Iako njihov idiličan odnos još nije krunisan brakom, glumica Mirka Vasiljević (22) i njen verenik, fudbaler Bordoa Vujadin Savić (23), s neizmernom radošću očekuju drugu prinovu. Njih dvoje su krajem oktobra 2011. dobili sina Andreja koji već polako shvata da će mu mama početkom decembra podariti društvo. U intervjuu za Story zanosna zvezda domaćih filmova, serija i predstava govori o odnosu sa svojim izabranikom s kojim je odavno prevazišla sve nesuglasice i izgradila stabilan odnos koji će rođenje druge bebe još više učvrstiti.
Story: Kako podnosite trudnoću?
- Za drugu trudnoću sam, kao i kada sam nosila Andreja, saznala u prvim mesecima. Tokom prvog tromesečja druge trudnoće imala sam mučnine i tegobe, ali iako mi nije bilo najprijatnije, bilo mi je drago što ih imam pošto sam se identično osećala i prvi put, a tada je, hvala Bogu, sve prošlo kako treba. To mi je signal da kroz ovaj period prolazim bez nekog velikog opterećenja što je u današnje vreme veoma bitno jer često čujem kako su žene izgubile bebu i da nešto u trudnoći nije proteklo kako treba.
Takve priče često me okružuju i uvek postoji određena bojazan da li će sve proći kako treba. To psihičko opterećenje ogleda se u tome što sam veoma pažljiva i idem redovno na kontrole. Sve je u redu pa mi je doktorka dozvolila da se ponašam normalno, osluškujem svoj organizam i da radim.
Story: Koje su prednosti druge trudnoće u vašim godinama?
- Lekari mi ne govore da sam u prednosti zato što sam mlada majka. Ako je sve u redu kad žena ostane u drugom stanju, kad god to bilo, to je divna vest. Rađa se jedan novi život i nema veze po koji put postajem majka.
Nisam ni prvo dete rodila zato da bih bila mlada mama, pa neću ni drugo. Moja tetka dobila je mog brata u trideset i šestoj godini pa se i tada neizmerno radovala i njih dvoje super funkcionišu. Mene je moja mama donela na svet u dvadeset i trećoj i odlično se slažemo. Zato smatram da ne postoji određeni životni period kada je manje ili više dobro biti majka. Svaka žena ima svoje vreme za majčinstvo, nekoj se to desi ranije, a nekoj kasnije.
Story: Ima li naznaka kog će pola biti beba? Mediji spekulišu da nosite devojčicu...
- Sa Andrejom se to znalo u četvrtom, petom mesecu jer se on u stomaku tako okrenuo da se videlo kog je pola. U ovoj trudnoći to se još jasno ne pokazuje. Da mi je ovo prva beba, možda bih bila više opterećena time da li ću roditi dečaka ili devojčicu.
Ovako sam, međutim, potpuno rasterećena. Ako Andrej dobije brata, to će mi biti već poznata situacija, a ukoliko bude devojčica, to će me jednako usrećiti jer sam navikla na žensku decu u svom okruženju. Jedino ćemo u tom slučaju morati da kupujemo mnogo novih stvari, osim onih belih koje može da nasledi od Andreja.
Story: U kakvog dečaka izrasta Andrej?
- Andrej je svoj i već sada tačno zna šta želi. Vrlo je uporan i ume da bude dosadan dok ne dobije ono što hoće. Živahno je dete, ne interesuju ga igračke, crtaći i nove tehnologije već je izuzetno aktivan i voli da boravi napolju i šutira loptu. Stalno traži interakciju i voli druženje.
Story: Prvo dete rodili ste u Francuskoj, a pošto se još ne zna gde će vaš verenik Vujadin Savić igrati u narednoj sezoni, gde biste ovoga puta voleli da se porodite?
- U kojoj god zemlji Vujadin nastavio karijeru, znam da će nam njegov matični klub mnogo pomoći. Usmeriće nas na najbolju bolnicu, lekare... Nemam nikakav strah, možda i zato što mi je prvi porođaj protekao kako treba i bio bolan onoliko koliko to mora da bude.
Bitnije mi je da Vujadin bude uz mene. Džaba mi je da sam u Srbiji ako je on u inostranstvu. Ovako smo zajedno i lakše mi je, bez obzira na to da li će da krene po dobru ili po zlu.
Story: Prošli put porodili ste se prirodnim putem?
- Jesam, a i sada mi je to u planu, osim ako bude bilo neophodno da se porodim carskim rezom.
Story: Hoće li Vujadin i ovoga puta u porodilištu puštati zvezdaške navijačke pesme?
- Zavisi od njega, ali pretpostavljam kako će želeti da i drugo dete bude naklonjeno Crvenoj zvezdi jer u njegovoj i našoj porodici to je jedino i moguće.
Story: Da li je druga beba odložila planove o venčanju?
- Ne, jer o venčanju apsolutno ne razmišljam. Možda je to ljudima čudno, ali je tako. Potičem iz patrijarhalne porodice i svi iz moje familije udati su ili oženjeni, ali meni to uopšte nije interesantno. Ne bojim se tog čina, ali ne mislim ni kako će papir nešto značajnije promeniti u mom odnosu sa Vujadinom. Uostalom, u svakoj zemlji gde Vujadin igra, računa se da smo u bračnoj zajednici zato što imamo dete.
