Posle trećeg učešća u rijaliti šou-programu Veliki brat, Miroslav - Miki Đuričić izašao je kao pobednik. Tridesetdvogodišnji pčelar iz Kupinova, koga je publika brzo zavolela, od prvog ulaska u kuću ni najmanje se nije promenio, osim što je u međuvremenu postao javna ličnost za čiji se život svi interesuju, što ga baš i ne veseli. U noći finala, kao i nekoliko puta tokom prethodnih godina, dogodilo se da mu je cela pompa oko medijskog eksponiranja dozlogrdila, zbog čega nije bio raspoložen za priču. Kako kaže, ovoga puta u čuvenu kuću ušao je da bi iz svega, što to učešće sa sobom nosi, konačno izašao. Iako je svojom neposrednošću i nebrušenim smislom za humor osvojio mnoge devojke, Miki priznaje da se ona prava još ne nazire, zbog čega će se u budućnosti pre svega pozabaviti svojom adresom stanovanja i nešto kvalitetnijom organizacijom života.
Story: Izjavili ste da su dugovi jedan od glavnih razloga za ponovni ulazak u kuću VB-a. Na koji način ste se zadužili, budući da cifra od 15.000 evra koju pominjete nije mala?
- To se nekako nakupilo, ali situacija nije ozbiljna. Razlog za ulazak u kuću bio je da uzmem pare s kojima ću moći da zakrpim još neke rupe koje su mi ostale i konačno se sredim. Pomenuta suma bila mi je dovoljna da rešim te probleme, ali super je što sam dobio i više od toga.
Story: Kako vam se ovog puta učinila ekipa ukućana?
- Sada mogu da kažem kako su to sve ok ljudi. U kući su uslovi specifični pa se zbog toga dešavalo da se često posvađamo ili budemo nervozni i zamerimo nešto jedni drugima, ali ja svima njima želim sve najbolje u životu. Drugačije se čovek oseća kada izađe napolje. Tada ostaju uglavnom samo lepi trenuci pa ako je i bilo nešto loše, to sam već zaboravio. Volim da citiram Gabi Novak koja kaže: Pamtim samo lepe dane.
Story: Posle varnica u kući sa Jelenom Karleušom, rekli ste na kraju da vas je ona prijatno iznenadila. Čime je ostavila takav utisak na vas?
- Jelena je osoba koja prihvata zavitlavanje i šalu i ja sam u kući shvatio da ona živi šou-biznis. Totalno je u tome i zna da se ponaša u skladu s očekivanjima. Zanimljiv je sagovornik i s njom stvarno ima o čemu da se priča. Druga je stvar to što ona ima nešto naglašeniji ego trip pa se ljuti kada joj ja kažem da mi se ne sviđa njena muzika, ali meni je sve to simpatično. Žena veruje da je zvezda i to je u redu.
Story: Osim Milana Mumina, možete li za još nekoga iz kuće reći da vam je postao prijatelj?
- Sa Muminom sam i pre Velikog brata bio prijatelj jer se poznajemo odranije. Od ostalih ukućana, ne znam s kim mogu biti baš pravi prijatelj jer prijatelji se ne stiču lako. Siguran sam da ću s Ivanom Škorić ostati u kontaktu jer je ona jedna fina žena i super je osoba. Takođe, isto važi za Tijanu i Filipa.
Story: U prvom serijalu otvoreno ste priznali da je vaše simpatije osvojila Jelena iz Novog Sada. Da li su i ovog puta skučeni uslovi i izolovanost uticali da prema nekoj ukućanki osetite privlačnost?
- To se ne može tako posmatrati. Uslovi u kući su specifični, tamo se stvori takva atmosfera i čovek počne svašta da oseća. Kad u zatvorenom prostoru svakog dana prolaziš pored neke osobe, postane ti simpatična i u nekom trenutku ti se čak i svidi, ali to je sve privid. Kad izađemo napolje, sve se menja. Ne mogu reći da sam i ovog puta nešto osećao. I u prvom serijalu te simpatije bile su posledica netipičnih okolnosti u kući.
Story: Koji trenutak iz sva tri serijala vam je bio najteži?
- Trenutak pobede jer ja ne znam da pobeđujem pa stoga ne znam ni da se radujem. Bilo mi je glupo što nisam mogao da se ponašam onako kako se to obično očekuje - da sam oduševljen, van sebe od sreće i bog zna kako radostan. Nisam ja bio smoren, kako su neki rekli, nego jednostavno nisam navikao da pobeđujem.
Story: Da li ste u kuću ušli kao slobodan muškarac ili ste imali devojku koja vas je čekala napolju?
- Nemam devojku i mislim da je neću skoro imati. Pre šest meseci izašao sam iz jedne veze i nisam se još sasvim oporavio. Čini mi se da još nisam raspoložen za novu ljubav. Mada, to se nikad ne zna, a ja lično o tome i ne razmišljam. Svestan sam da je mene teško voleti i trpeti jer sam nepredvidljiv. Ako se desi, desilo se...
Story: Prilikom kratkog izlaska iz kuće, na putu do Pinkovog studija, sreli ste devojku za koju ste po povratku u kuću rekli da je anđeo i da vas je potpuno opčinila. Čime vas je toliko zaintrigirala?
- Bila je simpatična, ljupka i svidela mi se na prvi pogled. Ne znam koliko je to bilo realno jer se dogodilo u trenutku, na putu do studija. Istina je da se desilo nešto u meni čim sam je ugledao, ali to je samo platonski.
Story: Jeste li po izlasku iz kuće s njom ostvarili neki bliži kontakt?
- Saznao sam da ta devojka radi u Emotionu i da Veliki brat govori njenim glasom. Sreo sam je nakon pobede i upoznali smo se, ali ništa se nije desilo. To je jedna fina devojka s kojom sam se pozdravio i ona mi je samo čestitala pobedu.
