Kantautorka Aleksandra Kovač (41) odlučila je da promeni tok svog života i čvrsto rešila da se preseli u Škotsku kako bi nastavila muzičko usavršavanje. U Beogradu je ostavila sve i prateći svoj san na godinu dana nastanila se u Edinburgu. Šarmantna umetnica uživa u svakom trenutku svog novog života jer su muzika i note nešto što je u potpunosti ispunjava i zbog toga ne žali što je njen emotivni partner Roman Goršek (43) ostao u Srbiji gde je nastavio da se bavi njihovim zajedničkim projektima. U intervjuu za Story, Aleksandra otkriva kako se trenutno oseća, kada je došla na ideju da se preseli u Ujedinjeno Kraljevstvo, ali i šta joj najviše nedostaje iz domovine.
Story: Kako izgleda jedan vaš dan u Edinburgu?
- Edinburg je jedan od najlepših svetskih gradova i od kada sam ovde, nisam imala potrebu da uđem u auto ili prevoz jer sve može da se obiđe peške, a ja sam strastveni pešak. Idem na predavanja i za ovih mesec i po dana, već sam uradila muziku za četiri kratka animirana filma i nekoliko dokumentaraca. Pišem eseje o filmu, bavim se teorijom filmske umetnosti i radim analize, a taman kad pomislim da imam koji minut slobodnog vremena, čeka me orkestracija za simfonijski orkestar. Divno je raditi ono što najviše voliš, i to u ovakvom gradu i na ovakvom univerzitetu.
Story: Kada ste i zbog čega odlučili da se preselite u Edinburg?
- Muzika je, pored ljudi koje volim, najvažnija stvar u mom životu. Nakon 25 godina prakse i bavljenja muzikom u Srbiji i Evropi, bilo je vreme da se pozabavim i svojim akademskim usavršavanjem, pa sam nakon završenih studija muzičke pedagogije na beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti, odlučila da nastavim svoj put saznanja na prestižnom Edinburškom univerzitetu. Pošto su filmska muzika i uopšte muzika za medije nešto čime se bavim tokom poslednjih godina i gde vidim sebe u budućnosti, rešila sam da moja specijalizacija bude iz komponovanja filmske muzike i muzike za nove medije.
Story: Da li ste se brzo navikli na drugačiji način života?
- Navikla sam da živim u različitim zemljama, počevši od Velike Britanije u kojoj sam provela svoje tinejdžerske godine, pa preko Španije, gde smo takođe porodično živeli u Madridu. Ali, Beograd je moj dom i gde god da odem, uvek mu se vraćam kao vernom prijatelju. Izgradila sam karijeru u Srbiji, što nije bilo lako ni za mene ni za Romana, jer smo odavno odlučili da javnosti u Srbiji ponudimo samo kvalitet i da od njega ne odstupamo ni po koju cenu. Ali, nagrada za sve ove godine jeste svaki moj koncert, poštovanje i ljubav koje dobijam od ljudi koji slušaju moju muziku. Život u Edinburgu veoma mi prija jer sam okružena inteligentnim i obrazovanim ljudima koji streme intelektualnim i duhovnim visinama. Već sam ostvarila puno kontakata iz filmske industrije i verujem da će mi ovo iskustvo doneti samo dobre stvari u životu.
Story: Je li vam naporan povratak u školske klupe?
- Nimalo nije naporno jer učim stvari koje mi otvaraju potpuno nove vidike. Uživala sam dve godine sa mojim dragim kolegama sa FMU, sada isto tako uživam sa kolegama iz Velike Britanije, Španije i mnogih drugih zemalja.
Story: Zašto i vaš partner Roman nije pošao s vama?
- Ne, Roman je u Beogradu jer naša RA muzička i video-produkcija radi kao i ranije. To što sam u Edinburgu, ne znači da ne radim i za srpsko tržište, čak puno mladih ljudi javlja nam se za nove pesme i spotove. Živimo u vreme vrhunske tehnologije koja omogućava rad i na daljinu.
Story: Da li je razdvojenost nešto što je dobro za emotivnu vezu ili stvara nepremostivu prepreku?
- Razdvojenost je uvek teška, ali isto tako mislim da je izuzetno korisna za održavanje zdrave veze. Kada ste svoji i slobodni, a imate pored sebe nekog koga volite i ko veruje u vas, nema te daljine koja može da vas razdvoji.
Story: Pre nego što ste otišli iz Srbije, radili ste sa mladim i talentovanim pevačima, koliko vas rad s njima ispunjava?
- Najviše uživam u radu sa mladim ljudima i celo leto pred odlazak u Edinburg radili smo sa nekoliko fantastičnih novih i mladih pevača. Najveće osveženje ovog leta sigurno je bila pesma Pogledaj me koju smo radili za briljantnu Nevenu Božović, a onda je usledila balada Samo jedan dan za novog srcelomca Nikolu Đelića i pop bombona Parče ljubavi, za prelepu i talentovanu Leu Savin koja vraća zdrav pop zvuk na našu scenu.
Story: Šta vam najviše nedostaje iz Srbije ili ipak niste nostalgični po prirodi?
- Izuzetno sam nostalgična, nedostaju mi Beograd i moj Vračar, dragi prijatelji s kojima svakog jutra šetam svoju kucu Malenu, moj dečji hor Beogradski glas s kojima svake nedelje imam časove preko Skypea i druženja koja se uvek pretvore u trosatno ćaskanje i pevanje, moja Malena i mačke Vuki i Naja.
Story: Kada razmišljate o svom životu, šta je to što vas najviše ispunjava?
- Ispunjavaju me novi izazovi i saznanje kako sam bila dovoljno hrabra da se upustim u jednu od najvažnijih i najlepših avantura u svom životu i znam da sam na pravom mestu.
Story: Hoćete li za tih godinu dana koliko tamo ostajete, dolaziti u Srbiju?
- Dolaziću u Srbiju zbog posla, ali i, naravno, zbog porodice. Škola Beogradski glas trenutno pauzira sa radom, ali već od septembra 2014. vraćamo se punom parom. U decembru čeka me mnogo posla u Beogradu jer radim nove pesme za dosta mladih pevača.
Razgovarala: Ksenija Konić
Foto: Miloš Nadaždin