Da nije tako, verovatno bih imala status njegove devojke ili verenice. Već nas svi posmatraju kao porodicu, a Vujadin je, hvala Bogu, uvek igrao za ozbiljne klubove gde su nam pomagali oko papirologije, prebivališta i slično... Svuda je praksa takva da im mi samo prilažemo dokumentaciju, a oni se bave ostalim detaljima.
Story: Možda kao umetnica želite određenu vrstu slobode pa bežite od ideje o udaji?
- Ne. Kada sam bila mala, kao i svaka devojčica, maštala sam o svojoj svadbi, konjima, galebovima i labudovima na njoj. Sada kad imam za koga da se udam, više mi to nije ni bitno. Da se samo Vujadin pita, venčanje bi se desilo još pre dve, tri godine jer njemu nisu bitne salvete, konfete i ostala dekoracija, ali kao žensko, sve primećujem i to mi je najbitnije. Zato taj čin uvek odlažem rečima: Sad je kasno, nemamo mnogo vremena da organizujemo svadbu.
Počnemo, recimo, da se o tome dogovaramo u aprilu, a on je već od maja slobodan i onda nikako ne stižemo da sve organizujemo. Potom dođe zimski odmor kad nijednom od nas ne odgovara da pravimo svadbu, dok trepneš opet je proleće i tako ukrug... Možda se to desi kada nam bude bilo pedeset godine ili kada se Andrej bude ženio, pa da upriličimo sve o istom trošku. Šalu na stranu, to može da se dogodi sledeće godine, a možda se ne desi ni u narednih deset…
Story: Mešaju li se vaša i Vujadinova porodica u odluku o venčanju? Ubrzavaju li je ili usporavaju?
- Apsolutno se ne mešaju u to. Gledaju na nas kao na porodicu, naš verenički status je manje bitan. Uostalom, mnogo više su orijentisani na unuke i igraju se s njima tako da smo Vujadin i ja u drugom planu.
Story: Smišljate li ime za bebu?
- Ne, naročito zbog toga što još ne znamo pol bebe, a tako je bilo i sa Andrejom. Na dan kad se rodio odlučili smo da ga nazovemo Andrej. Mislim da će se i ovoga puta ime smišljati kad krene porođaj.
Story: Kako podnosite trenutnu razdvojenost od Vujadina?
- Već duže vreme nismo zajedno. Gotovo dva meseca prošlo je otkako je otputovao za Bordo na pripreme. U pripremnom periodu boravio je i u Belgiji, Švajcarskoj, išao je čak i u Afriku... Pošto postoji mogućnost da Vujadin opet promeni klub, Andrej i ja smo za to vreme u Beogradu. To ćemo znati na kraju prelaznog roka, tačnije 2. septembra, pa čekamo da se negde stacionira i da krenemo kod njega. Veoma teško podnosimo razdvojenost. On prvi put nije sa sinom duže od deset dana i veoma mu je teško što ga nije video puna dva meseca.
Andrej se za to vreme dosta promenio, počeo je da radi svašta novo, ali hvala Bogu, svakodnevno komuniciramo sa Vujadinom preko skajpa. Andrej voli da razgovara sa tatom i Vujadin mu svakodnevno prepričava šta je radio na treningu. Naš sin već sada pokazuje ogromno interesovanje za fudbal.
Story: Koliko se Vujadinov i vaš odnos promenio sinovljevim rođenjem?
- Vujadin i ja smo još na početku veze imali iste ciljeve, a to je da nam romansa bude ozbiljna. U emotivni odnos ušli smo sa iskrenim namerama i željom da traje. Imali smo iste ciljeve i zato je naša veza opstala. Bilo je i trenutaka kada se nismo slagali zbog pojedinih stvari, ali nismo se ustezali da rešavamo probleme pa smo vremenom napravili najbitnije kompromise. Važno je da se slažemo oko krupnih stvari, a sitnice se menjaju u hodu. Relativno brzo odlučili smo i da želimo da imamo dete. Srećom, nisam imala problem da ostanem u drugom stanju i tako je na svet došao Andrej. Nakon što se rodio, ništa značajnije nije se promenilo osim što nam je pažnja usmerena na njega uvek kada je budan. Pošto zaspi, Vujadin i ja se posvećujemo jedno drugom: razgovaramo, dogovaramo se i to vreme rezervisano je samo za nas dvoje. Imamo sreće i što Andrej od trećeg meseca spava po čitavu noć. Tada ponekad sedim i gledam kroz prozor, potrebno mi je vreme samo za sebe. U tom smislu mnogo mi znači što spava po čitavu noć, a preko dana sat do sat i po vremena.
Story: Da li ste uopšte razmišljali da započnete rad na nekoj predstavi u novoj pozorišnoj sezoni?
- Nisam, zbog toga što igram princezu u predstavi Aladinova čarobna lampa i mislim da ne ide da princeza ima stomak. Sezona počinje u oktobru, a ja u to vreme moram da se primirim i iščekujem porođaj koji će se dogoditi u prvih deset dana decembra. Potom krajem tog meseca dolazimo u Beograd jer tada Vujadin ima odmor.
Razgovarao: Nikola Rumenić
