Iako je još bila rovitog zdravlja zbog problema sa ušinućem leđa, folk pevačica Radmila Manojlović (28) zajedno sa mlađom sestrom Marijom (26) strpljivo je pozirala za Story i još jednom pokazala zbog čega važi za velikog profesionalca u poslu. Ljubav i povezanost između dve sestre nije ni mogla da se sakrije, a njihova nasmejana lica govorila su više od reči. I dok su se prisećale svog detinjstva u selu Četereže gde su odrasle kraj oca Radeta i majke Mirjane koju su prerano izgubile, ove simpatične devojke otkrile su kako ne mogu da zamisle život jedna bez druge, da zajedno prolaze kroz sve radosti i tuge, ali i zbog čega nijedan momak nije važniji od sestrinske ljubavi.
Story: Nedavno ste obe imale ozbiljnih zdravstvenih problema. Kako se sada osećate?
Rada: Dobro smo, ali se obe još oporavljamo. Sve je počelo krajem avgusta sa Marijinom iznenadnom operacijom slepog creva, dva dana pred moj 28. rođendan. Oduvek sam se ophodila zaštitnički prema njoj jer je ona dosta osetljivog zdravlja i pomalo hipohondar. Zbog toga sam čak počela da je ne shvatam ozbiljno kada mi se požali. Međutim, nekoliko dana pre operacije konstantno se žalila na bolove u donjem delu stomaka i bukvalno nije mogla da spava, a ispostavilo se da je imala napad slepog creva. Ubrzo je operisana u bolnici u Požarevcu i ovom prilikom zahvaljujem celom osoblju, a naročito doktoru Dačiću, priznatom stručnjaku u kojeg imamo veliko poverenje. Mnogi misle da je to rutinska operacija, ali ja znam da ima slučajeva kada pacijenti loše prođu, ponekad se sve završi čak i sa smrtnim ishodom, a u pitanju je, na primer, operacija katarakte ili čukljeva. Dosta toga zavisi od anesteziologa i toga sam se mnogo plašila jer ona nikada ranije nije prolazila kroz tako nešto. Iskreno, njenu operaciju izuzetno teško sam podnela.
Story: Jeste li sve vreme bili u bolnici kraj sestre?
- Videla sam je odmah po izlasku iz sale i prvi put u tom stanju, bledu, bespomoćnu... Mnogo sam se potresla. Toliko sam vezana za nju da sam pomislila u sebi: Bože, samo da se desi nešto meni, a ne njoj. Njen gubitak ne bih podnela i sigurno bih umrla od tuge. Tada sam shvatila da je volim više od sebe. Dan posle njene operacije imala sam nastup na otvaranju diskoteke u Cirihu gde sam dočekala svoj rođendan, a onda sam pravo s aerodroma opet otišla kod sestre u bolnicu. Kupila sam torte i posluženje jer je medicinsko osoblje bilo stvarno divno. Požarevljani me, inače, obožavaju pošto sam kao predstavnik njihovog kraja uspela i ponosni su na mene. Doktori su se šalili sa mnom: Marija nikada neće izaći iz bolnice da bi nam ti stalno dolazila u posetu. (Smeh) Kada su me bake sa odeljenja prepoznale, nastalo je oduševljenje, deca su mi tražila autograme, pa je malo falilo da zapevam.
Story: Ipak, tu vašim nevoljama nije bio kraj...
Rada: Da, jer je u međuvremenu naša baka Nada, sa mamine strane, malo teže podnela vest o Marijinoj operaciji. Mislila je da je to nešto mnogo ozbiljno, uzrujala se i morala sam da je odvedem na Neurološko odeljenje Kliničkog centra. Kada sam pre tri nedelje došla da je posetim, zamolila me je da joj podignem naslon bolničkog kreveta, a ja sam nezgodno izvila leđa i ukočila se posle tog cimanja. Istog dana imala sam zakazan nastup na jednoj svadbi u Beogradu gde sam pevala do šest ujutro, odakle su me bukvalno izneli jer više nisam mogla da hodam. Imala sam velike bolove i bukvalno bila oduzeta, nisam osećala ništa od karlice pa nadole. Morala sam na hitne terapije kod lekara koji mi je zabranio da se krećem i vozim. Bila sam bespomoćna jer nisam mogla da se ispravim, Mariji je bila potrebna pomoć pošto zbog rane nije mogla da se savija, a nana je još bila u bolnici... Ali, ne postoji ništa što može da me spreči da posetim sestru ili nanu, pa je tako bilo i ovog puta.
