U toku 58. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga u okviru kog proslavlja jubilej, Ljiljana Habjanović-Đurović govori o svojim romanima, uspesima, veri i porodici, i najavljuje novi roman kojim će naredne godine obradovati čitaoce.
Story: Vaš prvi roman Javna ptica iz 1988. godine zapravo je prvi erotski roman ispisan ženskom rukom u istoriji srpske književnosti. Kako je javnost odreagovala i na koji način je publika prihvatila ovo delo?
- Čitaoci su odmah shvatili da je roman Javna ptica u stvari priča o usamljenosti, o večitoj ljudskoj potrebi za ljubavlju, toplinom i razumevanjem. A erotske scene, kojih ima u romanu, poslužile su da pokažu svu dubinu te usamljenosti. Jer kada je čovek s nekim fizički blizak, a oseća se samim, ta je samoća najdublja i najporaznija. Osim toga, ovaj roman govori i o odnosu roditelja i dece, o potrebi dece da budu voljena onakva kakva jesu. Ovo su univerzalne teme i možda se baš zato roman Javna ptica neprestano čita svih ovih 25 godina, a mi i dalje doštampavamo jedno do dva izdanja godišnje.
Story: Roman Ženski rodoslov ohrabrio je mnoge žene da počnu da se bave pisanjem. Mislite li da on na neki način predstavlja revoluciju u srpskoj književnosti?
- Uverena sam da Ženski rodoslov predstavlja prekretnicu u istoriji srpske književnosti. Do tada, sudeći po pažnji medija i čitalaca, činilo se da u Srbiji pišu samo dve žene – Vida Ognjenović i Svetlana Velmar Janković, a književna kritika određivala je meru uspeha i piscima i knjigama. Sa romanom Ženski rodoslov, koji je objavljen maja 1996. godine, dogodila sam se ja, a da nisam pitala da li smem. Odjednom, lista najčitanijih knjiga više nije bila ista kao lista nagrađenih knjiga. Čitaoci su odabrali svoju knjigu, a da nisu sačekali sud književne kritike. To je taj veliki pomak! Posle tog romana autorke su slobodnije progovorile. I, što je najvažnije, niko više ne može da nas ućutka.
Story: Knjigom Petkana iz 2001. godine započeo je vaš duhovni ciklus. Kako ste rešili da se preorijentišete na tu oblast, budući da su dotadašnji romani uglavnom govorili o životu žena, njihovim ljubavima, potrebama, mukama, borbama, čežnjama i uopšte, sudbini žena?
- Čvrsto verujem da pisci ne biraju teme i junake, već da junaci i teme biraju pisce. Tako se i meni desilo sa romanom Petkana, a potom i sa ostalim knjigama iz duhovnog ciklusa. Zahvalna sam Bogu i Presvetoj Bogorodici što mi je dato da pišem ove knjige i zaista se trudim da svojim životom opravdam tu veliku milost. Inače, i u romanima iz duhovnog ciklusa glavne junakinje su žene, a teme ženska sudbina. U tim knjigama svedočim da je u svakom važnom događaju iz istorije hrišćanske crkve važnu, a ponekad i presudnu ulogu imala neka žena.
Story: Veliki je broj komentara da vaše knjige dotiču dušu, vraćaju snagu i veru, a nazivane su i enciklopedijama duše. Kakav je osećaj znati da ste mnogim vašim čitaocima inspiracija i snaga u teškim trenucima?
- Najpre, u svakom trenutku svesna sam da ništa što imam nije moje i da je tu ulogu i to blago Gospod umesto meni mogao da i nekom drugom. Stoga sam, pre svega, ispunjena zahvalnošću i strahom Božjim. Takođe, osećam veliku odgovornost i prema Majci Božjoj, kao i čitaocima.
Story: Poslednji roman Sjaj u oku zvezde naišao je na jako dobar odziv publike kao i sve vaše prethodne knjige. Da li planirate uskoro da obradujete vaše verne čitaoce nekim novim naslovom?
- Prema istraživanju Knjige info, koje se svakoga meseca sprovodi u knjižarama u Srbiji i Crnoj Gori, roman Sjaj u oku zvezde bio je najprodavanija knjiga u 2012. godini. Moji čitaoci nisu me izneverili, a izgleda da nisam ni ja njih. Od leta prošle godine radim na novom rukopisu i nadam se da ću još jednu predivnu priču podeliti sa svojim čitaocima na Beogradskom sajmu knjiga 2014.
Story: Na koji način uspevate da zadržite interesovanje čitalaca?
- Veoma mi je stalo da zadržim naklonost čitalaca. Uostalom, pisci i pišu za njih. Ali, nemam način da je sačuvam, niti metod koji primenjujem. Jednostavno, ispisujem ono što je doprlo do mene i trudim se da ono što osećam da treba da bude rečeno kažem najlepše i najtačnije što umem. A čitaoci prepoznaju i tu iskrenost i odsustvo kalkulacije.
