Nakon Nikše Ivanova koji je osvojio gledaoce serije Larin izbor, Stefan Kapičić (34) na jesen će nas iznenaditi novom, još zanimljivijom ulogom u seriji Zora dubrovačka. Zbog ovog projekta koji će se prikazivati na hrvatskoj Novoj TV glumac je odložio svoj odlazak u Los Anđeles gde takođe uspešno gradi karijeru. I, kako nam je rekao, nije mu žao. U Zagrebu se odlično snašao, sklopio neka divna prijateljstva, ali i proživeo turbulentno ljubavno razdoblje sa Splićankom Mirandom Viđak s kojom je bio u vezi osam godina. Danas se na pitanja o svojoj intimi tek tajnovito smeška...
Story: Kako ste proveli ovo leto? Jeste li uspeli da se odmorite?
- Jesam. Baterije su pune. Inače, i nisam baš čovek sklon preteranom odmaranju, dve nedelje su moj maksimum jer nakon toga, ako nemam posla, sam sebi stvaram obaveze. Bio sam u Zadru i Istanbulu kod prijatelja, zatim u Puli na festivalu i malo u Crnoj Gori, tačnije u Budvi. Meni je to dovoljno. Sad se vraćam pred kameru.
Story: Nedavno ste u Hrvatskoj počeli snimanja za seriju Zora dubrovačka. Šta nam možete reći o svojoj ulozi?
- Lik koga igram je potpuno drugačiji od svega što sam do sada radio. Jedna komplikovana osoba, prepuna slojeva - pravi izazov za svakog glumca.
Story: Vaš lik ovog puta karakterno je drugačiji od Nikše kojeg ste igrali u Larinom izboru. U čemu su različiti?
- Oni su apsolutna suprotnost. Zato se i radujem što ću imati prilike da nakon dve godine stvaranja Nikše Ivanova radim nešto potpuno novo braneći lik Roka Sorga. Ono što njih dvojicu najviše razlikuje jeste milje iz kojeg dolaze. Nikša je bio čovek sa ulice, borac, predan idealima dok je Roko osoba odrasla u bogatstvu, u plemićkoj porodici. Ono što im je slično jeste to da su obojica u jednom trenutku dotakli dno života samo se sa tog dna penju potpuno drugačijim moralnim stepenicama.
Story: Glumačka postava je u potpunosti drugačija od one s kojom ste imali priliku da igrate u Larinom izboru. Kako se slažete s novim kolegama?
- Uvek se trudim da sa kolegama imam najbolji mogući odnos. Ima nekoliko ljudi s kojima sam radio na Larinom izboru - Liverić, Perišin, Vulić, ali ima i puno novih sjajnih kolega pa se radujem saradnji s njima.
Story: Ko vam se od njih posebno dopao? Jeste li s nekima od njih već uspostavili prijateljski odnos?
- Ovo je fenomenalna postava, ali za sada radim samo s nekoliko glumaca dok ću se sa svima ostalima sresti uskoro, pa ću to moći tek tada da vam kažem. Od onih s kojima sam do sada imao prilike da radim i družim se moram da spomenem Borisa Lera i Ivanu Horvat. Sjajni su ljudi i odlični glumci.
Story: Budući da sa tim ljudima snimate po ceo dan, pretpostavljam da se prijateljstva lako sklapaju. Ali, šta kada je jedan projekat gotov - nestaju li podjednako brzo i odnosi koje ste izgradili?
- Sve je to individualno. Ja sam sa većinom ljudi s kojima sam radio Larin izbor i dan-danas u odličnom kontaktu. Rad na takvim projektima neke od nas vezuje za ceo život. Naravno, ima prijateljstava koja se nakon završenog snimanja ugase, ali svi mi do kraja života ostajemo povezani jednim nezaboravnim iskustvom.
Story: Kada toliko vremena dnevno provodite zajedno, sigurno dolazi i do trzavica. Kako ih rešavate?
- Sve to ide u rok službe. Svi mi smo većinom iskusni u svom poslu tako da uvek nađemo način da rešimo bilo koji oblik trzavica.
Story: Jeste li ikada doživeli neku veću neprijatnost ili svađu na setu? Ima li osoba s kojima niste želeli da radite?
- Nikad. Bilo je nekih situacija između kolega, ali ja mogu da se pohvalim time da nikad ni s kim nisam imao neki ozbiljnijih problem. Kao što sam već rekao, veliki broj nas dugo je u ovom poslu tako da smo se navikli da tolerišemo sve dobro i loše što nam ovaj posao donosi.
Story: Sami ste rekli da ste temperamentni. U kom smisli se to odnosi na vaš posao?
- Trudim se da svoj temperament usmerim u karakter koji igram, da ga ne trošim na nebitne stvari. Poenta je u tome da ga ukrotiš i umeš da ga kanališeš. Ako mu dozvoliš da on tebe kontroliše, tu može da bude problema. Isto kao i ego... Ovako mi je jako dobar saradnik.