Story: Da li vas je ova pobeda otreznila ili na bilo koji način izmenila?
- Nije, ne znam kako bi to trebalo da me izmeni. Ja sam jako vaspitan i smiren mladić, ali ljudi me ne doživljavaju kao takvog zato što me ne poznaju. Vlada neko mišljenje da sam ja osoba nezgodnog karaktera pa kada me ljudi upoznaju čude se ako ćutim i normalno razgovaram. Pobedu ne doživljavam kao nekakav razlog zbog koga bi se moj karakter promenio.
Story: Je li Marijani Mićić i Milanu Kaliniću uspela šala kada su vam uručili ček sa polovičnim iznosom?
- Morali su da naprave malo dramatike, ali znao sam da je u pitanju šala. Nisam se primio jer ne umem da glumim euforiju ako to ne treba, a trebalo je da se pravim kako je to dobar štos.
Story: Znate li u ovom trenutku na koji način ćete potrošiti novac?
- Osim što ću zakrpiti rupe koje zjape, voleo bih da kupim neko imanje koje bi bilo potpuno po mom ukusu. Pošto sam pare od prvog serijala potrošio brzo i nekvalitetno, sada ću se potruditi da to trošenje malo dobije na kvalitetu. Život mi je dao devedeset i petu šansu i ja ću, naravno, pokušati da je iskoristim, ali i ako je ispustim, bože moj, pojaviće se devedeset šesta.
Story: Možete li onda za sebe reći da vas kocka više ne zanima?
- To je moja ružna prošlost.
Story: Kakav odnos imate prema novcu?
- Nije novac nešto što okupira moja razmišljanja. Prava je sreća što sam uspeo da dobijem 50.000 evra, ali mene umara i samo razmišljanje o tome kako ću ja sada tim novcem da raspolažem. Svi me zapitkuju da li ću da započnem neki biznis, u šta ću da uložim i slično, a mene od toga samo boli glava.
Story: Nakon izlaska iz kuće odmah ste otišli na Salaš 137 nadomak Novog Sada, gde ste pre ulaska u kuću radili kao kuvar. Šta vam se tamo toliko svidelo da to mesto izaberete za svoj drugi dom?
- Ljudi sa tog salaša prihvatili su me kao svog člana, pružili mi šansu da radim kod njih, zbog čega sam im zahvalan. Za mene je to najlepše mesto u Vojvodini, prija mi i najopušteniji sam kada sam tamo, uživam u kuvanju i družim se sa prijateljima.
Story: Ko vam je usadio ljubav prema kuvanju i da li ćete i u budućnosti raditi kao kuvar?
- Svi muškarci u mojoj familiji dobro kuvaju pa to dođe kao neka porodična tradicija. Kulinarstvo me oduvek zanimalo jer mogu da eksperimentišem, a i smiruje me. Najviše me privlače južnoamerički specijaliteti. Raduje me kada za nekoga namenski pripremim neko jelo i tako nekoga obradujem. To je lep posao i ja nastavljam da vikendom na Salašu 137 radim kao kuvar.
Story: Imate li i dalje želju da se selite u inostranstvo?
- Da, zbog čitave situacije u zemlji koja me nervira. Mrzi me da slušam sve što se dešava. Imam druga u Argentini koji poseduje plantaže i restoran i više puta me je zvao da tamo dođem da radim. Ako bih odlučio da odem, to bi bila Argentina.
Story: Na kojoj adresi trenutno živite?
- Na Salašu 137 imam smeštaj, ali planiram da se posle skoro dve godine vratim u Kupinovo kod roditelja.
Story: Poznato je da niste u dobrim odnosima sa ocem Mirkom. Da li se posle vaše pobede nešto promenilo?
- Nas dvojica smo se odavno izmirili i sve zaboravili. Imamo korektan odnos i nemam problem da se vratim da živim s njim. Najviše bih voleo da kupim neki svoj kućerak pa da njemu i mami Miri dolazim u posetu.
Story: Na koga ste najviše povukli karakterom?
- Mislim da ovakav isti karakter nema niko.
Story: Mislite li da je dobro to što ste se sami vaspitavali, kako ste jednom prilikom izjavili za Story?
- Ima to svojih prednosti. Roditelji su me puštali da sam shvatam i rezonujem neke stvari. Rano sam naučio da budem samostalan, što mi je kasnije, kao odraslom čoveku, svakako bilo od koristi.
Story: Često pominjete svog dedu, očevog oca, za koga kažete da je najbolji čovek na svetu. Zbog čega ste toliko vezani za njega?
- Zato što sam odrastao s njim. Deda Spasa je genije, mnogo dobar lik. S njim sam još kao dete obavljao mnoge seoske poslove i od njega sam čuo mnogo mudrih saveta. Iako nisam bio neko mazno dete, do četvrtog razreda osnovne škole spavao sam sa dedom. Imao sam svoju sobu, ali više sam voleo da sa dedom pričam pred spavanje.
Story: Rekli ste da priželjkujete ženu koja je pre svega pametna, a onda i lepa, ali i da bi bilo dobro kada bi takva htela da živi na selu. Može li se naći takva u današnje vreme?
- Zavisi gde se traži. Imao sam super devojke iz Beograda koje nisu želele da žive van grada. Mada, jedna je čak i bila spremna da ode na selo pa opet veza nije opstala. Nije to presudno. Neko mi se i fizički svidi pa kad krenem u neku dublju priču, vidim da to nije to. Devojka i ja treba da se poklapamo u još mnogo stvari, pre svega da se psihički kapiramo. Još ne nazirem onu pravu.
Danka Grubačić