Story: Kako ste podneli taj neočekivani splet okolnosti?
Rada: Teško, ali mislim da je moj problem s leđima bio ozbiljan znak koji mi je poslao organizam. To što ne spavam noćima i ne stižem da se posvetim svom telu zbog posla, ostavilo je posledice po moje zdravlje. Imam kondicije da pevam i deset sati na svadbi ako treba, ali ne i da podižem neki teret. Zbog toga vežbanjem moram da ojačam neke svoje mišiće, ali čekam da se potpuno oporavim jer sada ne mogu da radim ili podižem nešto teško. Bilo je strašno, ali u mom poslu moraš da budeš vojnik i ne smeš da budeš bolestan, tako da ću bukvalno nastupati dok ne budem u gipsu od glave do pete. Već dve nedelje pevam u patikama, ne na štiklama, što je za mene nepojmljivo, ali imam sreću da mi stajling i izgled nisu na prvom mestu, već glas i repertoar pesama, kao i moja komunikacija sa publikom.
Story: Čini se da ste na sebe preuzeli ulogu glave porodice koja brine o svima. Da li je to težak teret?
Rada: Možda jeste teško, ali ja ne razmišljam o tome. Tu sam da bih brinula o svima i to je moj životni poziv. Nisam rođena da bih bila sama, sebična i mislila samo o svojim potrebama. Uvek su mi drugi bili preči, a sebe ostavljam po strani jer nisam navikla da mi treba pomoć. Smatram da sam veoma jaka osoba i nemam vremena za suze. Plačem možda jednom godišnje kada mi navru sećanja ili se nakupe neke emocije.
Story: Kakva su vaša sećanja na detinjstvo? Da li ste vukli mlađu sestru svuda sa sobom?
Rada: Da, i sada to radim jer uz mene ima priliku da proputuje svetom, ali ona ne voli da se vozi avionom, tako da ide sa mnom samo na kraće destinacije po Evropi. Mnogima nije jasna naša tolika povezanost jer smo bukvalno u fazonu da bismo obe skočile sa mosta kada bismo se razdvojile. Zato uslovljavamo naše buduće muževe: Nema razdvajanja jer ko se oženi s njom, taj je i sa mnom u braku i obrnuto! (Smeh) Mi smo jedna drugoj sve u životu i niko nije vredan toga da se nas dve međusobno udaljimo. Ne postoji bolja osoba niti bilo ko drugi koga mogu da volim više od nje na ovom svetu, niti ona nekoga od mene. Možda jedino našu decu jednog dana. I sada smo presrećne što je ona zbog slikanja za Story morala da dođe kod mene u Beograd jer smo shvatile koliko jedna drugoj nedostajemo. Kada je operisana, bila sam s njom pet dana, a toliko nismo provele zajedno poslednjih sedam godina, ali čujemo se telefonom sto puta dnevno. Ako u svemu što nas je zadesilo tokom poslednjih mesec dana ima nešto dobro, onda je to da sada znamo kako treba da provodimo više vremena zajedno.
Marija: Razdvojenost nam teško pada, ali s druge strane mislim da je to dobro za nas jer smo previše vezane i verovatno se same ne bismo nikada razdvojile da to nije život uradio. Možda bi se i udale za dva rođena brata. (Smeh) Čak sam upisala i studije ekonomije u Kragujevcu kao ona i živela u istoj sobi. Trenutno sam u Požarevcu i završavam fakultet, ali pošto sam mnogo vezana za naše selo i porodicu, ne verujem da ću se preseliti kod nje u Beograd.
Story: Kakva je bila Rada kao starija sestra?
Marija: Divna i brižna, kao i sada. Uvek je koristila to što je starija i govorila: Ja sam glavna i moraš da me slušaš! To mi kaže i danas, iako imam 26 godina. Ona je mnogo jaka, ali kada ne može sama, ja sam tu da je podržim.
Story: Koliko se vas dve razlikujete?