Story: Glumite u još jednoj seriji scenaristkinje i producentkinje Jelene Veljače. Izgleda kako ste se oboje našli na tom poslovnom planu. Zbog čega rado prihvatate uloge koje vam ona nudi?
- Da, ovo je naš šesti zajednički projekt i priznajem kako sam do sada uživao i dao svoj maksimum u svakom od njih. Osim što privatno o Jeleni mislim sve najlepše, moram da naglasim da je ona jedan vrhunski profesionalac i jako dobro zna svoj posao. Rezultati koje je postigla najviše govore o tome. Takođe, Jelena me jako dobro poznaje i za sve uloge koje mi je ponudila znala je zašto mi ih nudi, shvata koliko volim izazov i svesna je, kao i ja, da ćemo prilikom saradnje uvek ostvariti dobre rezultate.
Story: Šta vam je presudno kod odabira uloge?
- Kao što sam rekao - izazov, ali i dobar scenario, dobra glumačka postava i dobri reditelji. Mogućnost da stvorim lik koga će publika voleti i razumeti, bilo da je pozitivac ili negativac.
Story: Koja je rola koju ste do sada igrali na vas ostavila veliki trag?
- Svaka uloga još od Akademije dramskih umetnosti na mene je ostavila određeni trag. Neka manje, a neka više. Uloge na koje sam jako ponosan su, na primer, Dimitrije Karamazov koga sam radio uz Tomaža Pandura, Orest sa Jagošem Markovićem, zatim Arsenije u filmu Čarlston za Ognjenku Uroša Stojanovića, Juri u filmu Big Miracle Kena Kvapisa, ali sam, takođe, ostvario i svoj dečački san da zaigram uz Kifera Saterlenda u seriji 24. Naravno, moram reći da je lik koga sam najduže igrao, Nikša Ivanov, definitivno obeležio jedan divan period mog života.
Story: Kojom ulogom ste posebno impresionirali druge?
- To je pitanje koje bih ipak postavio drugima.
Story: Verovatno ste, kao i svi u Holivudu, prolazili brojne naporne audicije koje nisu urodile plodom. Jeste li u tim trenucima požalili što ste odabrali glumu za profesiju?
- Jesam, ali sam imao neverovatnu sreću da svoje prve dve audicije dobijem u Los Anđelesu za serije Specijalna domovina Davida Memeta i Zakon brojeva Tonija i Ridlija Skota. Iako je nakon toga bilo raznih audicija čiji su rezultati boleli, nikada nisam požalio što sam odabrao glumu. Ona je moj život.
Story: Kakve osobe postaju uspešne u Americi? Mislite li da imate sve što je potrebno za uspeh u Holivudu?
- Talentovane, sigurne u sebe i u svakom slučaju vrlo srećne. A šta ja mislim i da li je to ostvarivo, vreme će pokazati.
Story: Jeste li zadovoljni svojom američkom karijerom? Na šta ste najponosniji?
- Veoma sam zadovoljan. Radio sam i nadam se da ću nastaviti da radim u najjačoj industriji na svetu. Najviše sam ponosan na sebe i to da sam uz sebe imao Mirandu čija mi je podrška značila više nego išta u teškim danima mog života u Americi. Radio sam najveće serije i bio ravnopravan sa svim tim legendama. Radujem se i ne mogu da dočekam da se ponovo nađem u toj holivudskoj areni.
Story: Šta bi vas najviše zadovoljilo po pitanju karijere? Sanjate li o uspehu kakav ima, na primer, Džordž Kluni ili biste bili zadovoljni i manjim?
- Ja sam apsolutno zadovoljan svojom karijerom do sada. Igrao sam predivne likove, sarađivao sa fantastičnim glumcima i tamo i ovde. Tako da ne razmišljam o tuđim karijerama, svako ima svoj put i svoju sudbinu. Ja sam svojom prezadovoljan.
Story: Koji su vaši motivi u želji za inostranom karijerom? Da li vas je ikada vodila želja za novcem ili pak to da postanete planetarno slavni? Ili je vaš cilj nešto drugo?
- Moj cilj je da uživam u poslu kojim se bavim i znam da je danas luksuz raditi ono što voliš. Uvek postoji motiv i želja da napreduješ što više. Nikada me slava nije posebno zanimala, ali novac je nažalost danas jedan od dosta bitnih faktora u mom poslu. Kad sam upisivao Akademiju, sanjao sam samo o pozorištu, underground indie filmovima, umetničkim projektima, ali onda u jednom trenutku stignu računi i ne pitaju vas koja vrsta projekta će da ih plati.
