Leontina Vukomanović (42) oduvek je važila za ženu sa stavom koja se ni najmanje ne libi da kaže ono što misli i to u trenutku kada ona to želi. Za dve decenije karijere dokazala se kao uspešna pop pevačica, nagrađivan tekstopisac, kompozitor, osnovala je poznati dečji hor Čarolija, a nedavno je objavila i prvu zbirku pesama. Mada retko kad govori o svom privatnom životu, u intervjuu za Story priča o tome da li se promenila otkako je postala majka i koliko uživa u svakom danu kraj ćerke Lucije (3,5) koju je dobila sa bivšim suprugom, muzičarom Filipom Patom (37), ali i koji je njen recept za sreću i šta su joj donele četrdesete.
Story: Kako je došlo do toga da napišete zbirku poezije Nije tačno sve što lepo zvuči, koju ste promovisali na ovogodišnjem Sajmu knjiga?
- Iskreno, nisam uopšte bila svesna da pišem zbirku. Počelo je kao stihija, reči su izlazile iz mene i sve je ličilo na nekakav hronološki, poetski, intimni dnevnik. Ima tačno godinu dana otkako su slike, prizori i ljudi oko mene počeli da liče na moje pesme, a tek ovog leta usudila sam se da pristanem na poziv umetničke družine Arte i Vulkan izdavaštva da svoju poeziju i objavim.
Story: Šta čitaoci mogu da očekuju?
- Neki bi mogli da čitaju i između redova pa kopaju po intimi autora, ali stihovi su tu da ih čitajući prepoznate kao sopstvene. I dok sam pisala pevane pesme, publika mi je govorila: Ovo je kao da si opisala moj život ili Skroz sam se prepoznala u tvojoj pesmi. Kad kažem: Nije tačno sve što lepo zvuči, ja se ipak ograđujem od pomisli da sam ogolila sopstveni život ili emocije, pa uvek koristim rečenicu drage mi prijateljice Ljiljane Crnić: Poezija i nije hronika, nego imaginacija.
Story: Osvrt na knjigu uradio je vaš nekadašnji partner i blizak saradnik Željko Joksimović kome ste napisali poslednji veliki hit Ludak kao ja. Zbog čega ste nakon toliko godina odlučili da ponovo sarađujete s njim? Možete li reći da ste sada prijatelji?
- Sreli smo se samo jednom, neposredno nakon miksa te pesme, ako vas to zanima. Više se nismo sretali. Već vidim naslov: Željko i ja se više ne srećemo. (Smeh) Celu poslovnu komunikaciju, jer smo oboje ljuti profesionalci, svodim na slanje predloga pesama mejlom. Tako sam i Jovani Joksimović poslala zbirku pesama na mejl jer su se ipak stihovi pesme Ludak kao ja našli i u mojoj poeziji. Vrlo sam zadovoljna saradnjom s njima.
Story: Kako danas gledate na svoje muzičke početke? Ima li mesta za kajanje zbog nekih poteza ili ste zadovoljni svime što ste postigli?
- Mislim da je sve u mojoj karijeri stizalo u svoje vreme, baš kao i u životu. Ne sećam se loših poteza, jedinom svojom manom smatram nesnalažljivost kada su papiri, ugovori i administracija u pitanju, tu baš mislim da nisam puno postigla. (Smeh)
Story: Da li vam laska ili smeta kada čujete da vas zovu čelična lejdi domaće muzičke scene?
- Priznajem, nisam neko ko večeri provodi u kafanama, klubovima i na zabavama, samim tim nisam ni preterano društvena, po svaku cenu. Meni nakon radnog dana treba mir, nikako nemir – takva sam, ali to nikako ne umanjuje moju ljubav prema ljudima kojima sam okružena... S druge strane, odgovorno obavljam svoj posao i vrlo držim do sebe, pa ako je sve to nekom sa strane stvorilo sliku nepristupačne, rigidne osobe i apsolutiste, ja tu ne mogu ništa.
Story: Jeste li zaista tako nepristupačni i hladni kakvom vas predstavljaju?
- Da, gotovo svakodnevno obilazim hladnjače i ledene dvorane kako bih održala kondiciju.
Story: Ko su ljudi koji vas, u stvari, najbolje poznaju?
- Retki me poznaju, a još ređi su mi blizu. Najlakše je u modernim vremenima biti površan jer to okolnosti zahtevaju. Ljudi nemaju vremena jedni za druge. Doduše, poslednjih godina i ja zbog manjka slobodnog vremena sve ređe imam prilike da se prepustim druženjima sa dragim ljudima, a da ne govorim o tome da se većina mojih intimnih prijateljica i prijatelja nalazi u inostranstvu.
Story: Koliko ste se promenili kao osoba otkako ste postali majka? Jeste li postali emotivniji i popustljiviji ili se sada još jače borite za ono do čega vam je stalo?
- Ne verujem da sam se promenila u stavovima prema ljudima i životu, jednostavno mi je stvarnost bogatija za osmeh, nežnost, trku i brigu.
Story: Koji je vaš najveći strah otkada ste postali roditelj?
- Da mi dete ne padne i razbije bradu. (Smeh)
Story: Postoje li trenuci kada ne umete da kažete ćerkici ne ili ste dosledni u vaspitanju?