Story: Doživeli ste da vaše knjige budu objavljene na 13 jezika u 45 izdanja, takođe i da se pet puta nađete na prvom mestu liste najčitanijih knjiga u bibliotekama širom Srbije, a od 1996. svake godine neka vaša knjiga, ponekad i dve, nađe se među pet prvoplasiranih. Nagrađivani ste i u Rusiji i u Italiji. Šta je vaš sledeći cilj?
- Kažu da čovek snuje, a Bog odlučuje. Sanjam da duhovno napredujem, da se taj napredak oseća u knjigama koje pišem, da te knjige čitaoci i dalje vole i da im one budu na duhovnu korist.
Story: Ove godine obeležićete jubilej vaše karijere. Šta smatrate najvećim uspehom?
- Bez sumnje - trajanje. Za ovih dvadeset pet godina menjala se moda, pojavljivali su se novi pisci, menjali su se režimi, pre nekoliko dana moja kuma Dušanka i ja nabrojale smo, po sećanju, 13 ministara za kulturu koji su se nizali od 1988. do 2013. godine, a Javna ptica, kao uostalom i sve moje knjige, još se čita i već je starija od mnogih svojih čitalaca. To trajanje ogleda se i u neprestanom piraterisanju mojih knjiga. Krajem septembra ove godine bila sam gost na Sajmu knjiga u Banjaluci i potpisivala sam knjige skoro šest časova. Jedna čitateljka mi je donela knjigu koju je ranije kupila. Pod dlanom sam osetila drugačiji dodir papira, uporedila donetu knjigu sa originalom na tezgi i shvatila da je reč o piratskom izdanju. Zamolila sam čitateljku da se menjamo, ona meni kopiju, ja njoj original. Sve to izazvalo je radost među čitaocima koji su čekali u redu. Čim vas piraterišu, znači da ste i dalje najtraženiji, komentarisali su oni. Upravo zbog pirata na svakoj mojoj knjizi piše tiraž legalnih izdanja i samo on mi je poznat. Tiraž piratskih izdanja ponekad je i duplo veći od legalnog.
Story: Naveli ste da sajmove knjiga doživljavate kao praznike. Na koji način ćete proslaviti ovogodišnji?
- Kao i svake godine, biću na štandu svoje izdavačke kuće svakoga dana od 10 do 20 časova i čekaću čitaoce. Nadam se da će doći i da ih u tome neće sprečiti ni ružno vreme ni besparica. Takođe, ove godine objavljujemo monografiju pod naslovom Moji čitaoci su odlučili, koju je priredila Olga Krasić Marjanović. U njoj će biti sasvim malo teksta, možda desetak strana, uključujući i reč priređivača. I biće preko dve stotine dokumentarnih fotografija koje uglavnom prate moje susrete sa čitaocima na promocijama i sajmovima knjiga. Jubileji su obično posvećeni slavljenicima. Mi smo ovu monografiju posvetili čitaocima. Jer, kao što često ponavljam, mene su čitaoci stvorili. Oni su bili sa mnom i kada su svi drugi bili protiv mene. Postojim i trajem kao pisac zato što su moji čitaoci tako odlučili.
Story: Pored ogromnog uspeha na poslovnom planu, živite skladan, porodičan život sa sinom i suprugom. Koliko je truda potrebno uložiti kako biste uskladili poslovne i porodične obaveze, a pri tom na oba polja bili zadovoljni?
- Smatram da je razumevanje osnova svakog odnosa i najviši stepen ljubavi. Suštinsko razumevanje za potrebe drugog. Ako to postoji u porodici, a u mojoj, hvala Bogu, postoji, onda će svaki član porodice biti spreman da podredi neke svoje manje važne želje da bi bile zadovoljene važne potrebe onog drugog. I neće mu biti teško da živi sa pogledom na sat. To je ono što ja nazivam voleti nekoga onako kako mu je potrebno. A samo uzajamna ljubav je prava ljubav. Stoga se često molim Majci Božjoj da me pouči da budem žena kakva je potrebna mom mužu i majka kakva je potrebna mom sinu.
Story: Uprkos teškom detinjstvu i brojnim nedaćama, uspeli ste da ostvarite jedan od vaših najvećih snova koji ste usnili sa samo sedam godina, a to je da postanete pisac. Šta biste savetovali čitaoce koji još sanjaju svoje snove?
- Da sačuvaju veru, ljubav i nadu, da nikada ne prestanu da sanjaju. Ali i da se trude da ostvare svoje snove. Da ne pokleknu pred teškoćama. Jer, Bog nam teškoće ponekad stavlja na put da bismo shvatili vrednost onoga što tražimo i da bismo, savlađujući teškoće poštenim i strpljivim radom, pokazali da smo zaslužili da dobijemo milost ostvarenja snova.
Razgovarala: Tijana Radovanović