Rada: Ja sam na tatu, najveća flegma na svetu i ništa me ne potresa, a Marija je kao mama, veliki živac i lako se iznervira. Kod mene je svejedno gde sam, samo mi je bitno da nisam gladna i da imam sendvič. (Smeh) Ona ne može da sakrije svoja osećanja i kod nje se bes, tuga ili sreća odmah vide, a ja se sakrijem iza osmeha i kad mi je najteže. To sam morala da naučim kroz posao jer mnogo puta pevam u bolovima, a na sceni izgledam kao da sam najsrećnija na svetu. Mudrija sam od nje kada je reč o finansijama i nekim životnim odlukama, ali ona je emotivno mnogo zrelija i u ljubavi donosi bolje poteze jer pametnije procenjuje ljude od mene. Jednostavno, znam da ako ona nekoga ne miriše na prvu loptu, nemam šta tu da tražim. Mene mogu da prevare, ali nju nema šanse! I to što mi je stalno kljucala, urodilo je plodom jer me je naučila da malo više poštujem sebe. Davala sam u potpunosti i zadovoljavala se maltene ničim. Sada sam možda i preterala i precenila sebe jer idem iz krajnosti u krajnost i tražim savršenstvo u smislu: Ja sam najbolja i najlepša, sve što nudim je najviše što će ti iko ponuditi. Uzmi ili ostavi!
Story: Da li je bilo nekada ljubomore među vama?
Rada: Nikada, jer nas je majka tako vaspitala. Uvek mi odzvanjaju njene reči u glavi: Nemojte nikada da se svađate jer ste vi jedna drugoj sve i mi se time rukovodimo ceo život. Marija čak uživa više nego ja zato što sam ostvarila svoj san da budem poznata pevačica, o čemu smo zajedno maštale. Ona je bila sa mamom kod kuće, dok je mene tata vozio na nastupe. Zna koliko sam se mučila ceo život i da mi ništa nije stiglo preko noći. Zvezde Granda olakšale su mi proboj na estradu, ali ja odmalena pevam po svadbama i mnogo smo se namučili da bih došla ovde gde jesam. Mislim da je tajna nekog mog uspeha u tome što sam ostala ista osoba kao pre.
Marija: Ona je zaista ista kao i na televiziji. Nemam šta da joj zameram jer me kod nje izluđuju samo sitnice. Na primer, ja je uvek saslušam kada mi se požali, ali kada ja hoću da se izjadam za nešto, ona nikad nema vremena! (Smeh)
Story: Ko je kome više rame za plakanje?
Marija: Ja više kukam oko svega jer sam živac i stalno mi nešto smeta, a ona se nikad ne žali. Ali, osećam kad ima problem jer joj bukvalno čitam misli.
Story: Prošlo je devet godina otkada ste ostale bez mame koja je preminula od raka grlića materice. Da li su rane bar delom zacelile?
Rada: Ne, i svakim danom sve nam je teže. To je nešto kao otvorena rana koja nikada ne zarasta, već te stalno peče. Vremenom možeš da naučiš da živiš s tim, ali bol ne prestaje i tako će biti do kraja života. Sa svakim događajem koji bi želeo da podeliš s njom, shvataš koliko ti nedostaje. Šta bih sve dala da ona može da vidi koliko sam postigla, a tek kada se budem udavala ili rodila dete...
Marija: Imamo osećaj kao da je ona uvek tu jer se pitamo šta bi ona rekla za neki naš postupak, prisećamo se njenih reči... Mama je insistirala na našoj bliskosti i svuda nas je vodila sa sobom. Sigurno bi bila najponosnija na našu povezanost.
Story: Na šta ste vi najviše ponosni kod Rade?
Marija: Na nju celu, naprosto je obožavam. Rada mi je sve na svetu i ne znam šta bih radila da je nemam u životu. Najbolja je sestra, a na neki način zamenila mi je mamu. Bitnija mi je od mene same... Zato ne gledam njene mane, a sve što mi se ne dopada, odmah joj kažem i idemo dalje.
Story: Da li je ona stvarno od malih nogu želela da bude pevačica?
