po glavi ne prepoznajem nijednu koja bi imala tu snagu. Nije ni lako ovo vreme koje živimo - nema ni prostora ni sredstava za nagle rezove, hazarderske postupke. Mnogo toga se svelo na rutinu.
Story: Kako je reagovala vaša okolina?
- To mi je dosta neobično, glavna tema svakog susreta jeste moj izgled. Moje drage drugarice kažu da ne umem ni da primim kompliment, a meni je stvarno pomalo neprijatno kada se tome pridaje značaj. Ono što osećam kao svoju misiju jeste odluka da podržim svaku ženu koja mi se obrati na ulici ili preko interneta jer ako iko razume kakva je to borba - to ja razumem.
Story: Vaš sin Mihailo svira električnu gitaru i učestvovaće na humanitarnom koncertu Rok akademije. Jeste li zadovoljni njegovim izborom?
- Najzadovoljnija sam što je pronašao svoju strast, nešto čemu se ozbiljno daje. Da li će to biti ljubav za ceo život - to niko ne zna, ali u ovom trenutku sazrevanja koji, sećate se, ume da bude i treperav i bolan i euforičan i razigran, on ima svoj način da sve pretoči u svirku i muziku. A to što osim muzike uči na MMI Rok akademiji jeste i da bude dobar čovek, da zna kako postoji i davanje, ne samo traženje i očekivanje - to mi je više nego značajno. Ove godine prihod sa koncerta namenjen je bolničkoj školi Dr Dragan Hercog i deci kojoj je život već na početku postavio ozbiljne prepreke. Verujem kako je veoma važno da svi mladi ljudi nauče da gledaju oko sebe i vide ne samo svoje, već i tuđe potrebe.
Story: Da li utičete na njega ili ga jednostavno puštate da sam donosi odluke?
- Vaspitavanje svakako podrazumeva i mnoge uticaje, mada verujem kako smo suprug i ja glavni deo posla već obavili. Ovo je sada samo sitno korigovanje, više diskretni nadzor kako sam uplivava u život i izvesnu samostalnost. Da se ne lažemo: neke odluke donosimo mi, roditelji, ali se trudimo da ga uvek pitamo za mišljenje i ozbiljno prodiskutujemo o mogućnostima. Naravno, ima i onih koje su prepuštene njegovim izborima. U našoj kući mnogo je prostora za nežnosti, maženja i ispunjavanja želja, ali u osnovi se zna red koji sve troje poštujemo.
Story: U emisiji Žene bavite se raznim životnim problemima, na koji način birate teme?
- Teme diktira sam život. Ništa nije baš sasvim izmišljeno. Sve se nekom već desilo, pa onda postalo zanimljivo. Tako i mi: osluškujemo, delimo iskustva, ponekad i tajne, pa sve to odmerimo i pretvorimo u temu. Onda još pronađemo i neku poznatu ličnost koja se u nju uklapa i to je recept.
Story: Da li vam prija rad na televiziji?
- Zanimljivo, o tome nikada nisam razmišljala. Kako nikad nisam bila zadovoljna svojim izgledom, definitivno nisam bila najbolja prijateljica sa kamerom. Jednostavno sam radila. U poslu sam vojnik, trudim se da dam maksimum i dosta toga sagledavam zanatski. Ako bih bila iskrena, morala bih da priznam da mnogo više volim radio, ali onaj iz nekih ranijih vremena kada sam počinjala i delila magiju sa slušaocima.
Story: Jeste li od onih osoba koje svode račune na kraju godine i gde planirate da provedete praznike?
- Rođena sam pred samu Novu godinu i u ovo doba obavezno podetinjim pa žurim da okitim kuću. Neko je onomad u komšiluku to uradio pre mene i ozbiljno me unervozio, gledam recepte za praznične dekorativne kolače makar ih i ne jela, stavljam u isparivače etarska ulja cimeta, narandže i bora, slušam laganu, bezbrižnu muziku, biram britanske serije koje ćemo porodično da odgledamo kad počne praznovanje. Nikakve računice tu ne mogu da se uklope. O tome ćemo kad se vratimo u realnost.
Story: Malo je poznato da radite treninge u nevladinoj organizaciji Centar modernih veština. Možete li da pojasnite o čemu se tačno radi?
- Centar modernih veština, moja matična kuća, već više od deset godina radi na obrazovanju i razvijanju takozvanih mekih veština, pre svega komunikacijskih. To je ono što se retko ili nimalo ne uči u školi, a što je svima neophodno, bez obzira na struku i oblast rada. Ponosna sam što je naš mali kolektiv stekao zavidnu reputaciju u čitavom regionu, pa nas često zovu da održimo predavanja, treninge ili konsultacije u zemljama okruženja. Najviše sam okrenuta javnoj i državnoj upravi. Najpre je to bio sticaj okolnosti, a posle moje opredeljenje, upravo zato što je to često sizifovski posao koji baš zbog toga, donosi zadovoljstvo kada se načine promene. Ukratko, ono što većina nas građana prepoznaje kao teror državnog aparata i administracije, za mene predstavlja najveći izazov.
Story: Možete li za sebe da kažete da ste srećna i ostvarena žena?
- Verujem da je veoma važno u životu postavljati ciljeve, ali trudim se da i sama poštujem ono što drugima govorim na predavanjima: Da bi cilj bio pametan, treba da bude dostižan, realističan. To ne znači zadovoljavati se minimalnim, već ne patiti zbog nemogućeg. Kada se osvrnem i vidim da u kući nema ozbiljnih zdravstvenih problema, da imamo dobro dete i umemo da uživamo u onom što smo dostigli i postigli, ne bih da hulim. Naravno, tačno znam šta bi moglo da bude bolje, ali neke ciljeve ostavljam sinu u amanet želeći da taj boljitak bude odlika njegovog života.
Story: Sa kim i zbog čega se uvek od srca smejete?
- Krug naših prijatelja su duhoviti, šarmantni ljudi, glumci, voditelji i kad se okupimo, a to uvek biva na našoj slavi, u neko doba počinje nezvanično takmičenje kozer i zabavljača. Tada se svi od srca smejemo, do suza.
Story: Koje stvari vas ispunjavaju?
- Uvek sam ispunjena kada nešto oko čega sam se mnogo trudila i mnogo se davala uspe i proizvede lepa osećanja i kod drugih. To može da bude emisija, organizacija koncerta Rok akademije, novi recept koji sam isprobala i, možda ponajviše, lepo pretpraznično veče sa onima koji su ispunjenje mog života.
Razgovarala: Ksenija Konić