Story: U posljednje vreme poslom ste uglavnom vezani za Hrvatsku. Da li vam odgovara takva situacija? Osećate li da zbog toga gubite nešto po pitanju američke karijere?
- Iskreno, ja jako volim Hrvatsku i ovde mi je predivno. Radim na veoma uspešnim projektima, imam odlične prijatelje i divne kolege. Ne osećam da gubim išta, samo dobijam. Bogatiji sam za ogromno iskustvo, širim svoje tržište i uživam u tome. U Americi imam svoje agente koji prate moju karijeru i koji su non-stop uz mene.
Story: Da li biste bili zadovoljni time da ostanete na ovim prostorima ili svakako planirate povratak u Ameriku?
- Moja želja je da šest meseci budem u Los Anđelesu, a šest na ovim prostorima, naravno ako bi to bilo moguće zbog projekata. Meni je Los Anđeles baza i to je grad u kome sam odlučio da živim. Ali priroda mog posla takva je da nikad ne znam gde ću biti sutra.
Story: Gde se trenutno osećate kao kod kuće?
- Odrastao sam u Beogradu, to će uvek biti grad mog detinjstva i tamo sam postao to što jesam. Ali naravno, to ne umanjuje Los Anđeles, Zagreb, Budvu ili Split, koji takođe imaju svoje veliko mesto u mom srcu.
Story: Jeste li uopšte tip osobe koja teži za tim da ima stalnu adresu, ili uživate u boemskom načinu života?
- Voleo bih da mogu da imam stalnu adresu, ali nažalost, ovim putem kojim sam ja krenuo, to je izuzetno teško. Mogao sam davnih dana da ostanem u Beogradu, glumim u pozorištu, vodim jedan lep, normalan život, ali nekako mi to nikada nije bilo mentalno dovoljno. I zato sam krenuo dalje. Hvala dragom Bogu što se ispostavilo da nisam pogrešio.
Story: Bojite li se samoće?
- Ne volim samoću. Nikad mi nije bila draga, ali je se ne bojim. Od detinjstva problem samoće rešavao sam tako što sam u nedostatku realnih ljudi vreme provodio s likovima iz stripova, knjiga, filmova. I to me održava i dan-danas.
Story: Je li istina da svakom muškarcu u kućnim poslovima treba ženska ruka? Ili se sami odlično snalazite po tom pitanju?
- Većini da. Koliko god muškarac bio pedantan, uvek će nešto ostati isflekano, prašnjavo... Od onog lenjivca kakav sam bio pre nekoliko godina, ja sam dosta napredovao u obavljanju kućnih poslova. Ali i dan-danas to nije to. Uvek malo zabušavam.
Story: Šta ste najvažnije u životu naučili o ženama?
- Da se bez njih ne može. U mom životu postoje tri žene kojima dugujem neizmernu zahvalnost što sam danas tu gde jesam, to su moja baka, mama i Miranda Viđak. Hvala im!
Story: Strahujete li ikada da nećete pronaći osobu koja bi vam u potpunosti odgovarala?
- Ja sam pronašao osobu koja mi u potpunosti odgovara.
Story: Koje kvalitete tražite u ženi?
- Te koja ona poseduje - pamet, istrajnost, hrabrost, drskost, duhovitost, sigurnost...
Story: Koliko ste sami spremni da dajete kada ste u vezi? Kakvi ste kada ste zaljubljeni?
- Uvek se može više od onoga što dajemo. Velika greška balkanskih muškaraca jeste to da mislimo kako je dovoljno ono što mi smatramo da je dovoljno. Žene i vezu moramo negovati na štetu nas samih, ako treba. Ja to još učim. Kad sam zaljubljen, onda sam lud. Skroz.
Story: Da li je Stefan zavodnik ili voli da budete zaveden?
- Nikad bio. Ne volim uopšte te termine zavodnik ili biti zaveden.
Story: Čime vas žena može da vas odbije od sebe?
- Glupošću i ponašanjem po klišeu.
Story: Da li je period romantičnih ljubavi koje traju do kraja života daleko iza nas?
- Naravno da nije. Pa to je jedna od poenti ovog našeg malog života.
Story: Jednom ste izjavili kako ne verujete u brak kao instituciju? Zbog čega?
- Poštujem brak, ali i dalje mislim da mi ne treba papir da bih se nekome obvezao na ljubav.
Story: A roditeljstvo? Je li to nešto što priželjkujete jednog dana?
- Teško pitanje. Želim decu, ali više ne znam da li bih imao srca da neko malo nevino čeljade pošaljem u ovaj čudni, surovi, novi svet, pun bola i neizvesnosti. Ne znam.
Story: Šta planirate dalje u karijeri?
- Trenutno sam fokusiran na Zoru dubrovačku. Treba da snimim još dva filma, a nakon svega toga verovatno ću natrag za Los Anđeles.
Nikolina Kunić
Dražen Kokorić