- Naravno da ima trenutaka kada za nju ne postoji ne, ali trudim se da joj pravilno usmeravam želje, kao i da je naučim da ih razumno obrazloži. Dosta joj dopuštam kada je kreativnost u pitanju, može da secka, boji, svira, rastura i sklapa sve što joj padne šaka, a i da trči i skače po stanu. Ne volim da je sputavam, samo je duplo više pazim i provodim vreme kraj nje.
Story: Koje svoje osobine prepoznajete kod nje i na koji način vas uvek nasmeje?
- Za razliku od mene, ona je uporna, a deo svog muzičkog dara prepoznajem jer stalno smišlja pesmice i melodije, muzika joj mnogo znači. Nasmeje me i najobičnijim unošenjem u lice i pravljenjem grimasa. Ko je poznaje, znaće o čemu pričam.
Story: Lucija je nekoliko puta učestvovala na dečjim modnim revijama. Kakva su još njena interesovanja?
- Kao i svako dete, prvo nešto voli, onda to izbegava, nađe novo interesovanje i tako u krug.
Story: Napisali ste neke od najlepših ljubavnih pesama. Jeste li u ljubavi više uzimali ili davali?
- Ljubav bi trebalo da je sloboda, niti uzimanje niti davanje. Kada se osvrnem, shvatim da i u ljubavi treba odrasti i sazreti, kao i u svim drugim stvarima i doći do momenta kada u svemu pravite dugu crtajući sopstvene zrake sunca preko kišnih kapljica, ne očekujući nešto zauzvrat. Vama je lepo…
Story: Da li se u vašem životu posle razvoda pojavio neki bitan muškarac?
- Ne, pojavila se bitna ženska osoba - moja ćerka. Od pobrojanih obaveza, postignuća i roditeljstva, da li vidite neko parče viška vremena? Ja ne.
Story: Mnogi smatraju da sada izgledate bolje nego ikada, a svojom figurom zadivili ste brojne osobe na ovogodišnjem Story partyju. Kako vam je pošlo za rukom da smršate?
- Moraću da napišem knjižicu ili priručnik, poput Đokovića, vidim da je to sada popularno. Kome je stalo do sebe, radiće na sebi, ko prebacuje lopticu u navodno žrtvovanje za druge, davaće se u nedogled. U svemu treba naći balans, a za sve u životu potrebna je odluka i volja. Dok ne popravimo glave, nećemo popravljati ni telo.
Story: Da li vas je višak kilograma ikada činio nesrećnom ili se time nikada niste opterećivali?
- Da li sam ikada imala višak kilograma, to vas ja pitam. Šta je to višak? A šta manjak? Ljudi koji to primećuju, dokoni su, ne vide suštinske stvari, već fasadu, a sve je to odraz onoga ko gleda. O tome takođe govori moja zbirka poezije – sve je naš odraz. Čitajte sopstvene misli, naročito misli o drugima, i pročitaćete sopstvene strahove, bolne tačke, osobine kojima se ne dičite. Ego. Čovek mora da bude čovek, bio crn, beo, visok, nizak, debeo ili mršav.
Story: Uvreženo je mišljenje da svaka decenija donosi nešto novo u životu žene. Šta su vama donele četrdesete?
- Novu dimenziju, suštinsko prihvatanje sveta, sreće.
Story: Koji je vaš recept za sreću?
- Budite u prirodi, kad god je to moguće, zastanite pa pogledajte nebo, travu, ljude oko sebe. Dišite, jer tako malo treba da se prestane disati. Zagrlite muziku. Smejte se ili nađite nekog uz koga ćete se više smejati. Radite, stalno se okupirajte poslovima, idejama, potrebama.
Story: Da li je tačno kako ćete ići na predstojeću Evroviziju kao prateći vokal Tijane Dapčević? Šta očekujete od tog takmičenja?
- Tu glupost da ću pevati Tijani vokale, novinari su sami najavili, nakon našeg očigledno šaljivog odgovora na još šaljivije pitanje voditeljke zabavne emisije – da li se ikada odvajamo, jer nas stalno vide zajedno, i da li ćemo možda zajedno i na Evrosong. Ali, u našem senzacionalističkom novinarstvu sve je moguće. Tijana me jeste zvala da joj uradim kompoziciju za to takmičenje, ali zbog makedonskih propozicija, nemoguće je da neko iz Srbije uradi pesmu.
Story: Kakvi su vaši planovi u narednom periodu?
- Na Sajmu knjiga, pored Vulkana, pojavila sam se kao autor i u izdanju Zavoda za udžbenike, najveće nacionalne kuće kada je reč o obrazovanju, i za njih priredila pesmaricu Ekološka bašta sa notnim zapisima i poklon CD-om u izvođenju svog hora Čarolija. Trenutno promovišemo tu knjigu po školama širom Srbije. Sa Tijanom Dapčević nastupam na koncertima za decu, sa specijalno osmišljenim repertoarom namenjenim najmlađima, a ponekad zapevamo i zajedno na nastupima za odrasle i tada se vratim mojoj pop muzici. Pripremam novi CD za decu, festival Čarolija takođe, komponujem za pop pevače, a osnovala sam još jedan hor u Zaječaru, tako da pored Beograda, Smedereva, Požarevca i Niša, Srbija ima novu Čaroliju.
Razgovarala: Jelena Kulović