Marija: Da, tata i ona su po ceo dan uvežbavali trilere, a ja sam bežala kada bi me zvali da pevam s njima i razmišljala kako da se sakrijem. (Smeh)
Rada: Naš tata je odličan pevač, ali se nikada time nije bavio. Na mene je preneo svoj talenat i želju, pa sam odmalena htela samo da idem na binu. Sećam se da sam Mariju, dok smo još bile u osnovnoj školi, naterala da uvežbamo hit od Dragane Mirković Opojni su zumbuli, kao i Lepe Brene Ti si moj greh i odvukla je na takmičenje pevača amatera u Svilajncu pred nekoliko hiljada ljudi. Bile smo identično obučene i sa istim frizurama, ali na snimku se vidi kako je ona ljuta i izgleda kao da ide na streljanje, dok sam ja u fazonu: Ja sam došla, vidite me! Onda smo shvatili da šou-biznis nije za nju. (Smeh) Ali, zato je tu Nenad, naš brat po ocu, koji je deset godina stariji od nas i dugo se bavi pevanjem. On živi u Sremskoj Mitrovici, a čim je saznao za Marijinu operaciju, odmah je došao u bolnicu i pravio joj društvo dok sam bila u Cirihu. Nas dvoje dugo tražimo duet, ali veoma je teško pogoditi tematiku za brata i sestru. On bi zabavnjake, a ja ga vučem na narodnjake jer znam šta prolazi kod publike i zato mu kažem: Da ja pevam samo ono što volim i dalje bih bila u Četerežu!
Story: Tokom Radine karijere bilo je raznih natpisa, pa i onih ružnih. Da li vas je to pogađalo?
Marija: Da, naročito u početku jer nisam mogla da razumem kako ljudi mogu da budu toliko zli. Bilo mi je strašno kada bih videla kako je slikaju kada joj se slučajno zadigne suknja, a najviše mi je bilo neprijatno zbog tate. Ali, više ne obraćam pažnju na to i kupujem neki časopis kada mi javi da bih videla njene fotografije. Ipak i sada ne bih volela da je gledam golu u novinama jer smo tako vaspitane.
Story: Strepite li za sestrine emotivne izbore?
Rada: Ne, jer je ona u stabilnoj vezi već sedam godina. Njen momak je iz okoline našeg sela i naš tata ga poštuje, kao i njegovu porodicu. On je za nju idealan jer je veoma ceni, a meni je najbitnije da je ona srećna s njim i da postoji obostrana ljubav. Iz njihovog odnosa učila sam kako par treba da se ponaša u vezi.
Story: Kakav je sada vaš emotivni status?
Rada: Srećna sam, ali ne bih da otkrivam detalje. Emotivni partner je potreban za potpunu sreću, ali nisam od onih koje ne znaju da žive bez momka ili su zbog toga u depresiji. Jedino što me nikada nije razočaralo i nemam razloga da ga zapostavljam zbog dečka jesu muzika i moja publika. Moj partner mora da se pomiri s tim da me trenutno najviše ispunjava karijera, to mi je dovoljno za sreću jer još nemam svoju porodicu i decu. Muškarac u mom životu koji bi se desio ili možda postoji, samo je šlag na torti i može da nadogradi moju već postojeću radost. Ali, mogu da funkcionišem i bez toga, jer sam takva osoba, a to je izuzetno bitno za pevačice.
Story: Kakvog vi dečka priželjkujete za Radu?
Marija: Samo nekoga normalnog ko može da je prati i razume, a ne da je guši i maltretira. Da bude srećna kraj njega jer ona stvarno ništa ne traži od momka. Ako dobije i upola od onoga što daje, ja ću biti presrećna.
Story: Rado, nedavno ste snimili spot za duet sa Cvijom Nema te. Jeste li zadovoljni reakcijama publike?
Rada: Jesam! Na sajtu YouTube ima ogroman broj pregleda, mada je meni merodavnije to što pesmu traže na nastupima. Uskoro izlazi i moj duet sa DJ Vujom, a numera se zove Makarena, vrlo je zanimljiva i baš je za diskoteke. Nameračila sam se da treći album spremim ozbiljno jer tačno znam šta hoću. Tražim savršenstvo u svemu, ma koliko to bilo teško.
Story: U isto vreme pojavio se i novi singl vašeg bivšeg dečka Milana Stankovića, a mnogi kažu da je pesmu Od mene se odvikavaj posvetio vama. Da li se pronalazite u stihovima?
Rada: Pesma je stvarno prelepa, a i moja sestra to misli. Između nas nema neke zle krvi i nikada nećemo jedno drugom biti neprijatelji. Želim mu uspeh na svakom planu, naročito na poslovnom, a verujem i on meni.
